Lo­mlje­nje omi­lje­nog šta­pa je­dan je od naj­tra­u­ma­tič­ni­jih do­ga­đa­ja za sva­kog ri­bo­lov­ca. Ne sa­mo za­to što je to je­dan od naj­sku­pljih de­lo­va pri­bo­ra, već i sto­ga što se na štap vre­me­nom na­vik­ne­mo, poč­ne­mo da ga do­ži­vlja­va­mo kao svo­ju pro­du­že­nu ru­ku, a ne­ret­ko i kao po­moć­ni­ka u lo­vu ri­be ko­ji ima ne­ku po­seb­nu moć. Ima li na­či­na da iz­beg­ne­mo ri­zik od pu­ca­nja pri­li­kom pe­ca­nja.

Ku­po­vi­na no­vog šta­pa za pe­ca­nje pred­sta­vlja za sko­ro sva­kog ri­bo­lov­ca tre­nu­tak za­do­volj­stva i istin­ske sre­će, jer se od šta­pa oče­ku­je da po­u­zda­no slu­ži du­ži niz go­di­na i da do­ne­se mno­go ra­do­sti. Na­ža­lost, po­sto­je i oni tre­nu­ci kad se sre­ća pre­tva­ra u tu­gu, što se de­ša­va ka­da naš lju­bi­mac puk­ne.

Mno­gi ri­bo­lov­ci u na­stu­pu be­sa svu kri­vi­cu sva­lju­ju na štap, od­no­sno na pro­iz­vo­đa­ča, ali za naj­ve­ći broj lo­mo­va je ipak kriv čo­vek, tj. ne­pra­vil­no ru­ko­va­nje šta­pom, ne­do­volj­no po­zna­va­nje nje­go­vih ogra­ni­če­nja i mo­guć­no­sti, kao i pri­me­nje­nih kon­struk­ci­o­nih re­še­nja za kon­kret­ni mo­del. Po­gle­daj­mo sa­da ko­ji su naj­če­šći uzro­ci lo­mo­va šta­pa, šta mo­že­mo ura­di­ti ka­ko bi­smo bi­li mak­si­mal­no za­do­volj­ni nji­me i ka­ko na naj­ma­nju me­ru mo­že­mo sma­nji­ti ve­ro­vat­no­ću da puk­ne.

Stap-velika

JED­NA OD NAJ­ČE­ŠĆIH GRE­ŠA­KA ko­ju ri­bo­lov­ci pra­ve je­ste da pre­vi­so­ko dig­nu štap iz­nad gla­ve pri­li­kom za­ma­ra­nja, pri­vla­če­nja i va­đe­nja ri­be, na­ro­či­to one krup­ni­je. Gra­fit­na vlak­na je­su ve­o­ma ela­stič­na, ali sa­mo do od­re­đe­ne gra­ni­ce. Ka­da se ona pre­đe, u tre­nut­ku će do­ći do lo­ma, i to naj­če­šće pri sa­mom vr­hu šta­pa (ko­ji je i naj­vi­še sa­vi­jen) ili even­tu­al­no kod dru­ge ili tre­će ka­ri­ke. Pre­ma ne­kim sta­ti­sti­ka­ma ko­je vo­de pe­dant­ni pro­iz­vo­đa­či, čak 75 % svih lo­mo­va na­sta­je upra­vo iz ovog raz­lo­ga!

Re­še­nje ovog pro­ble­ma je da ni­ka­da ne di­že­mo štap iz­nad gla­ve, a na­ro­či­to da ga ni­ka­da ne sta­vlja­mo u po­lo­žaj iza gla­ve. Ume­sto to­ga, tre­ba se tru­di­ti da štap dr­ži­mo u što je mo­gu­će »pri­rod­ni­jem« po­lo­ža­ju, bez eks­trem­nih sa­vi­ja­nja, a da ga pri va­đe­nju ri­be ne odi­že­mo iz­nad li­ni­je ka­zalj­ke ko­ja po­ka­zu­je 11 sa­ti na ča­sov­ni­ku za­mi­šlje­nom ta­ko da nam je pod­ne iz­nad gla­ve (po­želj­no je i znat­no ma­nje, ka­ko bi op­te­re­će­nje bi­lo ras­po­re­đe­no na što ve­ćem de­lu du­ži­ne šta­pa, a ne sa­mo na vr­hu).

