Za­pi­nja­nje va­ra­li­ce za pod­vod­nu pre­pre­ku na iz­gled­nom me­stu ne zna­či sa­mo gu­bi­tak vre­me­na i pro­pu­šta­nje šan­se da uhva­ti­mo ne­ku le­pu gra­blji­vi­cu, već za po­sle­di­cu ima i pla­še­nje ri­be, kva­re­nje po­zi­ci­je (ako po­me­ri­mo ne­ku ve­ću gra­nu ili dru­gu pre­pre­ku ili na njoj osta­vi­mo du­že par­če stru­ne), pa i tro­šak ko­ji ni­je uvek za­ne­mar­ljiv. Za­to dve vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji lo­ve na dži­go­ve ko­ri­sti udi­ce sa štit­ni­ci­ma, ko­je mo­že­mo na­pra­vi­ti ili im­pro­vi­zo­va­ti na vi­še na­či­na

U svim vi­do­vi­ma va­ra­li­ča­re­nja u ko­ji­ma se ko­ri­ste džig i vorm udi­ce, na ko­je se mon­ti­ra­ju mam­ci od me­ke gu­me ili si­li­ko­na, su­o­ča­va­mo se sa pro­ble­mom pro­vla­če­nja mam­ca kroz vo­de­nu ve­ge­ta­ci­ju i po­red ili pre­ko gra­nja, pa­nje­va, po­to­plje­nih sta­ba­la itd. Na­i­me, ne­za­šti­će­na udi­ca la­ko za­pi­nje za ta­kve pre­pre­ke ili na­pro­sto po­ku­pi ra­sti­nje, ko­je po­kva­ri rad va­ra­li­ce ili pre­kri­je udi­cu, pa ri­ba, ako i uda­ri, ne mo­že da se za­ka­či. S dru­ge stra­ne, štit­ni­ci omo­gu­ća­va­ju da džig pla­si­ra­mo ta­mo gde kla­sič­na mon­ta­ža, bez za­šti­te ne pro­la­zi, tj. na me­sta ko­ja ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca iz­be­ga­va, iako se zna da baš krš naj­če­šće kri­je ri­bu, uklju­ču­ju­ći i krup­nu, ko­ja po­seb­no ra­do bi­ra po­zi­ci­je na ko­ji­ma je ne uz­ne­mi­ra­va­ju pre­vi­še. Ne­ka od tih re­še­nja su efi­ka­sni­ja za pa­nje­ve, dru­ga za tra­vu, tre­ća za ka­men itd. Isto ta­ko, ne od­go­va­ra­ju sve pod­jed­na­ko sva­kom ri­bo­lov­cu, pa sko­ro sva­ko od onih ko­ji ih ko­ri­ste ne­ku ra­di­je ko­ri­sti, naj­če­šće za­to što sa njom ima ve­ći pro­ce­nat re­a­li­zo­va­nih uda­ra­ca ne­go sa dru­gi­ma. 

Po­nu­da tzv. ne­za­ka­či­vih (ili u bu­kval­nom pre­vo­du »bez­bilj­nih« – eng. »we­e­dless«) udi­ca je sve ve­ća u pro­dav­ni­ca­ma u ko­ji­ma se pro­da­je ri­bo­lo­vač­ka opre­ma, ali one i da­lje ni­su svi­ma do­stup­ne, ni­ti se mo­gu pro­na­ći u svim va­ri­jan­ta­ma ve­li­či­na i ob­li­ka ko­ji nam mo­gu za­tre­ba­ti, a ni ce­na im ni­je uvek pri­stu­pač­na, po­go­to­vo ka­da se pe­ca na te­re­ni­ma na ko­ji­ma se i va­ra­li­ce sa za­šti­će­nim udi­ca­ma mno­go ki­da­ju. Za­to se mno­gi ri­bo­lov­ci sna­la­ze i pri­be­ga­va­ju im­pro­vi­zo­va­nim re­še­nji­ma, ko­ja su znat­no jef­ti­ni­ja od ku­pov­nih, a u ve­li­koj me­ri sma­nju­ju ka­če­nje vo­de­nog ra­sti­nja za udi­ce ili za­pi­nja­nje za pre­pre­ke, ko­je ite­ka­ko mo­že da ote­ža ri­bo­lov, po­seb­no na sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma i u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne, ko­ji upra­vo po­či­nje i do­no­si bu­ja­nje vo­de­nog ra­sti­nja.

Svim štit­ni­ci­ma za­jed­nič­ko je to da tre­ba da na mi­ni­mum sve­du mo­guč­nost da udi­ca do­đe u kon­takt sa bi­lo čim osim sa ri­bljim če­lju­sti­ma, a da se u njih za­bo­du što bo­lje, ka­ko bi­smo mo­gli da za­mo­ri­mo i iz­va­di­mo ri­bu. Ovo­ga pu­ta ne­će­mo se ba­vi­ti na­či­ni­ma mon­ta­že ko­ji uklju­ču­ju sa­kri­va­nje vr­ha udi­ce i de­la lu­ka u te­lu va­ra­li­ce, već će­mo pred­sta­vi­ti sa­mo re­še­nja ko­ja uklju­ču­ju ne­ku vr­stu štit­ni­ka. On mo­že bi­ti in­te­gral­ni deo te­la va­ra­li­ce, i to iz­li­ven u po­stup­ku pra­vlje­nja mam­ca ili do­bi­jen za­se­ca­njem le­đa va­ra­li­ce i za­ba­da­njem vr­ha u taj pod­vr­nu­ti deo. Pri­do­da­tih šti­ti­ni­ka ima vi­še vr­sta, a mi će­mo ukrat­ko pred­sta­vi­ti ne­ke od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­e­fi­ka­sni­jih.

GU­MI­CA. Do­bar štit­nik mo­že­mo na­pra­vi­ti i od obič­nih gu­mi­ca za te­gle, ali još su bo­lje one ne­što ši­re i na­pra­vlje­ne od ži­la­vi­je gu­me. Gu­mi­cu mo­že­mo pre­se­ći, pa je­dan kraj ve­za­ti is­pod uši­ce udi­ce (ta­ko da na­kon ve­zi­va­nja udi­ce za stru­nu ili ka­če­nja za kop­ču va­ra­li­ca mo­že neo­me­ta­no da ra­di u toj tač­ki), za­teg­nu­ti je pre­ma vr­hu, na­bi­ti je na nje­ga ta­ko da kon­tra-ku­ka iz­vi­ri, pa okre­nu­ti gu­mi­cu ta­ko da sto­ji pre­ko vr­ha udi­ce, ko­ji po­tom ma­lo (2-3 mm) za­bi­je­mo u gu­mu, ra­di do­dat­nog sma­nje­nja ri­zi­ka od za­pi­nja­nja za pre­pre­ku. Ako oda­be­re­mo gu­mu od­go­va­ra­ju­će ši­ri­ne i preč­ni­ka... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 456-)