Kle­ma­nje je­ste naj­ra­spro­stra­nje­ni­je i po mno­go če­mu naj­bo­lje re­še­nje za pra­vlje­nje saj­li svih de­blji­na. Ali taj deo si­ste­ma, pre­ko po­tre­ban u svim si­tu­a­ci­ja­ma ka­da po­sto­ji mo­guć­nost ja­vlja­nja štu­ke, mo­že­mo na­pra­vi­ti i na ne­ko­li­ko dru­ga­či­jih na­či­na, pa i ve­zi­va­njem ne­kim od naj­popularniih čvo­ro­va

Rast po­pu­lar­no­sti lo­va ban­da­ra ul­tra­la­kim va­ra­li­ča­re­njem, na raz­ne ve­štač­ke mam­ce, do­veo je i do ra­sta tra­žnje svih de­lo­va pri­bo­ra i opre­me za taj vid ri­bo­lo­va. A ka­ko gr­geč kod nas go­to­vo svu­da de­li ži­vot­ni pro­stor sa štu­kom, na mno­gim vo­da­ma se oni ko­ji ga ci­lja­no pe­ca­ju su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mom ma­nje ili vi­še če­stog gu­bit­ka va­ra­li­ce ili po­te­zan­ke ka­da se ume­sto ma­log pru­ga­stog pro­ždr­ljiv­ca na ono što joj li­či na uku­san za­lo­gaj za­le­ti »slat­ko­vod­na aj­ku­la«, ko­ja ve­o­ma če­sto u tre­nu pre­gri­ze upre­de­nu stru­nu ili pred­vez od tan­kog mo­no­fi­la, čak i ka­da je on flu­o­ro­kar­bon­ski.

Zbog to­ga mno­gi ko­ri­ste tan­ke saj­li­ce od ma­te­ri­ja­la ot­por­nih na štu­ki­ne kao ži­let oštre zu­be – če­li­ka, vol­fra­ma (tung­ste­na) ili ti­ta­ni­ju­ma, a sve je vi­še ko­le­ga ko­je ih i sa­me pra­ve. Pro­blem je, me­đu­tim, to što je na na­šem tr­ži­štu ve­o­ma te­ško na­ći kle­me do­volj­no ma­log preč­ni­ka ko­je bi bi­le od­go­va­ra­ju­će za naj­ta­nju ži­cu, ka­kva se za »ban­dar­sko-štu­ka­ro­ške« saj­li­ce ko­ri­sti, a ima i do­sta onih ko­ji­ma je kle­ma­nje pre­vi­še kom­pli­ko­va­no ili iz ne­kog dru­gog raz­lo­ga ne že­le da na to tro­še vre­me, a hte­li bi da na kra­ju si­ste­ma ima­ju pred­vez ko­ji štu­ka ne­će mo­ći tek ta­ko da pre­gri­ze.

Jed­no od re­še­nja pred­sta­vlja ku­po­vi­na tan­ke upre­de­ne če­lič­ne ži­ce (naj­če­šće od 7 ni­ti) sa pla­stič­nim omo­ta­čem, ko­ji se na­kon uvr­ta­nja za­gre­je na pla­me­nu upa­lja­ča i za­to­pi, što da­je iz­ne­na­đu­ju­će čvr­stu ve­zu. Ali pred­vez – prem­da ne na ta­kav na­čin – mo­gu­će je na­pra­vi­ti i od sva­ke »go­le« ži­ce, tj. one bez pla­stič­nog omo­ta­ča, i to ve­zi­va­njem, po­mo­ću ne­ko­li­ko čvo­ro­va, ko­ji­ma je za­jed­nič­ko to da ni­su ni­ma­lo kom­pli­ko­va­ni a vi­še su ne­go do­volj­no po­u­zda­ni. U na­stav­ku ove ru­bri­ke pri­ka­za­će­mo vam ka­ko se ve­zu­ju dva čvo­ra ko­ja se naj­če­šće ko­ri­ste i ko­je mno­gi is­ku­sni ri­bo­lov­ci već zna­ju i upo­tre­blja­va­ju.

Uko­li­ko že­li­mo da nam kop­ča i vr­ti­li­ca bu­du steg­nu­te čvo­rom, ve­za­će­mo kla­sič­ni klinč sa dva na­mo­ta­ja: je­dan slo­bod­ni kraj bu­du­će saj­li­ce pro­vu­če­mo kroz ok­ce objek­ta ve­zi­va­nja (fo­to 1), pa ga dva pu­ta ob­mo­ta­mo oko no­se­ćeg de­la (fo­to 2)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 520-)

 

 

fShare