Previsoka cena neznanja

Jed­na od ma­na Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, do­ne­tog 2009. go­di­ne, jeste to što nji­me us­po­sta­vlje­ni si­stem, neznatno pro­me­nje­n Za­ko­nom iz 2014, ni­je ni­ka­da na od­go­va­ra­ju­ći na­čin ja­sno pred­sta­vljen i uči­njen la­ko do­stup­nim oni­ma na ko­je se od­no­si i ko­ji tre­ba da ga po­štu­ju. Sve je osta­lo na re­da ra­di pro­pi­sa­noj oba­ve­zi ko­ri­sni­ka da or­ga­ni­zu­ju na­vod­no re­dov­ne edu­ka­ci­je ri­bo­lo­va­ca na svo­jim pod­ruč­ji­ma, ali to ukup­no uzev re­al­no ni mi­li­me­tar da­lje od pu­ke for­mal­no­sti ni­je od­ma­klo, a ve­li­ku ce­nu op­šteg ne­zna­nja na kra­ju pla­ća ce­lo dru­štvo, uklju­ču­ju­ći i ri­bo­lov­ce

Ras­pra­ve po­kre­nu­te me­đu srp­skim ri­bo­lov­ci­ma još mi­nu­le je­se­ni, na­kon ob­ja­vlji­va­nja no­vih ce­na do­zvo­la za pe­ca­nje, znat­no vi­ših od do­ta­da­šnjih, još uvek ne je­nja­va­ju, ba­rem na naj­po­pu­lar­ni­jim dru­štve­nim mre­ža­ma. Te di­sku­si­je naj­če­šće su kraj­nje sti­hij­ske i ras­pli­nu­te, bu­du­ći da ve­ći­ni uče­sni­ka ne slu­že za istin­sku raz­me­nu mi­šlje­nja, tj. za upo­zna­va­nje sa kon­kret­nom si­tu­a­ci­jom i raz­li­či­tim sta­vo­vi­ma, ni­ti za ozbilj­no su­če­lja­va­nje ar­gu­me­na­ta. Ve­ći­nom su one pre sve­ga po­li­gon za »is­tre­sa­nje« na­go­mi­la­nog ne­za­do­volj­stva lo­šim sta­njem ri­bo­lov­nih vo­da i ri­bljeg fon­da, kao i prak­tič­no sve­op­štom inert­no­šću – i dr­ža­ve (od re­sor­nog mi­ni­star­stva na­da­lje) i ko­ri­sni­ka ri­bar­skih i za­šti­će­nih pod­ruč­ja, a ru­ku na sr­ce i sa­mih ri­bo­lo­va­ca. Me­đu­tim, onaj ko­ga za­ni­ma re­al­no sta­nje na na­šim vo­da­ma, od­nos pe­ca­ro­ša pre­ma nji­ma, kao i nji­ho­vo vi­đe­nje i po­zna­va­nje pro­pi­sa, tj. pra­va i oba­ve­za ri­bo­lo­va­ca ali i dr­ža­ve i ko­ri­sni­ka, a pre sve­ga, na­rav­no, ri­bo­ču­va­ra, mo­že sa­zna­ti mno­go to­ga uko­li­ko sa­mo ima do­volj­no vre­me­na i ži­va­ca da či­ta de­se­ti­ne po­sto­va i hi­lja­de ko­men­ta­ra na njih.

