Odav­no su pro­šla vre­me­na ka­da mal­te­ne ni­šta u ri­bo­lo­vu ni­je bi­lo lak­še ne­go na­pu­ni­ti ču­var­ku ba­bu­škom. Te­re­ni ko­ji če­sto da­ju ve­li­ki broj krup­nih ko­ma­da mo­gu se u ce­loj Sr­bi­ji iz­bro­ja­ti na pr­ste jed­ne ru­ke, a na ve­ći­ni vo­da po­treb­no je po­do­sta se po­tru­di­ti i da bi se uspe­šno hva­ta­le ri­be od tri­sto­ti­nak gra­ma. Naš sa­rad­nik iz Ni­ša ovog pro­le­ća je pro­na­šao for­mu­lu za uspeh.

U dru­goj po­lo­vi­ni apri­la po­čeo je lo­vo­staj na ve­ći­nu ri­bo­lov­no atrak­tiv­nih mir­nih ri­ba (de­ve­ri­ku, kle­na, sko­ba­lja, plo­ti­cu i prot­fi­ša), pa je iz­bor vr­sta ko­je sa­da mo­že­mo pe­ca­ti ve­o­ma su­žen. Sre­ćom po nas ko­ji u ovom pe­ri­o­du če­sto iz­la­zi­mo na vo­du, ovo je vre­me ide­al­no za pe­ca­nje ba­bu­ške (ka­ra­ša). Ova bor­be­na ri­ba, ko­ju deo ri­bo­lo­va­ca sma­tra ko­ro­vom, dok je dru­gi ve­o­ma ce­ne, sa­da se naj­bo­lje lo­vi u pli­ćim de­lo­vi­ma sta­ja­ći­ca, bli­zu še­va­ra i u za­tra­vlje­nim zo­na­ma, u ko­ji­ma se u ovom pe­ri­o­du gru­pi­še ra­di mre­sta i još ne­ko vre­me na­kon nje­ga osta­je u is­toj zo­ni.

U PO­TRA­GU ZA NJOM UGLAV­NOM idem ka­sno po pod­ne, po­sle po­sla, ali me to što ne­mam mno­go vre­me­na ne spre­ča­va da po­ne­kad pro­me­nim i po ne­ko­li­ko me­sta sve dok ne pro­na­đem mi­kro­lo­ka­ci­ju na ko­joj je ri­ba gru­pi­sa­na i za­in­te­re­so­va­na za je­lo. U ne­ko­li­ko na­vra­ta pe­cao sam na jed­noj ba­ri do ko­je se mo­že do­ći autom, a i vo­da je pri­lič­no či­sta za­hva­lju­ju­ći zna­čaj­nom do­to­ku usled obil­nih pro­leć­nih ki­ša (na­ža­lost, pri­o­ba­lje ni­je ni­ma­lo le­po, jer ga ne­sa­ve­sni, kao na mno­gim dru­gim me­sti­ma ši­rom Sr­bi­je, ko­ri­ste za iz­ba­ci­va­nje šu­ta i ra­znog dru­gog ot­pa­da, ali to je već ne­ka dru­ga pri­ča). Na ovoj ba­ri je ba­bu­ška bi­la vr­lo bli­zu oba­le, pa sam ko­ri­stio tak­mi­ča­rac i pe­cao bu­kval­no u sa­mom še­va­ru, u kom je ak­tiv­nost ri­be bi­la vr­lo uoč­lji­va, a naj­i­zra­že­ni­ja pred sam su­mrak. Ka­da bi ba­bu­ška uze­la po­nu­đe­nu gli­stu (na ko­ju je ra­di­la bo­lje ne­go na hleb i cr­vi­će, dok joj ku­va­no ži­to i še­će­rac ni­sam ni nu­dio, bu­du­ći da su oni in­te­re­sant­ni ka­da se vo­da ma­lo vi­še ugre­je), ose­tlji­vi plov­čić iz­du­že­nog ob­li­ka i no­si­vo­sti 0,7 g bi sva­ki put kre­nuo ka še­va­ru, iz kog je ri­ba oči­gled­no iz­la­zi­la ra­di je­la. Re­a­li­za­ci­ja je u ve­ći­ni slu­ča­je­va bi­la uspe­šna, de­lom za­hva­lju­ju­ći to­me što ri­be ni­su bi­le krup­ne, pa sam mo­gao la­ko da ih »od­le­pim« od tr­ske i še­va­ra i iz­va­dim.

KA­DA NA TOJ BA­RI NE bi bi­lo de­ša­va­nja ili me­sta za pe­ca­nje, išao bih una­o­ko­lo u po­tra­gu za no­vim po­zi­ci­ja­ma. Jed­nu za­ni­mlji­vu na­šao sam na ba­ri na ko­joj sam oče­ki­vao da ću mo­ći da pe­cam tak­mi­čar­cem, ali se od­mah is­po­sta­vi­lo da ću zbog za­tra­vlje­nog pri­o­ba­lja mo­ra­ti da po­tra­žim ba­bu­šku na ve­ćoj da­lji­ni, pa sam pe­tljaš osta­vio u tor­bi i od­lu­čio da po­seg­nem za meč šta­pom i ve­gle­rom.

Na pet­na­e­stak me­ta­ra od me­sta ko­je sam za­u­zeo, ma­lo ude­sno, pri­me­tio sam ne­ve­li­ku ru­pu u tra­vi, pa sam na­kon što sam za­ba­cio u nju »za­kli­po­vao« naj­lon na tu da­lji­nu, po­tom od­re­dio du­bi­nu i po­de­sio plo­vak ta­ko da mi ma­mac je­dva do­di­ru­je dno, a on­da pla­si­rao ne­ko­li­ko ma­njih gru­dvi hra­ne.

PO­SLE DVA­DE­SE­TAK MI­NU­TA ri­ba je već pri­šla na pri­ma­mu i na ko­ma­dić gli­ste sam ulo­vio pr­vu ba­bu­šku. Bu­du­ći da sam se­deo da­le­ko od vo­de i da ni­sam mo­gao da ko­ri­stim ču­var­ku, uba­cio sam je u jed­nu ba­ri­cu iza se­be, ko­ju su stvo­ri­le pro­leć­ne ki­še. Usle­di­la je le­pa se­ri­ja tr­za­ja, sko­ro u sva­kom za­ba­ča­ju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 453-)