Jezero Ada Ciganlija nastanjuju razne vrste riba, ali su poslednjih godina varaličarima na ovoj vodi najzanimljiviji bandari, a fiderašima deverike. One nereteko teže između jednog i dva kilograma, a na dobro odabranim mestima, uz precizno zabacivanje i dobar izbor mamca, moguće je uhvatiti i nekoliko trofejnih riba za jedan izlazak
Najveće i najpopularnije beogradsko veštačko jezero svake jeseni, po završetku kupališne sezone, okupiraju ribolovci, a među njima su najbrojniji oni koji fider tehnikom love belu ribu, pogotovo deveriku, koje ima dosta i može dostići zavidne veličine. Uspešni u takvom pecanju mogu povremeno biti i početnici i ribolovci koji ne paze previše na finese svog pristupa, ali za dobre ulove u kontinuitetu ipak je neophodno o mnogo čemu povesti računa.
- IZGLEDNA MESTA. Deverike na Savskom jezeru generalno ima svuda, tj. na svim delovima gde je dubina između 4 i 9 metara. Ipak, najviše se lovi na potesu kod kafića Green Mill Familly (bivša Plaža, sa makiške strane) i na pregradi kod Taložnika, u neposrednoj blizini Aqua-ski centra. Na prvoj od tih pozicija se deverika zadržava zato što je tu takmičarska staza, na kojoj se konstantno lovi (radi treninga i na nadmetanjima), pa se i stalno hrani. Na drugoj se dosta peca zato što je najpristupačnija, manje je prolaznika (šetača, biciklista, onih koji džogiraju...) nego na delovima bližim donjem nasipu, a i manje je trave u obalnoj zoni nego drugde na jezeru. Krupnih deverika posebno ima u ove dve zone i tu se love uspešnije nego na drugim delovima jezera baš zato što traže konstantno prihranjivanje. A izvesno je da bi se i u tim udarnim zonama bolje lovile kada bi se više prihranjivale, tj. kada bi se to činilo cele godine, bez pauze (sezona ribolova na Adi Ciganliji prestaje sa početkom kupališne sezone, koja zavisno od meteoroloških uslova traje od juna ili polovine maja, pa do oktobra, a pecanja nema ni tokom jačih zima, kada se voda zaledi)
- SEZONSKA POMERANJA. Priobalni deo Savskog jezera je dosta razuđen, što znači da dubina varira od pozicije do pozicije. Ima dosta delova sa podlokanim dnom, ali i sprudova, jer je sadašnje jezersko dno nekad bilo rečno korito. Da bismo pronašli odgovarajuću dubinu (4–9 m), treba otprilike zabaciti između 30 i 50 metara. Dok je u proleće aktivnost deverike bolja na mestima sa manjom dubinom (4-5 m), krajem jeseni i početkom zime produktivnije su zone sa većom dubinom (8-9 m). Da bismo ovu distancu dostigli i sve vreme precizno plasirali mamac na nju čak i po vetru (koji na Adi skoro uvek duva), kao i da bismo ulov lakše izvadili preko pojasa trave, neophodne su hranilice sa otežanjem od 30-40 g, i to pre svega... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 494-)