• Tamiski protfis u prihvatnici
  • Stuka sa jezera Joca
  • Tamiski protfis
  • Mrtvi Karas kod sela Grebenac
  • Balticka stuka4
  • mala
  • Noc na jezeru Celije
  • Mala Petica
  • Štuka sa Joce2
  • Jezero Joca - A. Milanovic
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Mrtvi Karaš kod sela Grebenac; aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Baltička štuka, Vestervik (južna Švedska); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Vojne bašte (Dunav prekoputa Zemuna); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Noc na Jezeru Ćelije; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, sa stativa, god. 2011.
  • Kubici na putu ka kanalu Petica (kod Kovilova); aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Jezero Joca, Aleksandar Milanović; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, polar-filter, god. 2011.

ribolov-novine-broj-633

Sadržaj broja 633

RI­BO­LOV BR. 633 U PRO­DA­JI JE OD PETKA 28. MARTA, A U NJE­MU, IZ­ME­ĐU OSTA­LOG, MO­ŽE­TE PRO­ČI­TA­TI:

KU­KU­RUZ I MA­LO STR­PLJE­NJA(Pro­leć­no pe­ca­nje ša­ra­na na »uhva­ti i pu­sti« re­vi­ru)

NJE­GOV TE­REN, NJE­GO­VA PRA­VI­LA (Neo­če­ki­va­no po­na­ša­nje bu­co­va sre­di­nom mar­ta)

OD MI­NU­SA DO KRAT­KIH RU­KA­VA (Iza­zov­no »test« pe­ca­nje be­le ri­be na grad­skom ke­ju u Pan­če­vu)

NEO­ČE­KI­VA­NO OZBILJ­NA IGRAČ­KA (Is­pro­ba­no na vo­di: Fil Fis­hing Lummy, du­ži­ne 1,85, t.b. 0,2-2 g)

KA­ŠI­KA S RE­POM (Jed­no­sta­van na­čin da pa­met­no is­ko­ri­sti­mo raz­bu­ca­nog si­li­kon­ca)

SPOR PO­ČE­TAK I FU­RI­O­ZAN KRAJ (Ve­o­ma za­ni­mlji­vo pro­leć­no fi­de­ri­sa­nje na Sa­vi)

KA­DA VR­BA PRO­PU­PI (No­vi cug so­ma na Be­ge­ju uz­vod­no od Zre­nja­ni­na na sa­mom po­čet­ku pro­le­ća)

NI NIM­FE NE PO­MA­ŽU (Va­ra­li­čar­sko-mu­ši­čar­ska po­tra­ga za mav­skim pa­strm­ka­ma sre­di­nom mar­ta)

DO­BAR START NAJ­U­SPE­ŠNI­JEG (Po­če­la Spin li­ga Sr­bi­je 2025)

NE­VI­DLJI­VI­JE JE LOV­NI­JE (Pro­ve­re­no efi­ka­san na­čin da bu­de­mo uspe­šni­ji u mor­skom ri­bo­lo­vu)

UZ PO­MOĆ GA­LE­BO­VA (Esk­trem­no: Va­ra­li­ča­re­nje tu­ne sa oba­le u Grč­koj)

SU­PER­TE­ŠKA KA­TE­GO­RI­JA (Lep po­če­tak pro­leć­ne se­zo­ne u Cr­noj Go­ri)

OD­LA­ZAK »ČO­VE­KA – SI­STE­MA« (Se­ća­nje: Al­bert Dra­ško­vić /1928-2025)

STAL­NE RU­BRI­KE:

IZ­LA­ZAK I ZA­LA­ZAK SUN­CA, ME­TE­O­RO­LO­ŠKA I SO­LU­NAR­NA PROG­NO­ZA I VO­DO­STA­NJE

SVE ŠTO TRE­BA DA ZNA­TE O ME­TOD-FI­DER RI­BO­LO­VU (V): Pet vr­sta hra­ne

IZ­LOG

MA­LA ŠKO­LA PLOV­KA­RE­NJA (IV): Lop­ta, kru­ška, šta­pić...

