Spi­ral­no olov­ce i »šum­ski crv«

U pe­ri­o­du ka­da su sko­balj, mre­na i plo­ti­ca u lo­vo­sta­ju, mno­gi ri­bo­lov­ci sa te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na okre­ću se lo­vu po­toč­ne mre­ne. Ta ne­ve­li­ka ali vr­lo sna­žna i za pe­ca­nje za­ni­mlji­va ri­ba kod nas se naj­vi­še lo­vi na raz­ne gli­ste, a spe­ci­ja­li­sti je još bo­lje pe­ca­ju na ve­li­ku lar­vu ko­ju ri­bo­lov­ci sa ju­ga i is­to­ka Sr­bi­je zo­vu šum­skim cr­vom.

Po­če­tak ove su­šne go­di­ne bio je u zna­ku lo­ših uslo­va za ri­bo­lov u ve­li­kom de­lu Sr­bi­je, pa i u oko­li­ni Le­skov­ca, u ko­me ži­vim. Re­ke su me­se­ci­ma bi­le ma­le, je­ze­ra ta­ko­đe, pa su mno­ge oba­le ura­sle u tra­vu i še­var jer je i ri­bo­lo­va­ca ma­lo gde bi­lo. Svi su za­to odah­nu­li ka­da su u dru­goj po­lo­vi­ni apri­la po­če­le ja­ke ki­še. Ali olak­ša­nje je bi­lo krat­kog da­ha. Usled pre­o­bil­nih pa­da­vi­na mno­ge su se te­ku­ći­ce iz­li­le i na­stu­pi­le su no­ve bri­ge.

Deo nas ri­bo­lo­va­ca se ob­ra­do­vao ve­li­kim vo­da­ma, ko­je će se si­gur­no po­zi­tiv­no od­ra­zi­ti na ri­blji fond Ju­žne Mo­ra­ve, Ve­ter­ni­ce, Ja­bla­ni­ce i dru­gih re­ka na ju­gu Sr­bi­je, jer će ri­ba kre­nu­ti ka gor­njim to­ko­vi­ma te­ku­ći­ca u ko­ji­ma se mre­sti. Me­đu­tim, po­plav­ni ta­las do­neo je i si­ja­set pro­ble­ma – mno­ga me­sta je po­go­di­la vo­de­na sti­hi­ja, a vi­še mo­sto­va na Ju­žnoj Mo­ra­vi oko Le­skov­ca bi­lo je ozbilj­no ugro­že­no od na­no­sa dr­ve­ća i dru­gog kr­ša. Na sre­ću, po­sle ne­ko­li­ko da­na vo­da je po­če­la da se po­vla­či, ali se uslo­vi za ri­bo­lov ni­su bit­no po­pra­vi­li ni ka­da je znat­no opa­la, jer je za so­bom u ko­ri­tu osta­vi­la mno­go ra­znog lo­ma (gra­nja, fla­ša, ke­sa...), a oba­le su osta­le do­brim de­lom ne­pri­stu­pač­ne zbog na­ta­lo­že­nog pe­ska i mu­lja. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma se mo­že pe­ca­ti, čak i ve­o­ma do­bro, sa­mo li se oda­be­ru pra­va teh­ni­ka, pre­zen­ta­ci­ja i ma­mac.

OPI­SA­NI USLO­VI SU IDE­AL­NI za lov la­kim du­bin­skim me­to­dom, uz sa­mu oba­lu, šta­pom ose­tlji­vog vr­ha (naj­bo­lje ne­kim fi­de­rom) i tan­kim osnov­nim naj­lo­nom sa spi­ral­nim olov­ce­tom is­pod ko­ga su gra­nič­nik, ma­la vir­bla, pred­vez od naj­lo­na za broj ta­njeg ne­go što je osnov­ni, te udi­ca ve­li­či­ne 8 na­mam­če­na »šum­skim cr­vom«. To je za­pra­vo član­ko­vi­ta lar­va jed­ne ka­me­njar­ke, ko­ja je vr­lo ži­la­va na udi­ci, ali i ne­ve­ro­vat­no pri­vlač­na za ve­ći­nu ri­ba ko­je u Mo­ra­vi ži­ve. Ni­je la­ko na­ku­pi­ti dva­de­se­tak »šum­skih cr­va«, ko­li­ko je po­treb­no za ne­ko­li­ko sa­ti ri­bo­lo­va, ali ih mo­že­mo na­ći ako se ma­lo po­mu­či­mo, pre­tu­ra­ju­ći pri­o­bal­ni mulj u po­to­či­ći­ma ko­ji se uli­va­ju u Mo­ra­vu, ko­re­nje po­to­plje­ne tra­ve, na­no­se li­šća i gran­či­ca itd.

Mno­ge ri­bo­lov­ce mr­zi da to ra­de, pa se opre­de­lju­ju za pe­ca­nje na cr­ve­nu gli­stu, iako je ona u ja­koj i mut­noj vo­di ne­u­po­re­di­vo ma­nje pri­vlač­na za ri­bu od »šum­skog cr­va«, u šta smo se mo­ji pri­ja­te­lji i ja po­sled­njih da­na uve­ri­li sva­ki put ka­da bi­smo iza­šli na Mo­ra­vu kod Do­bro­ti­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 349-)