Pe­ca­nje ban­da­ra na raz­ne pri­rod­ne mam­ce, a pre sve­ga na ma­le ke­de­re, fi­le­te ri­be i par­či­će, da­je re­zul­ta­te to­kom ce­le go­di­ne, pa i u ovom pe­ri­o­du. Mo­že bi­ti vr­lo za­bav­no, a i pro­duk­tiv­no, jer se ban­dar po pra­vi­lu kre­će u ja­ti­ma, ta­ko da ta­mo gde se ja­vi je­dan mo­že­mo za krat­ko vre­me oče­ki­va­ti vi­še uda­ra­ca, na­ro­či­to ako po­štu­je­mo ne­ka osnov­na pra­vi­la

Ban­dar se mo­že, kao što zna­ju svi oni ko­ji ga ci­lja­no lo­ve, uspe­šno hva­ta­ti na va­ra­li­ce i pri­rod­ne mam­ce. U ovoj dru­goj va­ri­jan­ti, ko­ja je me­ni dra­ža, ko­ri­ste se ili la­ka du­bin­ka ili ne­ki od plov­ka­ro­ških si­ste­ma za gra­blji­vi­ce, tj. slo­bod­na ili usi­dre­na ba­le­ri­na, na­rav­no u lak­šoj ver­zi­ji ne­go za štu­ku. Ja za ci­lja­ni lov krup­ni­jih pri­me­ra­ka naj­ra­di­je pri­me­nju­jem teh­ni­ku usi­dre­ne ba­le­ri­ne, a u re­do­vi­ma ko­ji sle­de opi­sa­ću i ka­ko.

BU­DU­ĆI DA SE KOD NAS KRUP­NIM sma­tra sva­ki pri­me­rak te­ži od 300 g, a da se je­din­ke od pre­ko 800 g hva­ta­ju iz­u­zet­no ret­ko, ne­ma ni­ka­kve po­tre­be za po­seb­no ja­kim pri­bo­rom. Šta­po­vi tre­ba da su du­gi bar 3 m, dok mak­si­mal­na du­ži­na za­vi­si pr­ven­stve­no od uslo­va na te­re­nu, tj. od ma­ne­var­skih mo­guć­no­sti na me­sti­ma na ko­ji­ma pe­ca­mo (pre sve­ga od to­ga da li nad gla­vom i iza na­ših le­đa ima nat­kri­lje­nih gra­na ko­je bi mo­gle sme­ta­ti pri za­ba­ci­va­nju i va­đe­nju ulo­va ili si­ste­ma), a mo­že bi­ti i 3,6 m, pa i vi­še. Gor­nja te­ži­na ba­ca­nja od oko 40 g sa­svim je do­volj­na da mo­že­mo bez pro­ble­ma da za­ba­cu­je­mo si­stem sa ke­de­rom ili dru­gim mam­cem i za­mo­ri­mo i iz­va­di­mo sva­kog ban­da­ra, ali i ve­ći­nu štu­ka ko­je se mo­gu ja­vi­ti pri ci­lja­nom pe­ca­nju »pru­ga­stih raz­boj­ni­ka«. Opi­sa­nim šta­po­vi­ma od­go­va­ra ma­nja sta­ci­o­nar­na ma­ši­ni­ca, ve­li­či­ne 3000 po Shi­ma­nu, tj. sa špul­nom ka­pa­ci­te­ta oko 100 m naj­lo­na de­blji­ne 0,30 mm.

ZA PE­CA­NJE SI­STE­MOM usi­dre­ne ba­le­ri­ne bi­ram kli­ze­će plov­ke no­si­vo­sti od 10 do naj­vi­še 15 g i du­gu­lja­stog ob­li­ka, sa ja­sno vi­dlji­vom an­te­nom. Ta­kav plo­vak ban­da­ru pri­li­kom uzi­ma­nja mam­ca ne pru­ža ve­li­ki ot­por, pa on gu­ta po­nu­đe­ni za­lo­gaj bez us­te­za­nja. Ja si­stem pra­vim ta­ko što na osnov­ni naj­lon de­blji­ne 0,25 mm na­vla­čim gu­me­ni sto­per, pa za­tim plo­vak, is­pod kog ve­žem tro­stra­nu vr­ti­li­cu, a za njen boč­ni krak – pred­vez sa udi­com. Ka­ko se vr­lo če­sto de­ša­va da na si­stem na­me­njen ban­da­ru do­đe štu­ka, udi­cu (ma­nju tro­kra­ku krat­kog vra­ta i ši­ro­kog lu­ka) naj­ra­di­je ka­čim na če­lič­nu saj­li­cu ili ve­žem ke­vla­rom. Udi­ca tre­ba da bu­de oštra, ali ni­po­što ne sme bi­ti pre­vi­še tan­ka, jer ta­kva la­ko pro­se­če pri­lič­no me­ka­na ban­da­ro­va usta, ako je on plit­ko za­ka­čen, što zna­či gu­bi­tak ulo­va.

Sa do­nje stra­ne tro­stra­ne vr­ti­li­ce ne­kim ta­njim naj­lo­nom (ko­ji ne mo­ra bi­ti ni nov ni ve­li­ke no­si­vo­sti) ve­zu­je­mo olo­vo ne­znat­no te­že... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 496/497-)

 

 

fShare