DO­STA TO­GA SA­DR­ŽA­NOG U TE­ŠKO pre­gled­noj ma­si na­ba­ca­nih is­ka­za kraj­nje je oče­ki­va­no. Pre sve­ga to va­ži za go­to­vo je­din­stve­no mi­šlje­nje (o kom sam pi­sao pre ne­ko­li­ko bro­je­va) da je ve­ći­na ri­bo­lov­nih vo­da ne­do­volj­no do­bro ču­va­na i da no­vac ubran od pro­da­je ri­bo­lov­nih do­zvo­la ma­lo ko­ji ko­ri­snik na­men­ski i do­ma­ćin­ski ula­že u za­šti­tu i odr­ži­vo ko­ri­šće­nje ri­bljeg fon­da. Ali mo­ram da pri­znam da tek u po­sled­nje vre­me, iako sam ri­bo­lo­vac već oko po­la ve­ka, a s ko­le­ga­ma pe­ca­ro­ši­ma sam pri­ro­dom svog po­sla u prak­tič­no sva­ko­dnev­nom kon­tak­tu već tri­de­se­tak go­di­na, uvi­đam ne­što če­ga ve­o­ma du­go uop­šte ni­sam bio sve­stan – da ve­li­ki broj ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca ne zna mal­te­ne ni­šta o funk­ci­o­ni­sa­nju si­ste­ma či­ji su deo: ka­ko se ri­bo­lov­ne vo­de do­de­lju­ju na upra­vlja­nje i ko­je se fir­me u Sr­bi­ji uop­šte ti­me ba­ve, ko ima pra­vo da iz­da­je i pro­da­je do­zvo­le za pe­ca­nje, ko od­lu­ču­je o ce­na­ma do­zvo­la (mno­gi ne zna­ju da o to­me od­lu­ču­je re­sor­ni mi­ni­star već mi­sle da sva­ki upra­vljač to ra­di po svom na­ho­đe­nju) i ko­li­ko one za raz­li­či­te ka­te­go­ri­je uop­šte ko­šta­ju (!?), gde va­že, ko­ja su ovla­šće­nja ri­bo­ču­va­ra, a o mi­ni­mal­nim me­ra­ma, lo­vo­sta­ji­ma, kvo­ti dnev­nog ulo­va i slič­nim »sit­ni­ca­ma« da i ne go­vo­ri­mo. Što je još go­re, ne sa­mo da je ne­zna­nje ma­sov­no i ve­li­ko, već je evi­dent­no da je ra­ši­re­na i od­boj­nost pre­ma bo­ljoj in­for­mi­sa­no­sti, de­lom za­to što je ne­in­for­mi­sa­nost mno­gi­ma po­kri­će za kr­še­nje pro­pi­sa, ali de­lom sva­ka­ko i zbog ve­o­ma ras­pro­stra­nje­nog ose­ća­nja da na po­zi­tiv­ne pro­me­ne si­ste­ma ri­bo­lov­ci go­to­vo ni­ka­ko ne mo­gu uti­ca­ti, ni po­je­di­nač­no ni oku­plja­ju­ći se u udru­že­nja, klu­bo­ve itd.

DA SVE TO I JOŠ KO­JE­ŠTA U PO­GLE­DU neo­ba­ve­šte­no­sti i sla­be za­in­te­re­so­va­no­sti ri­bo­lo­va­ca spo­znam, bi­la je do­volj­na i sa­mo jed­na ob­ja­va u ko­joj je ko­le­ga sta­vio sli­ku svo­je tzv. re­pu­blič­ke in­va­lid­ske do­zvo­le (»je­din­stve­ne«), ko­ja za 2024. go­di­nu ko­šta 800 di­na­ra. U sto­ti­na­ma ko­men­ta­ra na taj post vi­še lju­di pso­va­lo je one ko­ji su nji­ma pro­da­li do­zvo­lu za 4.500 ili 9000 di­na­ra, uve­re­ni da je raz­li­ka u ce­ni po­sle­di­ca pre­va­re od­no­sno gram­zi­vo­sti; dru­gi su ko­men­ta­ri­sa­li ka­ko je to ko­rekt­na ce­na za do­zvo­lu ko­ja va­ži sa­mo na ri­bar­skom pod­ruč­ju Ve­li­ka Mo­ra­va I; vi­še ri­bo­lo­va­ca iz ra­znih me­sta zgra­ža­lo se nad či­nje­ni­com da uop­šte po­sto­ji do­zvo­la ko­ja ko­šta isto ili čak ma­nje ne­go što u nji­ho­vom udru­že­nju ko­šta čla­na­ri­na (za ko­ju je­dva da ne­ko zna da već go­di­na­ma ni­je oba­ve­zan pred­u­slov da bi se iz­va­di­la ri­bo­lo­vač­ka do­zvo­la) itd.

