Na pr­vi po­gled vr­ho­vi fi­der šta­pa ne­u­pu­će­nom ri­bo­lov­cu iz­gle­da­ju isto, pa ni­je čud­no što ta­kav na njih ne­će obra­ti­ti du­žnu pa­žnju. Is­ku­sni fi­de­ra­ši, me­đu­tim, i te ka­ko do­bro zna­ju ko­li­ko uti­ca­ja taj deo na­pra­vljen od pu­nog kar­bo­na ili fi­ber­gla­sa ima i na za­ba­ci­va­nje i na in­di­ka­ci­ju tr­za­ja i na za­ma­ra­nje ri­be, pa svim tim i na na­še ulo­ve, te sto­ga pri­li­kom sva­ke na­bav­ke šta­pa i sva­kog ri­bo­lo­va o vr­hu po­seb­no vo­de ra­ču­na

Iako je fi­der ime do­bio po hra­ni­li­ci, ko­ja su­štin­ski raz­li­ku­je ovaj vid ri­bo­lo­va od kla­sič­nog du­bin­skog pe­ca­nja sa olov­nim ute­gom, ipak je iz­men­lji­vi vrh šta­pa du­ša ove teh­ni­ke i ono što je či­ni dru­ga­či­jom i je­din­stve­nom. Vrh sig­na­li­zi­ra tr­zaj i to je nje­gov glav­ni za­da­tak. Ali on ima zna­čaj­nu ulo­gu i pri­li­kom za­ba­ča­ja, jer od nje­go­ve sna­ge za­vi­si ko­li­ki će­mo te­ret mo­ći uop­šte da ba­ca­mo, te ko­li­ko da­le­ko i pre­ci­zno, a jed­na­ko je bi­tan i pri­li­kom za­ma­ra­nja ri­be, jer di­rekt­no uti­če na za­u­stav­nu moć šta­pa.

IZ­MEN­LJI­VI VR­HO­VI ŠTA­PO­VA na­me­nje­nih lo­vu hra­ni­li­com su znat­no ta­nji, ele­gant­ni­ji i sa­vi­tlji­vi­ji ne­go oni na mo­de­li­ma za dru­ge vi­do­ve du­bin­skog ri­bo­lo­va, a uz to su uvek od pu­nog ma­te­ri­ja­la. Nji­ho­va do­bra oso­bi­na je to što je sig­na­li­za­ci­ja mno­go kon­kret­ni­ja, tj. uoča­va­nje tr­za­ja je lak­še ne­go kod šta­po­va dru­gih ti­po­va, a osim to­ga, za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da su vr­ho­vi iz­men­lji­vi, ose­tlji­vost mo­že­mo po po­tre­bi pri­la­go­di­ti kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji (na­rav­no kom­bi­nu­ju­ći vr­ho­ve ko­je ima­mo na ras­po­la­ga­nju).

Kar­bon i fi­ber­glas se od sa­mog na­stan­ka fi­der i pi­ker šta­po­va ko­ri­ste za iz­ra­du vr­ho­va. Vr­ho­vi od fi­ber­gla­sa su mek­ši, sa­vi­tlji­vi­ji i tr­za­ji na nji­ma de­lu­ju tu­plje, tj. spo­ri­je, dok su kar­bon­ski oštri­ji, pa se i tr­za­ji ko­je oni pre­no­se kon­kret­ni­je ma­ni­fe­stu­ju (oštri­jim, tj. od­seč­ni­jim sa­vi­ja­njem od­no­sno po­drh­ta­va­njem). Pred­nost kar­bo­na je to što je lak­ši i od nje­ga na­pra­vlje­ni vr­ho­vi su ta­nji, ali je fi­ber­glas mno­go ot­por­ni­ji na udar­ce i uz­du­žno sa­vi­ja­nje. Osim to­ga, fi­ber­glas je znat­no jef­ti­ni­ji, a po­stu­pak pro­iz­vod­nje vr­ho­va od nje­ga je ma­nje zah­te­van, ta­ko da im je ce­na ni­ža. Ali kar­bon­ski vr­ho­vi se kod fi­der šta­po­va da­nas sre­ću če­šće ne­go oni od fi­ber­gla­sa, ko­ji su za­stu­plje­ni­ji sa­mo kod jef­ti­ni­jih mo­de­la. Ma­te­ri­jal od ko­ga je vrh na­pra­vljen ve­o­ma je la­ko pre­po­zna­ti jer je ba­za (osno­va, tj. do­nji deo, onaj ko­ji se ume­će u seg­ment is­pod nje­ga) mleč­no be­le bo­je ka­da je on od fi­ber­gla­sa, a cr­na je ka­da je od kar­bo­na (tj. uglje­ni­ka). (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 522/3-)

fShare