Na pri­lo­že­noj fo­to­gra­fi­ji sa ka­na­la Ju­tjub mo­že­te vi­de­ti je­dan iz­u­zet­no kva­li­te­tan štap (Spor­tex, na­pra­vljen u Ne­mač­koj) bu­kval­no tre­nu­tak pre ne­go što će pu­ći. Obra­ti­te pa­žnju na to ko­li­ko i ka­ko je sa­vi­jen. Ri­bo­lo­vac je imao na šta­pu kru­pan ulov, ali je uz to do­zvo­lio da se štap sa­vi­je u po­lu­krug, go­to­vo pod uglom od 180°, a i vu­kao je ka se­bi iz sve sna­ge. Ova­kve si­le na­pre­za­nja ni­je mo­gao iz­dr­ža­ti čak ni ova­ko do­bar štap kao što je sta­ri Spor­tex. Za­mi­sli­te sa­da ka­ko bi pro­šao ne­ki od mo­der­nih šta­po­va, ko­ji su, uz ret­ke iz­u­zet­ke, po pra­vi­lu znat­no lo­ši­jeg kva­li­te­ta.

Sle­de­ća gre­ška ko­ja če­sto do­vo­di do lo­ma je po­ku­šaj ri­bo­lov­ca da krup­ni­ji ulov lak­še i br­že pri­vu­če ta­ko što će hva­ta­ti blank znat­no iz­nad ru­ko­hva­ta i on­da pri­vla­či­ti štap se­bi. U tom slu­ča­ju če­sto stra­da upra­vo do­nji deo šta­pa, ma­lo iz­nad ru­ko­hva­ta, na me­stu gde ša­ka ri­bo­lov­ca ukru­ću­je blank i ome­ta nje­go­vo pra­vil­no sa­vi­ja­nje, a što je još bit­ni­je i pra­vil­nu ras­po­de­lu si­le na ce­lu du­ži­nu blan­ka. Re­še­nje ovog pro­ble­ma je jed­no­stav­no: štap dr­ži­te is­klju­či­vo ona­ko ka­ko je pra­vil­no, tj. za ru­ko­hvat, a u eks­trem­nim slu­ča­je­vi­ma mo­že­te uhva­ti­ti štap za gor­nji deo ru­ko­hva­ta, iz­nad no­sa­ča ma­ši­ni­ce (mo­der­ni šta­po­vi za te­ški ri­bo­lov iz tog raz­lo­ga i ima­ju pro­du­žen deo ru­ko­hva­ta iz­nad ma­ši­ni­ce, po kom se od­mah vi­di da ni­su za sit­nu ri­bu – prim. ur.).

LO­ŠE UŠTE­KAN (SPO­JEN) ŠTAP još je je­dan ve­o­ma čest uzroč­nik lo­mo­va, na ko­ji ri­bo­lov­ci ma­lo obra­ća­ju pa­žnju. Na­i­me, de­ša­va se da se spoj (ili spo­je­vi) šta­pa raz­la­ba­vi to­kom vre­me­na, na­kon mno­gih za­ba­ča­ja, što ni­je ni­šta neo­bič­no i ni­je gre­ška šta­pa. Jed­no­stav­no, si­le ko­je se ja­vlja­ju kod ja­čih za­ba­ča­ja nor­mal­no mo­gu do­ve­sti do to­ga da spo­je­vi po­sta­nu la­ba­vi. Ako ta­kav spoj iz­lo­ži­mo ve­ćem pri­ti­sku, re­al­no je oče­ki­va­ti da blank na tom me­stu puk­ne. Da bi se lom pred­u­pre­dio, re­dov­no kon­tro­li­ši­te da li je štap do­bro ušte­kan.

PRI­LI­KOM PE­CA­NJA IZ ČAM­CA, če­sto se do­go­di da krup­na ri­ba, u že­lji da po­beg­ne ili se sa­kri­je, kre­ne is­pod plo­vi­la. Ovo je ve­o­ma opa­san tre­nu­tak... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 402-)

fShare