Veliki mamac, velika dubina

Pr­vi na­do­la­zak vo­de u pe­ri­o­du u ko­me pro­le­će sme­nju­je zi­mu po pra­vi­lu po­kre­ne so­ma iz kr­to­ga i pod­stak­ne ga da poč­ne da na­dok­na­đu­je te­ži­nu i ener­gi­ju utro­še­nu na pre­ži­vlja­va­nje u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Taj cug je ove go­di­ne po­tra­jao du­že ne­go ina­če, pa su oni naj­u­por­ni­ji, ko­ji su re­dov­no iz­la­zi­li na vo­du, već upi­sa­li i po ne­ko­li­ko ulo­va i utvr­di­li ne­ke pra­vil­no­sti u po­na­ša­nju i ak­tiv­no­sti naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be.

Pro­le­će, ko­je sve som­dži­je sa ne­str­plje­njem če­ka­ju, sa­da je već sti­glo. Po­što su me­te­o­ro­lo­ške pri­li­ke, ko­je smo po­mi­nja­li i u pro­šlom bro­ju, i da­lje po­volj­ne, bez ob­zi­ra na če­ste ki­še u po­sled­njih de­se­tak da­na, uslo­vi za lov so­ma su sve bo­lji, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što su naj­ne­str­plji­vi­ji i naj­u­por­ni­ji već otvo­ri­li se­zo­nu. Sa pet sa­ve­ta ko­ji sle­de po­ku­ša­ću da one ko­ji se još pre­mi­šlja­ju da li da kre­nu u po­tra­gu za so­mom mo­ti­vi­šem da to i uči­ne, te da ne­do­volj­no is­ku­snim ko­le­ga­ma po­mog­nem da u to­me bu­du što uspe­šni­ji.

ME­STO: U sva­kom ri­bo­lo­vu, naj­va­žni­je je da na po­zi­ci­ja­ma ko­je bi­ra­mo ri­be ima, tj. da na nji­ma sa ve­li­kom iz­ve­sno­šću mo­že­mo oče­ki­va­ti da se ona ja­vi. Po­čet­kom se­zo­ne, so­ma tre­ba po­tra­ži­ti na me­sti­ma gde je zi­mo­vao i u nji­ho­voj ne­po­sred­noj bli­zi­ni. Na na­šim ve­li­kim re­ka­ma to su pre sve­ga ona sa naj­ve­ćom du­bi­nom u ši­roj oko­li­ni, uz to obič­no sa ne­što spo­ri­jom vo­dom, uglav­nom ne­pra­vil­nog to­ka, a vr­lo če­sto i sa kon­tra­to­kom, te po­želj­no sa pre­pre­ka­ma.

Som se u ovom pe­ri­o­du još dr­ži sa­mog dna, ali ne nu­žno i naj­ve­će du­bi­ne, pa je po­ne­kog mo­gu­će pro­na­ći i oko naj­du­bljih me­sta, a po­go­to­vo na li­ni­ji pro­me­ne du­bi­ne – na tzv. ba­i­ru.

ME­TE­O­RO­LO­GI­JA I HI­DRO­LO­GI­JA: U go­di­na­ma kao što je ova, ka­da pro­le­će ot­poč­ne ra­no, so­ma sko­ro oba­ve­zno po­kre­ne već pr­vi na­do­la­zak. On ni sa­da ni­je iz­o­stao, ali na sre­ću ri­bo­lo­va­ca sa Du­na­va ni­je bio iza­zvan to­plje­njem vi­so­kog sne­ga, ko­je do­no­si ve­li­ku i iz­ra­zi­to hlad­nu vo­du (tzv. sne­žni­cu) i pre­kid ak­tiv­no­sti ri­be, pa je som na­sta­vio da se hra­ni i na­kon pro­la­ska tog ta­la­sa.... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 345-)