LEK­SI­KON ČVO­RO­VA: Pa­lo­mar i na­no­fil čvor

IZ SVE­TA

ULO­VI KO­JI SE PAM­TE

IZ­VE­ŠTA­JI SA RI­BO­LOV­NIH TE­RE­NA: Apa­tin, Som­bor, Si­vac, Ku­la, Bač­ka To­po­la, Bač­ki Pe­tro­vac, No­vi Sad, Ko­vilj­ski rit, Ti­tel, Ki­kin­da, Ko­vin, To­ma­še­vac, Idvor, Far­ka­ždin, Sa­ku­le, Ba­ran­da, Opo­vo, Sef­ke­rin, Glo­gonj, Pan­če­vo, Pan­če­vač­ki rit, Obre­no­vac, Bo­ljev­ci, Be­o­grad, Sme­de­re­vo,  Po­ža­re­vac, Ko­sto­lac, Ve­li­ko Gra­di­šte, Svi­laj­nac, Kra­gu­je­vac, Kru­še­vac, Kra­lje­vo, Do­nje Pod­ri­nje, Va­lje­vo, Ča­čak, Ma­li Zvor­nik, Lju­bo­vi­ja, Ba­ji­na Ba­šta, Pri­je­po­lje, No­vi Pa­zar, Ti­moč­ka i Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Niš, Le­sko­vac, Pi­rot, Vla­sin­sko je­ze­ro.

RI­BO­LOV BR. 634 IZ­LA­ZI U PE­TAK 11. APRILA 2025.

Ako se ri­bo­lov na vo­di za ko­ju smo si­gur­ni da je bo­ga­ta ri­bom za­vr­ši lo­še, ve­ći­na pe­ca­ro­ša za­klju­či da tog da­na ne­što bi­lo ka­ko tre­ba i ode ku­ći na­da­ju­ći se da će sle­de­ći put pro­ći bo­lje. Ali ima i onih ko­ji ta­kve si­tu­a­ci­je i to­kom ri­bo­lo­va i ka­sni­je te­melj­no ana­li­zi­ra­ju, na­sto­je­ći da shva­te šta se de­si­lo i da even­tu­al­no pro­na­đu na­čin da u istim uslo­vi­ma pro­đu bo­lje

Iako iz­ve­šta­je sa pe­ca­nja već du­že vre­me ne ob­ja­vlju­jem na svom Fej­sbuk pro­fi­lu (već sa­mo u Ri­bo­lo­vu), re­dov­no pra­tim ob­ja­ve svo­jih ko­le­ga. Ta­ko sam i pri­me­tio da je po­sle iz­ra­zi­to do­bre je­se­nje ak­tiv­no­sti ri­be na­sta­lo iz­ve­sno za­tiš­je. Na­rav­no, ob­ja­ve na dru­štve­nim mre­ža­ma iz ra­znih raz­lo­ga ve­o­ma ret­ko da­ju pot­pu­no re­al­nu sli­ku ono­ga sto se de­ša­va na vo­di, ali sam za­pa­zio da se u po­sled­nje vre­me če­šće ne­go ina­če i vr­sni ri­bo­lov­ci ja­vlja­ju sa­mo s krat­kom in­for­ma­ci­jom da ni kod njih ni­je bi­lo »ni pi­pa­nja«. A i ne­po­sred­ni kon­takt i raz­go­vo­ri s ko­le­ga­ma ko­je ne kri­ju in­for­ma­ci­je po­tvr­đi­va­li su mi da su obil­ni­ji fi­de­ra­ški ulo­vi na ve­ći­ni vo­da bi­li po­sled­njih ne­de­lja ret­ki i ne­iz­ve­sni.

PO­ŠTO SAM NE­KO­LI­KO VI­KEN­DA za­re­dom ostao kod ku­će, što je za me­ne kraj­nje neo­bič­no, bez ob­zi­ra na do­ba go­di­ne, pri­li­kom do­go­vo­ra o te­mi tek­sta za ovaj broj Ri­bo­lo­va, glav­ni ured­nik mi je pred­lo­žio da na­pi­šem ne­što o spe­ci­fič­no­sti­ma fi­de­ri­sa­nja to­kom zim­skih me­se­ci. I već sam bio po­čeo da ski­ci­ram pri­log na tu te­mu, ali me je jed­na ve­o­ma du­ho­vi­ta Sta­ki­će­va ob­ja­va u Fej­sbuk gru­pi List Ri­bo­lov Plus (na te­mu pri­kri­va­nja ne­u­spe­šnih pe­ca­nja ri­bo­lo­va­ca ina­če vr­lo ak­tiv­nih na dru­štve­nim mre­ža­ma) pod­sta­kla da ma­lo od­stu­pim od pla­na i da o zim­skom ri­bo­lo­vu ne­što na­pi­šem iz ugla ne­dav­nog pe­ca­nja na Dri­ni, u dru­goj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra, ko­je se sa sta­no­vi­šta ulo­va za­vr­ši­lo pot­pu­nim ne­u­spe­hom, ali je ipak bi­lo ko­ri­sno uto­li­ko što smo iz nje­ga iz­vu­kli vi­še po­u­ka.

