Otka­ko se is­po­sta­vi­lo da je tol­sto­lo­bi­ka, iako se hra­ni plank­to­nom, mo­gu­će pe­ca­ti na sport­ski na­čin, sve vi­še plov­ka­ro­ša po­sve­ću­je se ci­lja­nom lo­vu te sna­žne ri­be, ko­ja br­zo ra­ste i mo­že te­ži­ti i pre­ko 40 ki­lo­gra­ma. Je­dan od ko­le­ga ko­ji je odav­no po­čeo da upra­žnja­va ovu di­sci­pli­nu pre­no­si ovim tek­stom svo­ja naj­va­žni­ja za­pa­ža­nja

Ri­bo­lo­vom se ba­vim du­gi niz go­di­na, ali sam pro­šle se­zo­ne po pr­vi put po­sve­tio mno­go vre­me­na lo­vu tol­sto­lo­bi­ka – pra­ve sport­ske ri­be, iz­u­zet­no sna­žne i iz­dr­žlji­ve, ko­ja nam pri pe­ca­nju fi­nim pri­bo­rom pru­ža mno­go za­do­volj­stva jer se od­lič­no bo­ri do po­sled­njeg tre­nut­ka (pa čak ume i iz ču­var­ke da is­ko­či ako je ne obez­be­di­mo). Ta ri­ba, ve­štač­ki une­ta u na­še vo­de, od­lič­no se adap­ti­ra­la i mre­sti se svu­da gde je tem­pe­ra­tu­ra za to do­volj­no vi­so­ka, pa uve­li­ko po­ti­sku­je autoh­to­ne vr­ste bu­du­ći da je­de plank­ton i dru­ge sit­ne or­ga­ni­zme, tj. pri­rod­nu hra­nu mla­đi svih dru­gih ri­ba (ve­ru­jem da uz­gred­no po­je­de i do­sta sa­me mla­đi, jer se hra­ni kao ki­to­vi, usi­sa­va­njem vo­de i nje­nim is­pu­šta­njem kroz škr­ge, dok joj čvr­sti sa­stoj­ci osta­ju u or­ga­ni­zmu).

Du­go se sma­tra­lo da je tol­sto­lo­bi­ka ne­mo­gu­će lo­vi­ti na sport­ski na­čin, ali je odav­no do­ka­za­no da to ipak ni­je tač­no, te da ga mo­že­mo pe­ca­ti ve­o­ma uspe­šno i na plo­vak i fi­der teh­ni­kom, tj. du­bin­skim me­to­dom uz upo­tre­bu hra­ni­li­ce. Ovo­ga pu­ta opi­sa­ću vam ka­ko ga hva­tam na plo­vak, na sta­ja­ći­ca­ma (ba­ra­ma, je­ze­ri­ma i ka­na­li­ma) i na spo­rim re­ka­ma.

PRI­HRA­NA. Glav­ni fak­tor uspe­ha u pe­ca­nju tol­sto­lo­bi­ka je »ma­gla« od ret­ke hra­ne, u ko­ju ja­to ovih ri­ba uđe i in­ten­ziv­no je usi­sa­va, pa sva­ko ma­lo i na­ša na­mam­če­na udi­ca za­vr­ši u usti­ma ne­ke od njih. Ko­li­či­na hra­ne ko­ja se tom pri­li­kom ko­ri­sti je ogrom­na – po­ne­kad za ce­lo­dnev­no pe­ca­nje mo­že­mo utro­ši­ti i 40 li­ta­ra, jer ve­li­ko ja­to ovih krup­nih »bi­ko­va« mo­že mno­go da po­je­de, pa ga ne mo­že­mo sa ne­ko­li­ko li­ta­ra pri­ma­me pri­vu­ći i iole du­že za­dr­ža­ti u zo­ni pe­ca­nja.

Hra­na se sa­sto­ji od ve­o­ma sit­nih sa­sto­ja­ka, ko­ji tre­ba da leb­de tik iz­nad dna, pra­ve­ći »oblak«, ko­ji je neo­do­ljiv za tol­sto­lo­bi­ka. Ja ko­ri­stim prak­tič­no istu hra­nu i za te­ku­ću i za sta­ja­ću vo­du, s tim što sme­sa za sta­ja­ći­cu mo­ra da bu­de znat­no ras­tre­si­ti­ja. Mo­ja pri­ma­ma je me­ša­vi­na pre­zle (hleb­nih mr­vi­ca), naj­fi­ni­jeg ku­ku­ru­znog bra­šna, sta­rog hle­ba i ne­ke la­ke bra­šna­ste hra­ne za lov ka­u­gle­ra i dru­ge be­le ri­be u po­vr­šin­skom slo­ju. Osnov­no je da svi sa­stoj­ci bu­du sit­ni i la­ga­ni, te da ih sve te­melj­no iz­me­ša­mo na su­vo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 397-)