Sa ra­stom po­pu­lar­no­sti la­kog i ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nja, ban­dar je sve in­te­re­sant­ni­ji na­šim va­ra­li­ča­ri­ma sa rav­ni­čar­skih sta­ja­ćih i te­ku­ćih vo­da. Ci­lja­ni lov grgeča na va­ra­li­ce od me­ke gu­me iz­u­zet­no je di­na­mi­čan i za­ba­van, a uko­li­ko do­bro »sklo­pi­mo koc­ki­ce«, mo­že bi­ti i ve­o­ma us­pe­šan

Što je pri­ti­sak na ne­ku vo­du ve­ći, ri­ba je po pra­vi­lu opre­zni­ja i te­že se lo­vi, pa su često, da bi se uspe­šno pe­ca­lo, po­treb­ne sup­til­ne pre­zen­ta­ci­je, kva­li­tet­na pri­hra­na, naj­bo­lji mam­ci, ose­tlji­vi šta­po­vi, tan­ki naj­lo­ni i ma­le udi­ce. Me­đu­tim, u ne­kim pe­ri­o­di­ma, ka­da su uslo­vi po­volj­ni, sve to ni­je neo­p­hod­no, već je za pu­nu ču­var­ku pre sve­ga va­žno bi­ti na pra­vom me­stu u pra­vo vre­me

U dru­gom de­lu pre­gle­da ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ji se naj­vi­še ko­ri­ste za lov štu­ke pred­sta­vlja­mo je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ti­po­va si­li­ko­na­ca, tr­za­ju­će va­ra­li­ce od tvr­dih ma­te­ri­ja­la, po­vr­šin­ske mo­de­le, te tri vr­ste vo­ble­ra u svim nji­ho­vim za štu­ku naj­lov­ni­jim va­ri­jan­ta­ma

Uslo­vi za ri­bo­lov na naj­po­zna­ti­jem be­o­grad­skom je­ze­ru sa­da su znat­no dru­ga­či­ji ne­go pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, ka­da je for­mi­ra­no, a i ri­blji fond se umnogome promenio. Jed­na od vr­sta ko­je su ne­ka­da do­mi­ni­ra­le sa­da je po­no­vo ak­tu­el­na – de­ve­ri­ka do­sti­že ve­li­ke di­men­zi­je, pa je ra­do vi­đe­na na udi­ci, ali to ne zna­či da ju je la­ko pe­ca­ti. Ipak, for­mu­la uspe­ha po­sto­ji

Ne­mo­guć­nost da pre­ko da­na iza­đu na kraj sa ne­ve­ro­vat­no broj­nim i do­sad­nim »pe­še­vi­ma« i da na­đu na­čin da po ma­loj i bi­stroj vo­di na Sa­vi sa ka­kvim-ta­kvim uspe­hom pe­ca­ju be­lu ri­bu, na­ve­la je mno­ge ri­bo­lov­ce iz Be­o­gra­da se okre­nu ri­bo­lo­vu po mra­ku. Oni upor­ni i sprem­ni da eks­pe­ri­men­ti­šu do­šli su br­zo do do­bit­ne stra­te­gi­je

Je­sen je ide­al­no vre­me za lov štu­ke, ka­da ona po pra­vi­lu naj­bo­lje ra­di i ka­da se ja­vlja­ju i vr­lo krup­ne je­din­ke. A ka­ko u ovo vre­me ve­ći­na ci­pri­ni­da po­či­nje sla­bi­je da je­de, mno­ge ko­le­ge okre­ću se pe­ca­nju »slat­ko­vod­ne aj­ku­le«. U mi­ni-felj­to­nu, či­ji je pr­vi deo pred va­ma, pred­sta­vlja­mo osnov­ne vr­ste va­ra­li­ca na ko­je se lo­vi jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih gra­blji­vi­ca se­ver­ne he­mis­fe­re

Pr­vi deo je­se­ni je pri kra­ju, a uslo­vi za lov smu­đa na ­Du­na­vu, Sa­vi i Ti­si su i da­lje iden­tič­ni let­njim, pa ni­je čud­no što su ulo­vi ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca skrom­ni. Na bo­lje re­zul­ta­te mo­gu tre­nut­no ra­ču­na­ti sa­mo oni ko­ji su iz­ra­zi­to upor­ni i sprem­ni da pri­stup u pot­pu­no­sti pri­la­go­de okol­no­sti­ma

U pe­ri­o­du pred pr­ve ja­če mra­ze­ve, be­la ri­ba na Dri­ni ume da bu­de vr­lo ak­tiv­na i ras­po­lo­že­na za je­lo. Ali, da bi se ostva­rio us­pe­šan ulov, ni u ta­kvim uslo­vi­ma ni­je do­volj­no sa­mo iza­ći na do­bro me­sto. Po­treb­no je i oda­bra­ti pra­vu pri­ma­mu, tak­ti­ku i ri­tam hra­nje­nja, te ta­ko uklo­pi­ti pri­bor da ma­mac po­nu­di­mo na ide­a­lan na­čin. A ka­da se sve to ura­di ka­ko tre­ba, uspeh te­ško mo­že da iz­o­sta­ne

Čak i na na­šim vo­da­ma, na ko­ji­ma je ri­ba po pra­vi­lu uvek mno­go bo­lje ra­di­la ju­če i na ko­ji­ma pro­se­čan ri­bo­lo­vac uglav­nom ima sve ma­nje šan­se da do­đe do tro­fej­nog ulo­va, de­si se da ka­pi­tal­na jedinka uda­ri baš on­da ka­da pe­ca­roš že­li da se to de­si. Šta­vi­še, ne­ka­da se ja­ve i dve!

Su­o­če­ni sa ne­za­pam­će­nom na­je­zdom ni­kad broj­ni­jih »pe­še­va« u do­njem to­ku Sa­ve, od ko­jih se pre­ko da­na prak­tič­no ne mo­že pe­ca­ti, po­je­di­ni naj­za­gri­že­ni­ji be­o­grad­ski fi­de­ra­ši po­če­li su da na re­ku iz­la­ze tek pred mrak i da lo­ve u pr­vim noć­nim sa­ti­ma. To ni pr­vih da­na je­se­ni, ko­li­ko god vre­me bi­lo le­po, ni­je baš pri­jat­no zbog hlad­no­će i vla­ge ko­ja se uvla­či u ko­sti, ali mo­že bi­ti efi­ka­sno