Ote­ža­nje je kod ovog si­ste­ma tik uz udi­cu, što omo­gu­ća­va da­le­ke i pre­ci­zne za­ba­ča­je i sa­vr­še­nu kon­tro­lu mam­ca prili­kom vo­đe­nja. Ali uteg ni na ko­ji na­čin ne ogra­ni­ča­va kre­ta­nje va­ra­li­ce, ko­ju ri­ba usi­sa­va sa­svim la­ko, bez ot­po­ra, što je je­dan od glav­nih kva­li­te­ta dži­ka ri­ga, ko­ji je uz to zgo­dan za pe­ca­nje na kr­še­vi­tim te­re­ni­ma i pri­men­ljiv i u ul­tra­lajt i u naj­te­žem va­ra­li­ča­re­nju

Na svet­skom tr­ži­štu iz go­di­ne u go­di­nu ima sve vi­še mo­de­la va­ra­li­ca od me­ke gu­me, raz­li­či­tih ob­li­ka, ve­li­či­na, de­ko­ra i vi­bra­ci­je. Nji­ma se mo­gu lo­vi­ti sve gra­blji­ve ri­be, pa i mno­ge tzv. mir­ne vr­ste, ka­ko u mo­ri­ma, ta­ko i na re­ka­ma i slat­ko­vod­nim sta­ja­ći­ca­ma. Ta­kvi ve­štač­ki mam­ci mo­gu se ko­ri­sti­ti bez ote­ža­nja, ka­da lo­vi­mo pri po­vr­ši­ni ili u plit­koj sta­ja­ćoj vo­di, ali naj­če­šće uz udi­cu ide i ote­ža­nje (obič­no od olo­va, a re­đe od dru­gih ma­te­ri­ja­la). Kod kla­sič­nih dži­go­va ono je na­li­ve­no na jed­no­kra­ku udi­cu, ali se po­sled­njih go­di­na sve vi­še ko­ri­ste i si­ste­mi ko­je či­ne neo­te­ža­na udi­ca sa mam­cem i uteg odvo­jen od nje. Glav­na pred­nost ovog dru­gog re­še­nja je u to­me što ri­ba lak­še usi­sa neo­te­ža­nu va­ra­li­cu, ko­ja uz to mo­že i da ra­di ži­vlje ili za ri­bu iza­zov­ni­je u ra­znim fa­za­ma vo­đe­nja.

NAJ­RA­SPRO­STRA­NJE­NI­JA PRE­ZEN­TA­CI­JA sa udi­com na neo­te­ža­noj va­ra­li­ci je drop-šot, o kom smo u vi­še na­vra­ta pi­sa­li. Tu je uteg na kra­ju stru­ne, a za nju je di­rekt­no, ta­ko da sto­ji pod uglom od oko 90 ste­pe­ni, ve­za­na i udi­ca na ko­ju se ka­či ma­mac (naj­če­šće ve­štač­ki, ma­da mo­že bi­ti i pri­rod­ni). Za drop-šot se uglav­nom upo­tre­blja­va­ju olo­va ko­ja se za stru­nu ka­če pre­ko spe­ci­jal­ne ži­ča­ne »šti­palj­ki­ce«, ta­ko da je uteg mo­gu­će la­ko i če­sto po­me­ra­ti ka udi­ci ili od nje dok se ne na­đe op­ti­mal­no ra­sto­ja­nje, ko­je će do­ne­ti naj­vi­še uda­ra­ca. Drop-šot je tzv. spo­ra pre­zen­ta­ci­ja, ko­ja se ko­ri­sti za ver­ti­kal­no dži­go­va­nje ili za lov prak­tič­no u me­stu, na­kon što ne­gde na­đe­mo gru­pi­sa­nu ri­bu ne­za­in­te­re­so­va­nu za ve­li­ku jur­nja­vu za mam­cem, a naj­bo­lje re­zul­ta­te da­je ka­da si­li­ko­nac »ne­ak­tiv­nog« ti­pa (sa re­pom »V« ob­li­ka ili u vi­du »igle«) po­nu­di­mo ta­ko da ti­tra bez­ma­lo u jed­noj tač­ki, od­no­sno ka­da pu­sti­mo da na la­ba­voj stru­ni sa­svim spo­ro to­ne ka dnu ili da leb­di tik iz­nad nje­ga i sa­mo ga po­vre­me­no mi­ni­mal­no po­me­ri­mo, da je­dva za­tre­pe­ri.

PO­SLED­NJIH GO­DI­NA SVE VI­ŠE se i u mor­skom i u slat­ko­vod­nom ri­bo­lo­vu ko­ri­sti jed­na va­ri­ja­ci­ja na te­mu drop-šo­ta, ko­ja je sti­gla iz Ja­pa­na i zo­ve se dži­ka rig. U ovom slu­ča­ju olo­vo je za­ka­če­no za kop­ču ili al­ki­cu (za ko­ju se ka­če tro­kra­ke), a udi­ca sa va­ra­li­com po­sta­vlje­na je uz sam uteg, tj. prak­tič­no tik iz­nad nje­ga, ali je spoj ta dva de­la si­ste­ma (pre­ko tre­ćeg) la­bav, pa ri­ba vr­lo la­ko usi­sa­va udi­cu sa mam­cem, a rad gu­mi­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 524-)

 

fShare