Z

a­hva­lju­ju­ći obil­nim ki­ša­ma, Ti­sa je u pro­le­će iz­ra­zi­to na­do­šla, is­pu­ni­la ku­bi­ke i omo­gu­ći­la us­pe­šan mrest svih vr­sta ri­ba. Me­đu­tim, po­tom je po­če­la ve­o­ma br­zo da se po­vla­či – ni­vo joj je pao čak če­ti­ri me­tra za me­sec da­na. U tom pe­ri­o­du po­ja­vi­li su se mi­li­o­ni ko­ma­ra­ca, a ri­bo­lov sa oba­le ote­ža­va­lo je i bla­to, zbog ko­ga se mno­gim iz­gled­nim po­zi­ci­ja­ma kop­ne­nim pu­tem ni­je mo­glo pri­ći, pa ve­ći­na onih ko­ji ne­ma­ju ča­mac ta­da ni­je ni pe­ca­la na ovoj re­ci.

Za vre­me opa­da­nja, gra­blji­vi­ce su, kao i uvek u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, bi­le naj­ak­tiv­ni­je na uli­vi­ma vo­de iz ku­bi­ka u Ti­su, kroz ko­je su u re­ku, sa vo­dom ko­ja se po­vla­či­la, do­spe­va­li tek iz­mre­šće­na mlađ i raz­ne lar­ve in­se­ka­ta. Na ta­kvim me­sti­ma, na ko­ji­ma se mo­glo pe­ca­ti od ju­tra do ve­če­ri, pre­ko da­na su se naj­če­šće ja­vlja­li bu­cov i sit­na štu­ka, dok su pred mrak hva­ta­ni uglav­nom ma­li smu­đe­vi i poko­je som­če. Ne­za­si­ti po­je­din­ci su da­ni­ma bu­kval­no pu­ni­li dža­ko­ve štu­ki­ca­ma, bu­cov­či­ći­ma i smu­đar­ci­ma ne ve­ćim od 20 cm, a ri­bo­ču­va­ra u tom pe­ri­o­du ni­sam sreo, prem­da sam ve­o­ma če­sto iz­la­zio na Ti­su.

ALI I U USLO­VI­MA NA­GLOG OPA­DA­NJA vo­de se na po­je­di­nim po­zi­ci­ja­ma sa oba­le mo­gao lo­vi­ti i krup­ni­ji smuđ, na­rav­no uz oprezno kre­ta­nje po žit­kom bla­tu. Ja sam ve­o­ma dobro pro­la­zio na jed­noj lo­ka­ci­ji sa od­se­če­nom oba­lom, uz ko­ju je du­bi­na, ka­da sam tu po­čeo da pe­cam, od­mah iz­no­si­la dva me­tra. Tu­da su sva­ke ve­če­ri pro­pli­va­va­la ve­li­ka ja­ta ka­u­gle­ra, idu­ći uz­vod­no ka me­stu na ko­me će pro­ve­sti noć. I smu­đe­vi su to ot­kri­li, ta­ko da su na ve­če­ru do­la­zi­li uvek u isto vre­me i in­ten­ziv­no se hra­ni­li rav­no 20 mi­nu­ta, di­žu­ći se iz du­bi­ne i sa­te­ru­ju­ći ja­to ka­u­gle­ra uz sa­mu oba­lu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)