Već ne­ko­li­ko go­di­na Vla­sin­sko je­ze­ro va­ži za jed­nu od štu­kom naj­bo­ga­ti­jih aku­mu­la­ci­ja u Sr­bi­ji, na ko­joj se ribe te vrste sve če­šće hva­ta­ju za­hva­lju­ju­ći do­brim pri­rod­nim uslo­vi­ma ali i sa­ve­snim ri­bo­lov­ci­ma, ko­ji po­štu­ju za nju pro­pi­sa­ni re­žim »uhva­ti i pu­sti«. Uspe­šno se ta gra­blji­vi­ca lo­vi­la i sre­di­nom ma­ja, ali su se još jed­nom po­tvr­di­le re­či vr­snih po­zna­va­la­ca ove vo­de da na njoj ne­ma ni dva ista da­na, a ka­mo­li dva ista me­se­ca ili go­di­ne

Se­zo­na ovog pro­le­ća ka­sni na mno­gim vo­da­ma ši­rom Sr­bi­je, pa i na Vla­sin­skom je­ze­ru, ve­štač­koj aku­mu­la­ci­ji na naj­ve­ćoj nad­mor­skoj vi­si­ni u ze­mlji (pre­ko 1.200 m). Ko­li­ko se mo­glo ču­ti od do­bro upu­će­nih, uobi­ča­je­ni april­ski cug pa­strm­ke je sko­ro u pot­pu­no­sti iz­o­stao, ban­da­ra je i kra­jem pr­ve de­ka­de ma­ja tek po­ne­ko uspe­vao da uhva­ti na plo­vak, a va­ra­li­ča­re­nje štu­ke (ko­ju je na ovom je­ze­ru do­zvo­lje­no lo­vi­ti sa­mo ve­štač­kim mam­ci­ma, kao i pa­strm­ku, i to obe po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti«) da­va­lo je mr­ša­ve re­zul­ta­te u onim ne ta­ko če­stim da­ni­ma ka­da su vre­men­ske pri­li­ke uop­šte bi­le ta­kve da se mo­glo pe­ca­ti.

IZ­RA­ZI­TO HLAD­NO I PRO­MEN­LJI­VO vre­me, čak i sa po­vre­me­nim sne­žnim pa­da­vi­na­ma u apri­lu i noć­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma ko­je su i po­sle pr­vog ma­ja bi­le vr­lo bli­zu nu­le, po­me­ri­lo je po svoj pri­li­ci i mrest be­le ri­be, pa su sko­ro pot­pu­no bez­u­spe­šni bi­li po­ku­ša­ji lo­va štu­ke u Pe­pe­ljač­kom za­li­vu, u kom se ona ra­ni­jih go­di­na u ovo vre­me ne­ret­ko od­lič­no hva­ta­la i iz ča­ma­ca i sa oba­le, ka­da bi do­šla da se go­sti pro­du­že­njem vr­ste ob­u­ze­tim ci­pri­ni­di­ma.

Zbog sve­ga to­ga, Pre­drag Pre­ža Ra­do­va­no­vić, moj pri­ja­telj i čest kom­pa­njon u ra­znim ri­bo­lo­vač­kim avan­tu­ra­ma, i ja ni­smo pre­vi­še oče­ki­va­li od vi­ken­da na Vla­sin­skom je­ze­ru sre­di­nom ma­ja. Ali ka­ko smo od do­la­ska na ovo pre­div­no me­sto za pr­vi maj već bi­li od­u­sta­li zbog lo­šeg vre­me­na, a se­de­nje u ku­ći u po­sled­njih pet­na­e­stak me­se­ci iza­šlo nam je na nos, kao i mno­gim dru­gim lju­di­ma u Sr­bi­ji i ši­rom sve­ta, bez mno­go pri­če smo se do­go­vo­ri­li da ide­mo, pa šta bu­de, una­pred se te­še­ći da nam ne mo­že bi­ti go­re i do­sad­ni­je ne­go u če­ti­ri zi­da.

U pe­tak, 14. ma­ja, oko po­dne­va nas je kod Ula­zne gra­đe­vi­ne, u ju­žnom de­lu je­ze­ra, gde mno­gi vla­sin­ski ri­bo­lov­ci dr­že čam­ce, do­če­kao Du­šan Mom­či­lo­vić Ču­bra, je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca ove vo­de i nje­ne oko­li­ne, vr­sni va­ra­li­čar i mu­ši­čar, a ujed­no iz­u­zet­no pe­dan­tan hro­ni­čar svih ri­bo­lo­vač­kih i lo­vač­kih za­ni­mlji­vo­sti ve­za­nih za ovaj kraj, za­vr­ša­vao je tih da­na deo od­mo­ra ko­ji je pro­veo u Sur­du­li­ci i pe­ca­ju­ći na je­ze­ru, pa je kao i uvek ka­da se okol­no­sti ta­ko na­me­ste bio naš do­ma­ćin i ne­ka vr­sta vo­di­ča, či­me je bez ika­kve sum­nje pre­sud­no do­pri­neo da ceo bo­ra­vak bu­de ugo­dan, a ri­bo­lov us­pe­šan znat­no pre­ko na­ših oče­ki­va­nja (ko­ja,  ru­ku na sr­ce, ni­su bi­la pre­ve­li­ka).

Uobi­ča­je­no vr­hun­ski in­for­mi­sa­ni i si­ste­ma­tič­ni Du­šan osmi­slio je stra­te­gi­ju i za taj dan i za na­red­ni, ko­ji smo ta­ko­đe pro­ve­li pe­ca­ju­ći za­jed­no. U po­tra­gu za štu­kom kre­nu­li smo u ju­žnom de­lu je­ze­ra, od Ula­zne gra­đe­vi­ne pre­ma uli­vu Bo­žič­kog ka­na­la, gde se štu­ka pred naš do­la­zak naj­če­šće ja­vlja­la. Naš dru­gar su­ge­ri­sao je pri tom da naj­pre ide­mo bli­že oba­li, jer je pret­hod­nih da­na ri­bu do­bi­jao sa­mo bli­zu gra­nja, iz kog je štu­ka po nje­go­voj pro­ce­ni iz­le­ta­la da bi na­pa­la va­ra­li­ce. Us­put nam se po­ža­lio da su on i nje­gov brat Sta­ni­slav, je­dan od naj­u­spe­šni­jih štu­ka­ro­ša na Vla­sin­skom je­ze­ru i iz­u­zet­no sve­stran va­ra­li­čar, do­sta lo­še pro­šli u po­sled­njem iz­la­sku, jer su se bez­ma­lo vi­še ras­pra­vlja­li oko to­ga da li ri­bu da tra­že bli­zu oba­le (što je Du­šan za­go­va­rao) ili da­lje od nje ne­go što su pe­ca­li... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 533-)

 

 

fShare