Tokio kod Opova

Raz­ne ne­za­ka­či­ve mon­ta­že za va­ra­li­ce od me­ke gu­me sve su po­pu­lar­ni­je u svet­skim raz­me­ra­ma. Jed­na od naj­no­vi­jih je to­kio-rig (to­kij­ska mon­ta­ža), kod ko­je je olo­vo is­pred udi­ce, na kra­ju 6-7 cm du­gog no­sa­ča od ži­ce, što se po­ka­za­lo kao ve­ma do­bro re­še­nje u raz­li­či­tim uslo­vi­ma i za lov vi­še vr­sta pre­da­to­ra

Ve­ći­na na­ših ri­bo­lo­va­ca te­ško pri­hva­ta no­ve teh­ni­ke, me­to­de, mam­ce, pre­zen­ta­ci­je itd. Tek ka­da se uve­re svo­jim oči­ma u uspe­šnost ne­kog nji­ma do­tad ne­po­zna­tog pri­stu­pa, re­še se even­tu­al­no da ga sa­mi is­pro­ba­ju. Ali i ta­da, ako ne da od­mah ne­ke bo­lje re­zul­ta­te, vra­ća­ju se tra­di­ci­o­nal­nim teh­ni­ka­ma, i ne po­ku­ša­va­ju­ći da utvr­de da li su mo­žda ne­gde po­gre­ši­li ili na­pro­sto bi­li pre­vi­še ne­str­plji­vi, tj. ima­li pre­ve­li­ka oče­ki­va­nja. To je po­ma­lo čud­no, jer za­hva­lju­ju­ći in­ter­ne­tu sva­ko mo­že da pri­lič­no la­ko na­đe mno­štvo in­for­ma­ci­ja i vi­deo-kli­po­va o ra­znim ino­va­ci­ja­ma u svim vi­do­vi­ma ri­bo­lo­va, pa i u va­ra­li­ča­re­nju, i da do­zna šta se ko­ri­sti u od­re­đe­nim uslo­vi­ma, za ko­ju ri­bu, sa ko­jim pri­bo­rom, na ko­ji na­čin... Oni ko­ji su sprem­ni da ma­lo is­tra­žu­ju ni­ka­da ni­su ima­li bo­lje uslo­ve sa sta­no­vi­šta do­stup­no­sti po­da­ta­ka, jer su mo­guć­no­sti za to prak­tič­no neo­gra­ni­če­ne, a to ko­ri­ste i pro­iz­vo­đa­či pri­bo­ra da no­ve teh­ni­ke, pri­bor i sve osta­lo glo­bal­no pred­sta­ve na vr­lo efi­ka­san na­čin, ta­ko da se mo­že re­ći da pe­ca­ro­ških no­vo­ta­ri­ja ni­ka­da ni­je bi­lo vi­še.

JED­NA OD NJIH, ko­ju sam u po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci u vi­še na­vra­ta is­pro­ba­vao, je­ste to­kio-rig (to­kij­ska mon­ta­ža). Na­zvan po pre­sto­ni­ci ze­mlje u ko­joj je osnov­na ver­zi­ja osmi­šlje­na, i to pr­ven­stve­no za lov ba­sa na gu­stom ve­ge­ta­ci­jom ob­ra­slim te­re­ni­ma, »to­kio« se br­zo ra­ši­rio u SAD, a sve ga vi­še ot­kri­va­ju i evrop­ski va­ra­li­ča­ri, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da je si­stem pod ime­nom Tokyo Rig kao žig re­gi­stro­va­la Ra­pa­la VMC kor­po­ra­ci­ja – u či­jem je si­ste­mu je­dan od naj­ve­ćih svet­skih pro­iz­vo­đa­ča udi­ca za lov svim teh­ni­ka­ma, pa i va­ra­li­ča­re­njem, na mam­ce od me­ke gu­me.

To­kio-rig ima ori­gi­nal­ne ele­men­te, ali pod­se­ća i na (ta­ko­đe u Ja­pa­nu na­sta­li) dži­ka-rig (gde je olo­vo tik is­pred udi­ce, sa ko­jom je spo­je­no la­ba­vom ve­zom, pre­ko al­ki­ce) i na drop-šot, ali i na ne­ke dru­ge va­ri­jan­te dži­go­va­nja sa ote­ža­njem odvo­je­nim od vorm udi­ce. Ovaj si­stem sa­sto­ji se od tan­ke če­lič­ne ži­ce du­ge od oko 5 do 7 cm, na ko­ju se sa do­nje stra­ne na­vla­či uteg od olo­va ili tung­ste­na (vol­fra­ma), či­je se spa­da­nje spre­ča­va ta­ko što se do­nji kraj ži­ce po­tom sa­vi­je kle­šti­ma. Ta­kvo mon­ti­ra­nje ute­ga omo­gu­ća­va nje­go­vu la­ku za­me­nu, bez pre­ve­zi­va­nja si­ste­ma, ako nam za­tre­ba ve­ća ili ma­nja te­ži­na. Na gor­njem kra­ju je ži­ca sa­vi­je­na ta­ko da for­mi­ra ok­ce, kao na lep­ti­ra­stim va­ra­li­ca­ma. Pre­ko nje­ga se ona spa­ja sa al­ki­com za ka­če­nje udi­ca, na ko­ju se na­vla­či i vorm udi­ca (ona mo­že bi­ti ra­znih ob­li­ka i ve­li­či­na, pri­me­re­no va­ra­li­ca­ma ko­je na­me­ra­va­mo da ko­ri­sti­mo i ri­ba­ma ko­je oče­ku­je­mo). Za al­ki­cu se ka­či i po­sled­nji ele­ment mon­ta­že – vr­ti­li­ca pre­ko ko­je se to­kio-rig spa­ja sa stru­nom.

Si­stem je, da­kle, sli­čan drop-šo­tu, ali je kru­ći. Vorm udi­ce ko­je se ko­ri­ste za to­kio-rig iste su kao i sve dru­ge, a glav­ni kva­li­tet im je to što omo­gu­ća­va­ju ta­kvo mon­ti­ra­nje me­ka­nog mam­ca da vrh udi­ce osta­ne skri­ven u te­lu, pa ona po­sta­je prak­tič­no ne­za­ka­či­va, što omo­gu­ća­va ri­bo­lov i na te­re­ni­ma sa obi­ljem ra­znog kr­ša. Raz­li­ka u od­no­su na sve osta­le si­ste­me smi­šlje­ne za ta­kva me­sta je u to­me što je uteg po­sta­vljen na krat­ku ži­cu, spo­je­nu la­ba­vom ve­zom sa udi­com (i va­ra­li­com).

TO­KIO-RIG MO­ŽE SE KO­RI­STI­TI sa svim mam­ci­ma od me­ke gu­me, a po­go­to­vo je efi­ka­san sa oni­ma ko­ji su pli­va­ju­ći. On je na me­ka­nom (mu­lje­vi­tom) dnu u ve­li­koj pred­no­sti u od­no­su na kla­si­čan džig ili na tek­sas mon­ta­žu, jer sa njim va­ra­li­ca ne­će upa­da­ti u pod­lo­gu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 498-)