Me­tod fi­der teh­ni­ku ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca po­ve­zu­je is­klju­či­vo sa pe­ca­njem ša­ra­na i ba­bu­ške na sta­ja­ći­ca­ma ko­mer­ci­jal­nog ti­pa. Ali, taj na­čin pe­ca­nja, uz ma­le mo­di­fi­ka­ci­je, ve­o­ma je pri­men­ljiv i na te­ku­ćim vo­da­ma, na ko­ji­ma u ne­kim uslo­vi­ma mo­že i do­ne­ti znat­no bo­lje re­zul­ta­te ne­go stan­dard­ni fi­der pri­stup

Od­u­vek vo­lim da me­njam me­sta na ko­ji­ma pe­cam, ali još vi­še da lo­vim ri­bu u do­brom dru­štvu, pa se ne­ka­ko sve re­đe od­lu­ču­jem da na vo­du iz­la­zim sam. Me­đu­tim, po­što sam to­kom av­gu­sta bio na go­di­šnjem od­mo­ru, rad­nim da­ni­ma mi ni­je bi­lo baš naj­jed­no­stav­ni­je da na­đem pri­ja­te­lje ko­ji su slo­bod­ni i za­in­te­re­so­va­ni za od­la­zak u ri­bo­lov. Za­to me je ob­ra­do­vao po­ziv Velj­ka Gli­go­ri­na iz Sa­ku­la, koji je upr­kos to­me što je njegova ču­ve­na vi­ken­di­ca na Ta­mi­šu ovih da­na pre­pu­na ri­bo­lo­va­ca iz ra­znih de­lo­va Sr­bi­je ipak sa­ču­vao jed­no slo­bod­no me­sto na oba­li za me­ne. A ka­ko Velj­ko ni­je sa­mo od­li­čan do­ma­ćin, već je i do­bar ri­bo­lo­vac, ko­ji se ne­ret­ko pri­hva­ti šta­po­va i pri­dru­ži svo­jim go­sti­ma, una­pred sam znao da ću ima­ti pri­jat­no dru­štvo.

BUDUĆI DA SAM BIO SIGURAN DA me me­sto če­ka, le­po sam se na­spa­vao i tek po­sle osam sa­ti kre­nuo put Sa­ku­la. Ta­ko sam pro­pu­stio naj­lep­ši deo da­na po­red vo­de (iz­la­zak sun­ca) i ju­tar­nji cug ri­be, ali sam do­šao od­mo­ran i spre­man da se po­sve­tim ri­bo­lo­vu na naj­pro­duk­tiv­ni­ji na­čin. Ka­ko sam u tek­stu ko­ji mo­že­te či­ta­ti na stra­na­ma 4-5 ovog bro­ja opi­sao, ne­dav­no sam na Ta­mi­šu zbog umo­ra pe­cao me­tod teh­ni­kom, iako ona ni­je bi­la ­op­ti­mal­ni izbor u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji. Ovog pu­ta, me­đu­tim, is­po­sta­vi­lo se da se naj­če­šće ja­vlja ba­bu­ška, pa sam se odlučio za jed­nu mo­di­fi­ko­va­nu me­tod fi­der va­ri­jan­tu – sa upre­de­nim završnim delom osnovnog najlona i vrtilicom na njegovom kraju, za čije sam donje okce vezao 10 cm dug predvez od pletenice prečnika 0,12 mm na kojoj je bila udica Owner Ise­a­ma (mini-šaranka) veličine 14. Za slo­bodni kraj predveza (koji visi ispod udi­ce i koji namerno ne skratim sa­svim kad pra­vim ovakav sistem) vezao sam 7 mm dug trn, koji je taman... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 487-)