U ovom delu sezone, većina štukaroša orijentiše se na bare i kanale, dok zapostavljaju reke, iako postoji realna mogućnost da se i na njima ova grabljivica lepo lovi ako su hidrološki i vremenski uslovi povoljni, a ribolovac spreman da ignoriše jurnjavu za predatorima čije je prisustvo na izglednim pozicijama uočljivije
Većini ribolovaca poznato je da se u aprilu, nakon mresta, štuka može uspešno loviti varalicom. Takav ribolov nešto je produktivniji na zatvorenim vodama (kanalima, jezerima i barama), koje su za nekoliko stepeni toplije od reka. To ne znači da se štuka intenzivnije hrani u toplijoj vodi (temperatura vode na rekama i jezerima je početkom aprila u opsegu od 10 do 15º C, što je idealno za njenu ishranu), već da je njena aktivnost veća u sredini u kojoj ima više hrane za nju. Na tekućicama sitna riba (kaugler, bodorka, crvenperka...) u ovom periodu još nije u dovoljnoj meri aktivna, niti je pozicionirana na standardnim mestima, a to znači da se ni štuka ne nalazi tamo gde je inače lovimo. Osim toga, na rekama je početkom proleća najčešće voda visoka, zamućena i razlivena po plavnom području, te je štuka zavučena po brojnim razlivima, zbog čega ju je gotovo nemoguće pronaći a još teže uloviti.
GENERALNO SE ZATO MOŽE reći da proleće nije period u kojem se štuka dobro lovi na tekućim vodama, ali ipak postoji jedna situacija, istina veoma retka, kada na njima štuku možemo loviti uspešnije nego na stajaćicama. U zavisnosti od meteoroloških uslova i dotoka vode u veće reke, njihov vodostaj u ovom periodu često osciluje. Ako nije previsok i ima tendenciju blagog opadanja, a temperatura vode bude u konstantnom porastu, na nekim mestima u priobalju mogu se uočiti intenzivnija dešavanja nego na drugima duž obale.
Prvi vesnik proleća u takvim uslovima je bucov, koji raubuje tamo gde je grupisan kaugler. U pomenutim uslovima, najveća koncentracija sitne ribe ali i grabljivica je na ušćima manjih pritoka ili kanala kroz koje se izliva voda iz kubika i haglova. Dok bucov bučno i vidno lovi na površini, osim što odaje svoje prisustvo, upućuje nas i na položaj drugih grabljivica, koje love pri dnu ili u kršu bliže obali. A ribolovci u takvoj situaciji često previde mogućnost prisustva veće i atraktivnije grabljivice, te se odluče da love manjeg bucova, koji je masovno prisutan na takvim mestima i koji je očigledan i lak plen.
S obzirom na to da je smuđ u mrestu, a da se som aktivira u uslovima suprotnim opisanim (kada su snažni i porast vode i ubrzanje toka), najizvesnije je prisustvo štuke, koja se izmrestila i intenzivno se hrani upravo na mestima sa najvećom koncentracijom bele ribe. Izvesno je i da štuka koja je u lovu neće boraviti na velikoj dubini i u rečnom toku, već uz obalu i neku veću prepreku u vodi, iz koje može brzo napasti neku belu ribu koja se izdvojila iz jata.
VARALIČARENJE ŠTUKE NA TEKUĆICAMA prvenstveno podrazumeva lov pri dnu i u srednjim slojevima u priobalju. Ne zabacuje se daleko, jer štuka boravi u zaklonima bliže obali, a hrani se van rečne matice. Kada se lovi džigom, varalicu spustimo na dno, te je lagano povlačimo i podižemo za oko pola metra, pa je opet spustimo na dno. Štuka najčešće napada džig u podizanju, pa zato često treba ponavljati tu radnju, kojom se postiže ključni nadražaj... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 477-)