Lim je bo­gat krup­nim sko­ba­ljem i plo­ti­com, ali i na nje­mu kao i na dru­gim ve­ćim pla­nin­skim re­ka­ma is­pre­gra­đi­va­nim bra­na­ma ri­bo­lov ni­je jed­no­sta­van čak ni za one ko­ji sva­ku po­zi­ci­ju po­zna­ju kao svoj džep. Ovog pu­ta, upr­kos ne na­ro­či­to po­volj­nim uslo­vi­ma, ču­var­ke su na kra­ju bi­le pu­ne

NA MO­JE IZ­NE­NA­ĐE­NJE, do sa­me po­zi­ci­je na ko­joj će­mo lo­vi­ti sti­gli smo ko­li­ma. Am­bi­jent je bio kao iz baj­ke – bi­stra, ze­le­na i sa­vr­še­no či­sta vo­da se u br­za­ci­ma pre­li­va­la pre­ko šljun­ko­vi­te pod­lo­ge. Ma­da smo bi­li ma­lo za­bri­nu­ti zbog sit­ne ki­še i obla­ka ko­ji su se nad­vi­li nad re­kom i na­šim gla­va­ma, ni­smo po­mi­šlja­li na če­ka­nje da se vre­me po­pra­vi, već smo re­ši­li da od­mah poč­ne­mo sa ri­bo­lo­vom i, ka­ko će se ka­sni­je po­ka­za­ti, ni­smo po­gre­ši­li.

Kao i uvek ka­da idem na sko­ba­lja, za hra­nje­nje sam spre­mio bra­šna­stu pri­ma­mu, keks u bo­ji, ze­mlju, cr­vi­će i sta­ri hleb. Pet­na­e­stak me­ta­ra od oba­le uda­lje­nu li­ni­ju, u zo­ni sa du­bi­nom ne­što ve­ćom od me­tra, pri­hra­ni­li smo me­ša­vi­nom na­či­nje­nom od jed­na­kih ko­li­či­na Van den Eynde hra­na For­mag­gio i Ri­ver Ace, u ko­ju smo do­da­li keks u bo­ji, hleb pro­te­ran kroz si­to, te­šku ze­mlju i li­tar cr­vi­ća. Iako smo bi­li iz­da­šni, ri­ba je re­a­go­va­la sla­bi­je ne­go što smo oče­ki­va­li, pa je tek po­sle še­zde­se­tak mi­nu­ta Da­ni­lo imao pr­vi ulov, i to kle­na od 700 g... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 381-)