Sta­ri­jim ri­bo­lov­ci­ma i da­nas je do­volj­no re­ći »Kvik Fi­ne­sa« i ni­ka­kvo da­lje ob­ja­šnja­va­nje ni­je po­treb­no. Či­ta­va ta se­ri­ja ma­ši­ni­ca le­gen­dar­ne ne­mač­ke fir­me D.A.M. još uvek je si­no­nim za kva­li­te­tan ma­te­ri­jal, pre­ci­znu iz­ra­du i du­go­več­nost. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih čla­no­va te ve­li­ke i ugled­ne po­ro­di­ce

U na­šoj mo­der­noj eri po­tro­šač­kog dru­štva no­vi mo­de­li ma­ši­ni­ca po­ja­vlju­ju se bu­kval­no sva­ko­dnev­no. Ima ih bez­broj, ali ako bo­lje po­gle­da­mo, shva­ti­će­mo da ve­ći­na njih ne do­no­si su­štin­ski ni­šta no­vo. Sa­vre­me­ni ma­te­ri­ja­li i pro­iz­vod­ni pro­ce­si omo­gu­ća­va­ju prak­tič­no bez­gra­nič­ne va­ri­ja­ci­je u iz­gle­du ma­ši­ni­ca za ri­bo­lov, pa ta­ko »pro­iz­vo­đač« če­sto pro­me­ni sa­mo ne­ki ko­zme­tič­ki de­talj, na­le­pi svo­je ime i eto no­vi­te­ta! Ta­ko se ra­di da­nas. Ne­ka­da je bi­lo sa­svim dru­ga­či­je. U kon­struk­ci­ju, di­zajn, ma­te­ri­ja­le i in­že­njer­ske pro­ra­ču­ne ula­ga­la su se ve­li­ka sred­stva, pro­iz­vo­đa­či su ima­li sop­stve­ne raz­voj­ne cen­tre i fa­bri­ke, pa su sve ma­ši­ni­ce po­zna­tih fir­mi ono­ga do­ba (po­go­to­vo u pr­vih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja po­sle II svet­skog ra­ta) bi­le je­din­stve­ne i dru­ga­či­je. To­li­ko dru­ga­či­je, da ni­je po­sto­ja­la šan­sa da ri­bo­lov­ci po­br­ka­ju mo­de­le ili da već na osno­vu jed­nog po­gle­da ne zna­ju o kom je pro­iz­vo­đa­ču ili če­kr­ku reč.

Je­dan od ta­kvih pro­iz­vo­đa­ča je le­gen­dar­ni ne­mač­ki D.A.M., a ne­ke od ta­kvih ma­ši­ni­ca su sva­ka­ko mo­de­li Qu­ick iz se­ri­je Fi­nes­sa. One su odav­no ušle u le­gen­du, a na na­šim pro­sto­ri­ma su ste­kle do­slov­ce kult­ni sta­tus. To­li­ko su ce­nje­nje i tra­že­ne, da se čak i da­nas pro­da­ju na ri­bo­lo­va­čim ber­za­ma i pre­ko ogla­sa. Ne­ke ko­le­ge ri­bo­lov­ci i ne pi­ta­ju u ka­kvom je sta­nju ma­ši­ni­ca, već je ku­pu­ju sa­mo zbog ime­na i zbog to­ga što zna­ju da će ona, bez ob­zi­ra na to što je sta­ra de­ce­ni­ja­ma, sko­ro si­gur­no tra­ja­ti i ra­di­ti bar još to­li­ko. D.A.M. i da­lje po­sto­ji i sa­da je ova fir­ma u vla­sni­štvu dan­skog mi­li­o­ne­ra Lar­sa Svend­se­na, vla­sni­ka naj­ve­ćeg de­la ak­ci­ja gru­pa­ci­je Svend­sen Sport, ko­joj pri­pa­da­ju i Oku­ma, Sa­va­ge Ge­ar, Pro­lo­gic, Ron Thomp­son, Sci­er­ra, Eiger i ne­ki dru­gi bren­do­vi. D.A.M. (kao i sve dru­ge ve­li­ke ne­mač­ke fir­me) odav­no ne pro­iz­vo­di ni ma­ši­ni­ce (ni osta­li pri­bor) u ma­tič­noj ze­mlji, već za nje­ga ra­de ši­rom Azi­je raz­ba­ca­ne fa­bri­ke, ali po­ne­ki za­o­sta­li pri­me­rak u Ne­mač­koj pro­iz­ve­de­nih ma­ši­ni­ca, i to u fa­brič­kom sta­nju (tj. ap­so­lut­no ne­ko­ri­šće­nih i 100% oču­va­nih), mo­že se po­vre­me­no pro­na­ći na auk­ci­ja­ma, ber­za­ma i iz­lo­žba­ma. Sa dru­ge stra­ne, oču­va­nost ko­ri­šće­nih če­kr­ka do­sta va­ri­ra, jer su se ti mo­de­li pro­iz­vo­di­li od sre­di­ne še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka pa do kra­ja se­dam­de­se­tih... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 381-)