Deo Bo­su­ta bli­zu ušća u Sa­vu du­go je va­žio za pra­vi ba­bu­škar­ski raj, da bi po­sled­njih go­di­na ma­lo-po­ma­lo bio za­bo­ra­vljen. Ovog pro­le­ća je po­no­vo oži­veo i po­čeo da po­vre­me­no da­je i iz­u­zet­ne ulo­ve, pre sve­ga oni­ma ko­ji oda­be­ru pra­vi pri­stup, pri­ma­mu i ma­mac

Ve­ći­na lju­bi­te­lja pri­ro­de sla­že se da je na na­šem pod­ne­blju pr­vi deo ma­ja naj­lep­ši pe­riod u go­di­ni. Tem­pe­ra­tu­re su pri­jat­ne, ve­ge­ta­ci­ja bu­ja na sve stra­ne, pti­ce cvr­ku­ću po ceo dan, a pre­ko le­ta ne­iz­dr­ži­vo do­sad­ni ko­mar­ci još uvek ni­su ona­ko agre­siv­ni kao u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne. Ali ka­ko je u ma­ju na sna­zi lo­vo­staj na ve­ći­nu za pe­ca­nje atrak­tiv­nih vr­sta be­le ri­be, kao i na ša­ra­na, so­ma, bu­co­va i mla­di­cu, a ne­ke od vr­sta ko­je su iza­šle iz za­bra­ne još ni­su pre­te­ra­no ak­tiv­ne, ne­ma mno­go mo­guć­no­sti za ozbi­ljan ri­bo­lov. Za­to se mno­gi opre­de­lju­ju za od­la­zak na te­re­ne na ko­ji­ma ima do­sta ba­bu­ške, aloh­to­ne vr­ste ko­ja se na le­gal­ne na­či­ne mo­že lo­vi­ti bez ika­kvih ogra­ni­če­nja, a do­volj­no je broj­na i ra­ste to­li­ko da ju je za­ni­mlji­vo hva­ta­ti la­kom du­bin­kom, na plo­vak ili fi­der.

Iako sam pre­vas­hod­no štu­ka­roš i fi­de­raš, vo­lim po­ne­kad da pe­cam i na plo­vak, i to pre sve­ga tak­mi­čar­cem, na­ro­či­to na kult­nom ba­bu­škar­skom te­re­nu na re­ci Bo­sut, ne­po­sred­no pre nje­nog ušća u Sa­vu. Bo­sut je ta­ko spo­rog to­ka da su sta­ri Ri­mlja­ni, mi­sle­ći na nje­ga, s raz­lo­gom go­vo­ri­li da u nji­ho­vom car­stvu po­sto­ji jed­na re­ka ko­ja pre pod­ne te­če na jed­nu stra­nu, a po pod­ne na dru­gu. To ni­je da­le­ko od isti­ne, jer ve­tar mo­že na Bo­su­tu da po­dig­ne ve­li­ke ta­la­se, ko­ji ne sa­mo da ve­o­ma ote­ža­va­ju pe­ca­nje, po­me­ra­ju­ći i oba­ra­ju­ći plov­ke, već i no­se pod­vod­nu ve­ge­ta­ci­ju, gra­nje i sta­re školj­ke u sme­ru va­zdu­šnog stru­ja­nja, što zna da ima ve­li­ki uti­caj i na kre­ta­nje ri­be.

Po­što je za dru­gi maj­ski vi­kend bi­lo na­ja­vlje­no le­po i sun­ča­no vre­me, do­go­vo­rio sam se sa ko­le­gom Ne­na­dom Ča­vi­ćem da ode­mo upra­vo na Bo­sut. Ne­ša ima mi­ni-rib­njak u svom dvo­ri­štu, a ja sam pro­ce­nio da je sa­da ide­al­na pri­li­ka da ga na­se­li­mo bo­sut­skim ba­bu­ška­ma. Po­što imam is­ku­stvo sa tog te­re­na, pri­hva­tio sam se spre­ma­nja pri­ma­me i osmi­šlja­va­nja tak­ti­ke ri­bo­lo­va za taj dan.

BA­BU­ŠKE, BAŠ KAO I ŠA­RA­NI, do­bro re­a­gu­ju na hra­nu i mo­že­mo se na­da­ti uspe­šnom ri­bo­lo­vu uko­li­ko su do­volj­no bli­zu da re­gi­stru­ju da je ba­ca­mo ili ako je pla­si­ra­mo uz ru­tu ko­jom se kre­ću u po­tra­zi za je­lom. Ta­ko je i na ušću Bo­su­ta, gde je ri­ba to­li­ko na­vik­nu­ta na ku­va­no zr­ne­vlje i bra­šna­ste pri­ma­me bla­gih aro­ma, ko­je ri­bo­lov­ci ba­ca­ju u ve­li­kim ko­li­či­na­ma, da sko­ro da se mo­že re­ći da im je to pri­rod­na hra­na. Zna­ju­ći to, re­šio sam da na­pra­vim »spod« od ku­va­nog ku­ku­ru­za, sa do­dat­kom ma­nje ko­li­či­ne ku­ku­ru­znog bra­šna, ci­me­ta i va­ni­lin-še­će­ra (vi­di okvir Pri­ma­ma).

OD PRI­BO­RA SMO SPRE­MI­LI tak­mi­čar­ce od 5 od­no­sno 5,5 m, ali ne sa naj­lon­skim mo­no­fi­lom, već sa ple­te­ni­com od 0,10 mm kao osnov­nom stru­nom, te onom od 0,08 mm kao pred­ve­zom. To je do­bra va­ri­jan­ta za ri­bo­lov na Bo­su­tu kod ušća, gde ima mno­go gu­stog vo­de­nog ra­sti­nja uz oba­lu, pa je ve­o­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 533-)

 

fShare