SLIČ­NIH SLU­ČA­JE­VA IMA U OGROM­NOM bro­ju, na sve stra­ne, a ono što se iz njih mo­že pot­pu­no ne­dvo­smi­sle­no za­klju­či­ti je da je jed­na od ma­na Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, do­ne­tog 2009. go­di­ne i ko­zme­tič­ki pro­me­nje­nog po­la de­ce­ni­je ka­sni­je, to što nji­me us­po­sta­vlje­ni si­stem ni­je ni­ka­da na od­go­va­ra­ju­ći na­čin ja­sno pred­sta­vljen i uči­njen la­ko do­stup­nim oni­ma na ko­je se od­no­si i ko­ji tre­ba da ga po­štu­ju. Sve je osta­lo na re­da ra­di pro­pi­sa­noj oba­ve­zi ko­ri­sni­ka da or­ga­ni­zu­ju na­vod­no re­dov­ne edu­ka­ci­je ri­bo­lo­va­ca na svo­jim pod­ruč­ji­ma, ko­je bi valj­da tre­ba­lo da uklju­ču­ju i upo­zna­va­nje s pro­pi­si­ma, pra­vi­ma i oba­ve­za­ma svih u si­ste­mu za­šti­te i odr­ži­vog ko­ri­šće­nja ri­bljeg fon­da. Ali to ukup­no uzev re­al­no ni mi­li­me­tar da­lje od pu­ke for­mal­no­sti ni­je od­ma­klo, a ve­li­ku ce­nu op­šteg ne­zna­nja na kra­ju pla­ća ce­lo dru­štvo, uklju­ču­ju­ći i ri­bo­lov­ce.

NA­RAV­NO, UZ VE­LI­KU RAZ­U­ĐE­NOST in­ter­ne­ta, na­sto­ja­nja da se ne­tač­ne in­for­ma­ci­je (ko­je se ši­re po­put po­plav­nih ta­la­sa u rav­ni­čar­skim pod­ruč­ji­ma), ne­ja­sno­će i ne­po­zna­ni­ce od slu­ča­ja do slu­ča­ja de­man­tu­ju od­no­sno svi­ma ne­u­pu­će­ni­ma raz­ja­šnja­va­ju pot­pu­no su jed­na­ko be­smi­sle­na kao što bi bi­li po­ku­ša­ji po­je­din­ca da ru­kom za­hva­ta­ju­ći i pre­no­se­ći vo­du is­pra­zni ogrom­no je­ze­ro ko­je ne­ka ve­li­ka re­ka ne­pre­kid­no do­pu­nja­va. Na­dam se da se za to ipak mo­že pro­na­ći ne­ko re­še­nje (jer je oči­gled­no pre­ko po­treb­no). A ap­so­lut­no neo­p­hod­nim sma­tram i to da se aspekt op­šte ne­u­pu­će­no­sti i ne­do­volj­ne edu­ko­va­no­sti ri­bo­lo­va­ca ima u vi­du ka­da jed­nom na dnev­ni red re­sor­nog mi­ni­tar­stva i osta­lih dr­žav­nih or­ga­na do­đu oce­na sta­nja ri­bljeg fon­da u Sr­bi­ji na­kon de­ce­ni­je i po upra­vlja­nja po sa­da­šnjem prin­ci­pu (tj. za­ko­nu) i nje­go­ve evi­dent­no neo­p­hod­ne pro­me­ne.

