Mno­gi ri­bo­lov­ci ro­bu­ju raz­li­či­tim pred­ra­su­da­ma ve­za­nim za na­vi­ke ri­ba, me­sta na ko­ji­ma se one naj­ra­di­je za­dr­ža­va­ju, teh­ni­ka­ma i mam­ci­ma na ko­je se mo­gu lo­vi­ti itd. Jed­na od ta­kvih za­blu­da je da se sko­balj na al­gu kla­do­fo­ru mo­že pe­ca­ti sa­mo na Dri­ni i na Li­mu, a ne i na osta­lim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na

Kao i mno­ge ko­le­ge iz Le­skov­ca i dru­gih me­sta ju­go­i­stoč­ne Sr­bi­je i ja na­ro­či­to vo­lim zim­ski ri­bo­lov sko­ba­lja i kle­na na Ju­žnoj Mo­ra­vi. On ume da bu­de ve­o­ma di­na­mi­čan i in­te­re­san­tan, a uz to se če­sto od­vi­ja u ve­o­ma le­pom am­bi­jen­tu, ka­da se kom­plet­no pri­o­ba­lje za­be­li. Isti­na, ove zi­me ve­ćeg sne­ga još ni­je bi­lo, ali vo­da je­ste ze­le­na i bi­stra, a sko­balj je u po­sled­njih ne­ko­li­ko ne­de­lja vr­lo ak­ti­van, tj. po­čeo je da se hra­ni ona­ko ka­ko se i oče­ku­je u ovom de­lu se­zo­ne, ko­ji je po pra­vi­lu vr­lo pro­duk­ti­van jer ri­ba na­sto­ji da se pri­pre­mi za pred­sto­je­ći mrest, za ko­ji će joj tre­ba­ti do­sta ener­gi­je.

VE­ĆI­NA IOLE IS­KU­SNIH plov­ka­ro­ša ne eks­pe­ri­men­ti­še mno­go, jer zna i gde se ri­ba već go­di­na­ma u ovom pe­ri­o­du naj­vi­še pe­ca i na ko­je mam­ce, kao i či­me se hra­ni. Sto­ga je za sko­ro sve je­di­na di­le­ma da li naj­pre na udi­cu sta­vi­ti ri­bo­lov­ni hleb ili cr­vi­će, dok se za pri­ma­mu ko­ri­ste ili »mo­ta­ne hleb­ne bom­be« (kon­cem omo­ta­na sre­di­na hle­ba oba­vi­je­na oko ka­me­nog oblut­ka, ko­ji je dr­ži na že­lje­nom me­stu) ili cr­vi­ći, ko­ji se ba­ca­ju po­mo­ću prać­ke ili u pa­pir­noj sal­ve­ti.

Ta­kav pri­stup bio je uobi­ča­je­no efi­ka­san i u po­sled­nje vre­me, ali me­ni đa­vo ni­je dao mi­ra, pa sam jed­nog da­na re­šio da pro­bam da pe­cam sko­ba­lja na »tra­vu« (tj. na ni­ti al­ge kla­do­fo­re), ko­ja se već go­di­na­ma uve­li­ko ko­ri­sti kao ma­mac na re­ka­ma Za­pad­ne Sr­bi­je, a pre sve­ga na Dri­ni i Li­mu. Na ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je to još uvek ni­je slu­čaj, jer ve­ći­na ko­le­ga na taj ma­mac gle­da sa pod­sme­hom, te se ne­ret­ko mo­že ču­ti i da sko­balj ni­je ko­za pa da pa­se, ali ja sam bio ube­đen da ne­ma raz­lo­ga da na Mo­ra­vi ne je­de ono što mu je pri­rod­na hra­na na svim dru­gim te­ku­ći­ca­ma mren­skog ti­pa ko­je na­sta­nju­je. Do­dat­no sam bio mo­ti­vi­san či­nje­ni­com da je vo­do­staj bu­kval­no let­nje ma­li, vo­da bi­stra kao ra­ki­ja, da su klen i sko­balj pri­lič­no ak­tiv­ni, a ri­be ko­je sam pret­hod­nih ne­de­lja lo­vio i po­tom či­stio ima­le su u že­lu­cu mno­go »tra­ve«.

Moj kom­ši­ja i do­bar drug Zvon­ko (zva­ni Šjor) i ja do­šli smo tog ju­tra već oko šest sa­ti na oda­bra­no me­sto na Ju­žnoj Mo­ra­vi kod se­la Gr­de­li­ca. Re­ka je tu pri­lič­no plit­ka, pri sre­di­ni ko­ri­ta je vi­še ostr­va oko ko­jih se stru­ja ra­čva, a na po­do­sta me­sta ima »tre­pe­tli­ka« (de­lo­va sa ne­rav­nom po­vr­ši­nom vo­de), kao i zo­na sa ve­ćom du­bi­nom i ja­čim to­kom, dok se ne­što niz­vod­ni­je pru­ža i ne­ko­li­ko iz­gled­nih de­lo­va gde je tok spo­ri­ji i ujed­na­če­ni­ji. Mi smo re­ši­li da pe­ca­mo na jed­noj po­zi­ci­ji na ko­joj je stru­ja ne­što ja­ča, i gde je du­bi­na pri ta­da­šnjem vo­do­sta­ju iz­no­si­la oko 1,2 m, a  »ka­nal« niz ko­ji smo re­ši­li da spu­šta­mo si­ste­me bli­ži je su­prot­noj oba­li, ko­ja je ob­ra­sla gu­stom ve­ge­ta­ci­jom, pa se sa nje ne mo­že pe­ca­ti (što je na­ma po ma­loj i bi­stroj vo­di i išlo na ru­ku). Re­ka je tu ši­ro­ka ne­kih 20 m, a tač­no is­pred nas bio je pli­tak sprud, ko­ji se pre­ma su­prot­noj oba­li po­la­ko spu­šta u po­me­nu­ti ka­nal.

DOK SAM NA­KU­PIO dr­va za va­tru, za­lo­žio je i na­pra­vio si­stem, Šjor je već po­čeo da pe­ca na ko­ma­dić fran­cu­skog ri­bo­lov­nog hle­ba i uhva­tio pet ri­ba – če­ti­ri za Mo­ra­vu le­pa sko­ba­lja, pro­seč­ne te­ži­ne oko 800 g, i jed­nog kle­na od po­la ki­lo­gra­ma. Pe­cao je bo­lo­nje­zom Shi­ma­no Tec­hni­um od 6 m i plov­kom no­si­vo­sti tri gra­ma, ka­kav sam i ja imao na si­ste­mu mon­ti­ra­nom na ta­ko­đe 6 m dug bo­lo­njez Col­mic Re­volt... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 498-)

 

 

fShare