Ras­pra­ve o de­ko­ri­ma ve­štač­kih ma­ma­ca sta­re su ko­li­ko i sa­mo va­ra­li­ča­re­nje. Mno­go to­ga u ve­zi sa bo­ja­ma i re­ak­ci­ja­ma ri­ba na njih ni­je nam do kra­ja ja­sno, pa sa­mo na­ga­đa­mo i na­slu­ću­je­mo od­go­vo­re na ra­zna pi­ta­nja, uklju­ču­ju­ći i ono o raz­lo­zi­ma što su u to­pli­jem de­lu go­di­ne ze­le­ne va­ra­li­ce iz­ra­zi­to efi­ka­sne za mno­ge vr­ste

Odav­no su ri­bo­lov­ci pri­me­ti­li da uspeh u pe­ca­nju če­sto u ve­li­koj me­ri za­vi­si od to­ga ko­ji ma­mac ko­ri­ste. To je nor­mal­no, jer je sve ri­be naj­lak­še na­ve­sti da uzmu ono či­me se tre­nut­no (naj­vi­še) hra­ne. Za­to se klen to­kom le­ta, pri­me­ra ra­di, od­lič­no pe­ca na ra­zno vo­će ko­je ra­ste na oba­la­ma re­ka, pa pa­da u vo­du, ali i na in­sek­te ko­ji u njoj pro­vo­de naj­ve­ći deo ži­vo­ta ili se u njoj na­đu. Isto ta­ko, sve gra­blji­vi­ce, ako ih pe­ca­mo na ži­ve ri­bi­ce, naj­ra­di­je uzi­ma­ju je­din­ke one vr­ste ko­ja u da­tom mo­men­tu pre­o­vla­đu­je u nji­ho­voj bli­zi­ni... Da­ka­ko, bit­na je i ve­li­či­na mam­ca, jer ri­ba po svoj pri­li­ci in­stink­tiv­no naj­bo­lje re­a­gu­je na po­ten­ci­jal­ni plen ko­ji i di­men­zi­ja­ma i ob­li­kom naj­vi­še od­go­va­ra ono­me što joj je tog ča­sa na je­lov­ni­ku.

KAD JE REČ O BO­JI VE­ĆI­NE pri­rod­nih ma­ma­ca, za ri­bo­lov­ce ne­ma ne­do­u­mi­ca jer se ko­ri­ste ona­kvi ka­kvi je­su, tj. ne far­ba­ju na­knad­no, a me­đu oni­ma ko­ji se bo­je is­kri­sta­li­sa­li su se ne­ki fa­vo­ri­ti, naj­če­šće u bo­ja­ma ko­je od­go­va­ra­ju ne­koj ri­bljoj hra­ni (npr. be­li me­sni cr­vi se naj­če­šće bo­je u raz­ne va­ri­jan­te cr­ve­ne i u žu­tu, ku­ku­ruz še­će­rac u cr­ve­nu). Me­đu­tim, o to­me ka­kve bo­je tre­ba da bu­du ve­štač­ki mam­ci, za­vi­sno od si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma ih ko­ri­sti­mo, po­sto­je raz­ne pret­po­stav­ke, ma­nje ili vi­še ute­me­lje­ne, tj. pot­kre­plje­ne za­pa­ža­nji­ma iz prak­se. Ši­ro­ko je pri­hva­ćen stav da u mut­noj vo­di do­bre re­zul­ta­te da­ju mam­ci u dre­ča­vim bo­ja­ma, ko­je ri­ba lak­še mo­že da uoči, ali je ta­ko­đe ne­po­bit­no utvr­đe­no da ve­o­ma upa­dlji­vi de­ko­ri ne­ka­da ri­bu i u iz­ra­zi­to bi­stroj vo­di pre is­pro­vo­ci­ra­ju na na­pad ne­go oni ne­u­pa­dlji­vi, iako u ta­kvim uslo­vi­ma iz­ve­sno pre­da­tor mo­že vi­de­ti i pri­rod­no obo­jen plen (ko­ji, uosta­lom, ne re­gi­stru­je sa­mo ču­lom vi­da već i boč­nom li­ni­jom, te ču­lom mi­ri­sa).

ZBOG SVE­GA TO­GA PRI IZ­BO­RU mam­ca ni­je lo­še raz­mi­sli­ti i o nje­go­vom ob­li­ku, ve­li­či­ni i bo­ji, ima­ju­ći pri tom u vi­du, kad god je to mo­gu­će, ono što se tog mo­men­ta de­ša­va dru­gim ri­bo­lov­ci­ma u okru­že­nju i što se mo­že za­klju­či­ti iz nji­ho­vih ulo­va, kao i iz po­na­ša­nja ri­ba, a even­tu­al­no i iz ana­li­ze sa­dr­ža­ja ono­ga što iz­ba­ce na­kon što ih ulo­vi­mo. Sve nam to mo­že ne­ka­da da­ti i na pr­vi po­gled neo­če­ki­va­ne smer­ni­ce, ko­je nas mo­gu do­ve­sti do do­brog re­zul­ta­ta, kao što se vi­di sa sli­ka ob­ja­vlje­nih uz ovaj pri­log.

Di­rekt­na in­spi­ra­ci­ja za pra­vlje­nje ove ru­bri­ke bi­lo mi je za­pa­ža­nje pri­ja­te­lja i ko­le­ge Zo­ra­na Vi­ja­to­va, pa­si­o­ni­ra­nog va­ra­li­ča­ra i kon­struk­to­ra si­li­kon­skih gla­vi­nja­ra Per­ca­max Dre­a­mlu­res. Ka­da je na po­vr­ši­ni Be­ge­ja pri­me­tio amu­re ka­ko sku­plja­ju al­ge i ko­ma­de ve­ge­ta­ci­je ko­je vo­da no­si, ovom vr­snom i eks­pe­ri­men­ti­sa­nju sklo­nom ri­bo­lov­cu pa­lo je na pa­met da pro­ba da ne­kog od njih pre­va­ri ba­ca­ju­ći im is­pred no­sa ze­le­nu gla­vi­nja­ru Mr­gud od 8 g. I kao u naj­ne­ve­ro­vat­ni­jim ri­bo­lo­vač­kim pri­ča­ma, us­peo je da za krat­ko vre­me uhva­ti, pot­pu­no re­gu­lar­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 537-)

 

 

fShare