DOK SE TO NE DE­SI, U ŽE­LJI da list ko­ji upra­vo či­ta­te ko­li­ko-to­li­ko po­mog­ne bo­ljoj in­for­mi­sa­no­sti, a i da spre­či ši­re­nje ne­i­sti­na o na­vod­no ne­po­sto­je­ćim ovla­šće­nji­ma ri­bo­ču­va­ra (ko­je iz­me­đu osta­log vr­lo ten­den­ci­o­zno pro­tu­ra­ju ri­bo­kra­di­ce, s na­me­rom da ote­ža­ju rad kon­tro­lo­ra i iza­zo­vu fi­zič­ke su­ko­be iz­me­đu njih i ri­bo­lo­va­ca), ob­ja­vlju­je­mo u na­stav­ku ovog tek­sta ceo član 14 Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da ko­ji se baš na to ose­tlji­vo i ve­o­ma va­žno pi­ta­nje od­no­si:

»U vr­še­nju svo­jih po­slo­va ri­bo­ču­var, kao slu­žbe­no li­ce, ovla­šćen je da:

1) za­tra­ži od li­ca za­te­če­nog na ri­bo­lov­noj vo­di ili u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni ili u ri­bo­lo­vu, da po­ka­že is­pra­ve ko­ji­ma se utvr­đu­je nje­gov iden­ti­tet i do­zvo­lu za pri­vred­ni ri­bo­lov, od­no­sno do­zvo­lu za re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov;

2) iz­vr­ši pre­gled obje­ka­ta, plov­nih obje­ka­ta, vo­zi­la, ri­bo­lov­nog ala­ta, opre­me i ulo­va i da utvr­di da li se ri­bo­lov oba­vlja u skla­du sa ovim za­ko­nom;

3) pri­stu­pi sva­koj ri­bo­lov­noj vo­di na ri­bar­skom pod­ruč­ju u ci­lju kon­tro­le;

4) fo­to­gra­fi­še i sni­ma ne­do­zvo­lje­ne rad­nje i li­ca ko­ja uče­stvu­ju u nji­ma za­te­če­na na ri­bo­lov­noj vo­di ili u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni;

5) pri­vre­me­no odu­zme do­zvo­lu za pri­vred­ni ili re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov, sred­stva, alat i opre­mu, kao i dru­ge pred­me­te pro­na­đe­ne na ri­bo­lov­noj vo­di ili u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni, ako po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su upo­tre­blje­ni ili na­me­nje­ni za iz­vr­ša­va­nje rad­nji ko­je su za­bra­nje­ne ovim za­ko­nom;

6) odu­zme ulov uko­li­ko po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je ri­ba ulo­vlje­na u su­prot­no­sti sa od­red­ba­ma ovog za­ko­na;

7) za­tra­ži po­moć nad­le­žnog or­ga­na unu­tra­šnjih po­slo­va i in­spek­to­ra nad­le­žnog za po­slo­ve za­šti­te i odr­ži­vog ko­ri­šće­nja ri­bljeg fon­da (u da­ljem tek­stu: in­spek­tor) ako je one­mo­gu­ćen u vr­še­nju po­slo­va ri­bo­ču­var­ske slu­žbe;

8) oba­vlja i dru­ge po­slo­ve u skla­du sa pro­gra­mom upra­vlja­nja ri­bar­skim pod­ruč­jem.

O iz­vr­še­nom pri­vre­me­nom od­u­zi­ma­nju do­ku­me­na­ta, sred­sta­va, ala­ta, opre­me i ulo­va, ri­bo­ču­var iz­da­je po­tvr­du li­cu od ko­ga je iz­vr­šio pri­vre­me­no od­u­zi­ma­nje.

Li­ce za­te­če­no na ri­bo­lov­noj vo­di ili u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni du­žno je da na zah­tev ri­bo­ču­va­ra po­ka­že is­pra­ve ko­ji­ma se utvr­đu­je nje­gov iden­ti­tet i do­zvo­lu za pri­vred­ni ri­bo­lov, od­no­sno do­zvo­lu za re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov i omo­gu­ći pre­gled obje­ka­ta, plov­nih obje­ka­ta, vo­zi­la, ri­bo­lov­nog ala­ta, opre­me, sred­sta­va i ulo­va.

Od­u­ze­ta sred­stva, ala­te, opre­mu, ulov, kao i do­ku­men­ta iz sta­va 1. tač­ka 5) ovog čla­na ri­bo­ču­var je du­žan da bez od­la­ga­nja pre­da ko­ri­sni­ku.« (-Tekst ob­ja­vljen u li­stu Ri­bo­lov br. 602-)