KAO ŠTO SVA­KI IOLE IS­KU­SNI­JI FI­DE­RAŠ zna, to­kom hlad­ni­jih me­se­ci na ve­ći­ni re­ka ri­ba se gru­pi­še u tzv. zi­mov­ni­ci­ma (što su pre­te­žno me­sta s ve­ćom du­bi­nom i ne­što spo­ri­jim pro­to­kom, te sto­ga s bar ma­lo vi­šom tem­pe­ra­tu­rom vo­de), pa se na tim te­ku­ći­ca­ma prak­tič­no je­di­no tu u ovom de­lu se­zo­ne ci­pri­ni­di mo­gu uspe­šno lo­vi­ti. 

Po­što ta­kvih te­re­na ne­ma pre­vi­še i ve­ći­na ih je ve­o­ma do­bro po­zna­ta, pa je na­va­la na njih ve­li­ka i vr­lo je te­ško na­ći slo­bod­nu po­zi­ci­ju, ja se zi­mi po­sled­njih go­di­na uglav­nom dr­žim Sa­ve, ko­ja nu­di ne­što vi­še mo­guć­no­sti od ve­ći­ne dru­gih re­ka. Na­ža­lost, od po­čet­ka ove go­di­ne ona je du­go bi­la vr­lo mut­na i vi­so­ka, pa ni na njoj sko­ro nig­de ni­je mo­glo da se pe­ca, bar ne ona­ko ka­ko ja vo­lim.

UPRA­VO IZ TIH RAZ­LO­GA, UČI­NIO mi se vr­lo iza­zov­nim pred­log mog pri­ja­te­lja Mar­ka Bu­da­ko­vi­ća da s ma­lo ve­ćom gru­pom dru­ga­ra i vr­snih ri­bo­lo­va­ca ode­mo do Dri­ne kod Lo­zni­ce. Me­đu­tim, plan je bio da ovog pu­ta ne ide­mo na de­snu oba­lu – kod ho­te­la Ne­šić (gde smo vi­še pu­ta ra­ni­je uspe­šno lo­vi­li), već pre­ko­pu­ta, na le­vu oba­lu (ko­ja pri­pa­da Re­pu­bli­ci Srp­skoj), na ču­ve­ni lo­ka­li­tet Še­pak, na kom ni­ko od nas ni­ka­da ra­ni­je ni­je pe­cao. Na jed­noj od fo­to­gra­fi­ja uz ovaj tekst, na­pra­vlje­noj pre ne­ko­li­ko go­di­na, na ko­joj sam s le­pim ulo­vom sko­ba­lja, ostva­re­nim kod po­me­nu­tog ho­te­la, pre­ko mog de­snog ra­me­na vi­di se, na su­prot­noj stra­ni Dri­ne, baš Še­pak, za ko­ji smo se ove go­di­ne opre­de­li­li. Ve­ru­jem da se bar ne­ko od vas ko­ji ovo či­ta­te pi­ta zbog če­ga smo pre­la­zi­li pre­ko, na me­sto pot­pu­no ne­po­zna­to svoj pe­to­ri­ci nas ko­ji smo na kra­ju kre­nu­li na Dri­nu (Mar­ku, Go­ra­nu, Dra­ga­nu, Igo­ru i me­ni). Pa,  raz­log je bio vi­še ne­go kla­si­čan, iako smo svi una­pred zna­li i da je ta­kav pri­stup ri­zi­čan – na­i­me, je­dan ko­le­ga nam je ja­vio da je tu ri­ba od­lič­no ra­di­la pret­hod­nih da­na. Na­ža­lost, iako je tre­ba­lo da i on pe­ca s na­ma, zbog ne­kih iz­ne­nad­nih oba­ve­za je mo­rao da od­u­sta­ne.

NA­RAV­NO, VEĆ JE TO DO­NE­LO PR­VE ne­iz­be­žne pro­ble­me. Na Dri­nu smo sti­gli pre sva­nu­ća... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 629-)

 


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...