Po­sto­je broj­ne po­da­ci­ma ma­nje ili vi­še pot­kre­plje­ne te­o­ri­je o bo­ja­ma ve­štač­kih ma­ma­ca ko­je bi tre­ba­lo ko­ri­sti­ti u ra­znim uslo­vi­ma, a pre če­ti­ri de­ce­ni­je pa­ten­ti­ra­na je i u pro­da­ju pu­šte­na spra­va ko­ja ana­li­zi­ra­ju­ći vi­še fak­to­ra su­ge­ri­še ri­bo­lov­cu za ko­ji de­kor da se od­lu­či u da­tom mo­men­tu. No ne­do­u­mi­ce i da­lje po­sto­je, a iz­bor za ve­ći­nu ri­bo­lo­va­ca pre­vas­hod­no za­vi­si od afi­ni­te­ta i na­vi­ka

U Ame­ri­ci se još ne­gde od 1980. go­di­ne pro­da­je ure­đaj pod ko­mer­ci­jal­nim na­zi­vom Co­lor - C – Lec­tor, ko­ji ana­li­zi­ra uslo­ve ri­bo­lo­va i na osno­vu njih pre­po­ru­ču­je ko­ri­sni­ku bo­ju va­ra­li­ce. Na­kon vi­še­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja i raz­vi­ja­nja, kon­stru­i­sao ga je sa­da već po­koj­ni dr Lo­ren Hil, sa Ode­lje­nja za zo­o­lo­gi­ju i Bi­o­lo­škog is­tra­ži­vač­kog cen­tra uni­ver­zi­te­ta Okla­ho­ma (Zo­o­logy De­part­ment and Bi­o­lo­gi­cal Re­se­arch Cen­ter). Iako ne­ko­me to mo­žda zvu­či neo­zbilj­no, ta spra­va, ko­ja od 26 raz­li­či­tih bo­ja iz­dva­ja onu naj­bo­lju sa­o­bra­zno bo­ji vo­de, ko­li­či­ni sve­tlo­sti u njoj, du­bi­ni nje­nog pro­di­ra­nja itd., i da­nas se mo­že ku­pi­ti.

MO­RAM DA PRI­ZNAM da me je od­u­vek za­ni­ma­lo da ču­jem mi­šlje­nje dr Hi­la o pri­stu­pu ov­da­šnjih va­ra­li­ča­ra, ko­ji na Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si i dru­gim vo­da­ma de­ce­ni­ja­ma lo­ve smu­đa na go­to­vo pro­zir­ne va­ra­li­ce, pri če­mu ni­su ni­šta ma­nje uspe­šni od onih ko­ji ko­ri­ste naj­ra­zli­či­ti­je de­ko­re stro­go vo­de­ći ra­ču­na o to­me da ih bi­ra­ju pre­ma kon­kret­nim uslo­vi­ma (u skla­du s tim ko­li­ko su se na osno­vu ra­znih is­ku­sta­va, uklju­ču­ju­ći i sop­stve­na, po­ka­za­li efi­ka­snim u slič­nim pri­li­ka­ma), ali ni od onih ko­ji u ne­kom tre­nut­ku utvr­de da je za okol­no­sti u ko­ji­ma naj­če­šće lo­ve naj­e­fi­ka­sni­ja ne­ka dre­ča­va bo­ja, pa se u že­lji da ne lu­ta­ju pre­vi­še is­klju­či­vo nje dr­že i ta­ko­đe do­bro pro­la­ze.

EVI­DENT­NO JE DA SU IS­KU­STVA ri­bo­lo­va­ca raz­li­či­ta, što po­tvr­đu­je ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da se po­sled­njih de­ce­ni­ja ni­je de­si­la ni­ka­kva re­vo­lu­ci­ja u se­lek­ci­ji bo­ja i de­ko­ra i u nji­ho­vom uti­ca­ju na uspe­šnost u ri­bo­lo­vu.

Ne­u­po­re­di­vo zna­čaj­ni­ji po­ma­ci su se od­i­gra­li u raz­vo­ju teh­no­lo­gi­je bo­je­nja i de­ko­ri­sa­nja ma­ma­ca, te da­nas ima­mo mno­go to­ga što ni­je po­sto­ja­lo osam­de­se­tih go­di­na, ka­da je kre­nuo pra­vi bum va­ra­li­ca od gu­me (si­li­ko­na). Ta­ko da­nas ima­mo ho­lo­gram­ske de­ko­re, 3D štam­pu na ve­štač­kim mam­ci­ma od tvr­dih ma­te­ri­ja­la, pa čak i štam­pu na me­koj pla­sti­ci, za­tim pro­zir­ne va­ra­li­ce u ko­je se uba­cu­ju pri­zma­tik fo­li­je, šljo­ki­ce i sl., UV pre­ma­ze i još mno­go to­ga što mam­ci­ma da­je iz­u­zet­no pri­ro­dan ili neo­bič­no atrak­ti­van iz­gled.

TO JE SI­GUR­NO DO­PRI­NE­LO to­me da nam va­ra­li­ce bu­du dra­že, da ih vi­še ku­pu­je­mo i go­mi­la­mo, ali se ne mo­že sa si­gur­no­šću tvr­di­ti da zbog to­ga na njih lo­vi­mo uspe­šni­je. Teh­no­lo­gi­ja br­zo na­pre­du­je, si­gur­no br­že ne­go što evo­lu­i­ra­ju ri­be, te ih zbog to­ga i da­lje mo­že­mo hva­ta­ti naj­pri­mi­tiv­ni­jim mo­de­li­ma va­ra­li­ca – zar­đa­lim ili pa­ti­ni­ra­nim ka­ši­ka­ma i lep­ti­ri­ma, kao i vo­ble­ri­ma sa ko­jih je bo­ja odav­no ot­pa­la.

U pri­log to­me po­me­nu­ću ne­što što sam u ne­ko­li­ko na­vra­ta na­vo­dio – po­čet­kom de­ve­de­se­tih, za vre­me sank­ci­ja i hi­pe­rin­fla­ci­je, i ja sam, kao i mno­gi dru­gi ri­bo­lov­ci, dži­go­ve pra­vio ise­ca­ju­ći »tvi­ste­re« od gu­me­nih ru­ka­vi­ca, ka­pa za pli­va­nje, unu­tra­šnjih gu­ma za bi­ci­kle, pa čak i kon­do­ma... i na sve to smo do­bro pro­la­zi­li. Ne­ma spo­ra da ru­žne va­ra­li­ce u ne­koj me­ri de­gra­di­ra­ju za­do­volj­stvo u ri­bo­lo­vu, ali nam isto­vre­me­no do­ka­zu­ju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 501–)

 

 

fShare