Hra­na ko­jom že­li­mo da pri­vu­če­mo ve­li­ke reč­ne ri­be mo­ra ima­ti do­sta krup­nih sa­sto­ja­ka, bi­ti do­volj­no te­ška da je vo­da ne od­ne­se pre­da­le­ko od hra­ni­li­šta i do­volj­no le­plji­va da ne is­pad­ne pre­br­zo iz hra­ni­li­ce, ali ne pre­vi­še, ka­ko ne bi osta­la u njoj du­že od pet­na­e­stak mi­nu­ta, na ko­li­ko tre­ba za­ba­ci­va­ti. A ka­da je na­me­nje­na mre­ni i ša­ra­nu, zna se i ko­jih bi aro­ma bi­lo po­želj­no da bu­de

U ovom na­stav­ku mi­ni-se­ri­ja­la o spe­ci­ja­li­stič­kom pri­stu­pu lo­vu mre­ne i ša­ra­na po­za­ba­vi­će­mo se pri­ma­mom. To pi­ta­nje ve­o­ma je va­žno, jer i u ovom vi­du pe­ca­nja, kao i u mno­gim dru­gim u ko­ji­ma su cilj­na lo­vi­na mir­ne vr­ste ri­ba, u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va od iz­bo­ra hra­ne i na­či­na na ko­ji će­mo je pri­pre­mi­ti za upo­tre­bu ve­o­ma mno­go za­vi­si i re­zul­tat ko­ji će­mo po­sti­ći, tj. naš ulov. Za­to ni­šta ne sme­mo pre­pu­sti­ti slu­ča­ju, već sve mo­ra­mo do­bro is­pla­ni­ra­ti i ura­di­ti na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, po­štu­ju­ći pri tom ne­ka odav­no po­tvr­đe­na pra­vi­la.

NA­RAV­NO, ŠAN­SE ZA USPEH, kao i u sva­kom pe­ca­nju ša­ra­na na otvo­re­nim vo­da­ma, bi­će nam znat­no uve­ća­ne uko­li­ko smo u mo­guć­no­sti da če­sto obi­la­zi­mo oda­bra­nu po­zi­ci­ju i ba­ca­mo pri­ma­mu i on­da ka­da ne lo­vi­mo, ka­ko bi ri­ba ste­kla na­vi­ku da tu svra­ća ili du­že bo­ra­vi. Ali sa mo­der­nim tem­pom ži­vo­ta to je po­sta­lo ve­o­ma te­ško, bar na­ma ko­ji ra­di­mo i ima­mo broj­ne po­ro­dič­ne oba­ve­ze, pa za­to mo­ra­mo ura­di­ti sve što mo­že­mo da pri­ma­ma ko­ju će­mo ko­ri­sti­ti ka­da pe­ca­mo bu­de što bo­lja, tj. što pri­vlač­ni­ja za ri­bu.

Kao što zna­mo, sko­ro je ne­mo­gu­će na­ći jed­nu ku­pov­nu pri­hra­nu ide­al­nu po svim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, pa za­to ri­bo­lov­ci pra­ve svo­je sme­se pri­ma­ma ko­je su raz­li­či­tog sa­sta­va, le­plji­vo­sti, bo­je, mi­ri­sa itd., a od­lič­no se sla­žu i spo­je­ne ve­o­ma do­bro pri­vla­če od­re­đe­nu vr­stu ri­be ili vi­še njih. Hra­na za isto­vre­me­ni ci­lja­ni lov krup­ne mre­ne i reč­nog ša­ra­na tre­ba da bu­de »me­sna i ma­sna«, ja­kog mi­ri­sa, krup­ne gra­nu­la­ci­je i sa oba­ve­znim do­dat­kom ve­ćih za­lo­ga­ja – pe­le­ta, ku­ku­ru­za še­ćer­ca, zr­na ku­va­ne ko­no­plje i (usit­nje­nih) iz­lo­mlje­nih boj­li­ja. Na­i­me, bra­šna­sta hra­na bez krup­ni­jih če­sti­ca, ma ko­li­ko bi­la kva­li­tet­na, ne­će bi­ti ve­ćim mre­na­ma i ša­ra­ni­ma do­volj­no pri­vlač­na da ih za­dr­ži du­že vre­me na na­šem hra­ni­li­štu, po­seb­no na me­sti­ma sa br­žom vo­dom. U njoj mo­ra bi­ti po­me­nu­tih te­žih ele­me­na­ta, ko­ji će osta­ti tu gde na­ša hra­ni­li­ca pa­da ili ih bar stru­ja ne­će od­ne­ti pre­da­le­ko, što bi nam od­vu­klo ri­bu ume­sto da uči­ni da se ona gru­pi­še u zo­ni u ko­ju za­ba­cu­je­mo. Ka­da ot­kri­je pe­le­te, ko­ma­de boj­li­ja ili po­me­nu­to zr­ne­vlje, ri­ba će se mu­va­ti na me­stu na ko­me je na­šla i po­je­la ne­što od to­ga, a na­še je da odr­ži­mo tem­po za­ba­ci­va­nja ka­ko bi­smo pe­ri­o­dič­no do­da­va­li po­ma­lo pri­ma­me – ono­li­ko ko­li­ko je do­volj­no da ri­bu za­dr­ži­mo, a da je pri tom ne pre­hra­ni­mo, pa da iz­gu­bi in­te­res za mam­ce na na­šim udi­ca­ma. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 522/3-)