Spu­šta­ju­ći se niz re­ku i dr­že­ći si­stem sa va­ra­li­com ili ke­de­rom bli­zu dna, te ga po­vre­me­no odi­žu­ći i spu­šta­ju­ći, sva­ko mo­že da tu i ta­mo uhva­ti po­ne­kog smu­đa. Ali, da bi ulo­vi bi­li re­dov­ni, mo­ra­mo zna­ti šta ra­di­mo, gde i ka­ko.

Po­sled­njih go­di­na na na­šim re­ka­ma je ve­o­ma po­pu­la­ran ri­bo­lov gra­blji­vi­ca iz čam­ca no­še­nog sna­gom to­ka, u ri­bo­lo­vač­kom slen­gu na­zvan »ver­ti­kal­no dži­go­va­nje« ili »ver­ti­ka­la« zbog oko­mi­tog po­kre­ta­nja mam­ca (pri­rod­nog ili ve­štač­kog). Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sma­tra taj me­tod mo­der­nim i la­kim, iako on ni­je ni jed­no ni dru­go. Grof Le­o­nid Pa­vlo­vič Sa­ba­nje­jev pre 140 go­di­na de­talj­no je opi­sao ta­kav na­čin pe­ca­nja u svo­joj knji­zi »Ži­vot i lov slat­ko­vod­nih ri­ba – ri­be Ru­si­je«, ob­ja­vlje­noj u Sankt Pe­ter­bur­gu 1875, pa bi tač­ni­je bi­lo re­ći da je sta­ri i efi­ka­san me­tod uspe­šno pri­me­njen uz osa­vre­me­nji­va­nje omo­gu­će­no una­pre­đe­njem ri­bo­lo­vač­ke opre­me i ve­štač­kih ma­ma­ca. Pri­vid­nu jed­no­stav­nost »ver­ti­ka­le« ve­o­ma je je­zgro­vi­to is­ka­zao je­dan moj pri­ja­telj, ina­če lo­vac, re­kav­ši: »To pe­ca­nje me­ni iz­gle­da kao ka­da bih ja ušao u ne­ki šu­ma­rak, ras­pa­lio na­su­mi­ce sač­ma­rom po kro­šnja­ma, a on­da po­ku­pio pti­ce i ve­ve­ri­ce ko­je ni­su ima­le sre­će«. Me­đu­tim, stva­ri ni iz­bli­za ni­su ta­ko pro­ste, jer ma­mac ne upa­da u usta ri­ba­ma ko­je od nje­ga ne mo­gu da po­beg­nu, već one od­lu­ču­ju ho­će li ga uze­ti ili ne, pod pret­po­stav­kom da ih uop­šte ima na ru­ti ko­jom se kre­će­mo, pa ri­bo­lov ver­ti­kal­nom pre­zen­ta­ci­jom zah­te­va vi­še zna­nja i is­ku­stva ne­go što se na pr­vi po­gled či­ni.

smudj

Ver­ti­kal­no se mo­že dži­go­va­ti sa str­mih oba­la, usi­dre­nih ili za oba­lu pri­ve­za­nih plov­nih obje­ka­ta (spla­vo­va, bar­ži, ča­ma­ca...) i iz plo­vi­la no­še­nog sna­gom to­ka ili vo­de­nog stru­ja­nja. Osnov me­to­da je ver­ti­kal­na pre­zen­ta­ci­ja mam­ca, ko­ji mo­že bi­ti va­ra­li­ca, te živ ili mr­tav ke­der mon­ti­ran na udi­cu, uz upo­tre­bu od­go­va­ra­ju­ćeg ote­ža­nja, bi­lo na­li­ve­nog na udi­cu bi­lo odvo­je­nog od nje. MU­VA­NJE PRI­ROD­NIM MAM­CEM da­je naj­bo­lje re­zul­ta­te ka­da se smuđ kre­će i ume­re­no je ak­ti­van pri dnu. Naj­če­šće i naj­u­spe­šni­je se pri­me­nju­je na ve­ćim du­bi­na­ma i da­le­ko od oba­le, iz usi­dre­nog čam­ca ili onog po­kre­ta­nog to­kom. Naj­po­god­ni­ji uslo­vi su ni­zak vo­do­staj te spo­ra i bi­stra vo­da, i to pre­gre­ja­na ili ve­o­ma hlad­na. U dru­ga­či­jim uslo­vi­ma – pri po­vi­še­nom vo­do­sta­ju, br­žem to­ku, za­mu­će­noj vo­di i op­ti­mal­noj tem­pe­ra­tu­ri za is­hra­nu – smuđ bo­ra­vi bli­že oba­li i pred­no­sti »ver­ti­ka­le« nad osta­lim me­to­di­ma se sma­nju­ju. Mu­va­nje je dnev­na teh­ni­ka, ko­jom se pe­ca od svi­ta­nja do su­mra­ka, ka­da je smuđ uglav­nom na dnu, u udu­blje­nji­ma ili na du­gim ne­rav­nim pla­to­i­ma. Zi­mi, kad je tem­pe­ra­tu­ra vo­de naj­ni­ža, mi­ni­mal­na ak­tiv­nost ri­ba se od­vi­ja na ve­ćim du­bi­na­ma, u spo­rom to­ku i pri dnu, gde je za ste­pen-dva to­pli­je. Le­ti, ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de naj­vi­ša i vo­da naj­si­ro­ma­šni­ja ki­se­o­ni­kom, pri dnu, na ve­ćim du­bi­na­ma i u br­žem to­ku je ma­lo hlad­ni­ja i bo­ga­ti­ja ki­se­o­ni­kom, pa je na ta­kvim me­sti­ma i ri­ba ak­tiv­ni­ja. Me­tod ko­jim se pri­rod­ni ma­mac pre­zen­tu­je spo­rim po­vla­če­njem pri dnu naj­pro­duk­tiv­ni­ji je u eks­trem­no ne­po­volj­nim uslo­vi­ma za ri­bo­lov.

VA­RA­LI­ČA­RE­NJE IZ ČAM­CA no­še­nog reč­nim to­kom pri­me­nju­je se ta­mo gde vo­da ni­je pre­br­za, jer ta­kva one­mo­gu­ća­va sup­til­nu pre­zen­ta­ci­ju mam­ca. Osnov­ni uslov je da ne du­va su­vi­še jak ve­tar iz bi­lo kog prav­ca, jer on one­mo­gu­ća­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 388-)

fShare