SAD važe za jednu od zemalja sa najboljim uslovima za rekreativni ribolov u svetskim okvirima, sa obiljem ribom bogatih i čistih voda. Naš dugogodišnji saradnik i ribolovac sa višedecenijskim stažom nedavno je bio u prilici da peca u Viskonskinu i da to uporedi sa iskustvom sa naših terena
Ovoga jula prvi put mi se pružila prilika da pecam u Americi, a tekst za Ribolov koncipirao sam prema najčešćim pitanjima koja su mi u vezi sa tamošnjim ribolovom postavili prijatelji neposredno po mom povratku u Srbiju. Ameriku obično doživljavamo kao pecaroški raj, pa su i pitanja bila brojna, a određene paralele mogle bi biti korisne i za ribolov na našim vodama, naročito one vezane za lov basa.
Trebalo je da tokom drugog julskog vikenda jedno popodne provedem na jezeru Sen Kler u Detroitu, ali je taj ribolov propao zbog loših vremenskih uslova (kiše i jakog vetra), iako sam već bio izvadio dnevnu dozvolu. Nažalost, jedinstvena prilika da pecam na jednom od najboljih jezera za lov maloustog basa i maskija u Americi otišla je u nepovrat, ali sam tugu ublažio narednog vikenda, pecajući u subotu od šest do 10 sati pre podne u državi Viskonsin, na Ženevskom jezeru (ili jezeru Ženeva), omiljenom čikaškom izletištu. No, krenimo redom od pitanja koja su mi postavljana.
KAKO IZVADITI DOZVOLU I POŠTO JE? Dnevna i svaka druga dozvola u SAD se veoma lako vadi, ali pravila i procedura variraju od države do države. U državama Mičigen (u kojoj je Detroit) i Ilinois (gde je Čikago) dnevna dozvola ima potpuno istu cenu kao u Srbiji: košta samo 10 dolara, odnosno 1.000 dinara. Ribe na njihovim vodama, nažalost, mnogo je više nego kod nas, i to je tužna činjenica koju svi znamo. Bez dozvole na vodu praktično ne izlazi niko jer su kontrole česte a kazne rigorozne, pa vas mnogi vodiči prvo pitaju da li ste platili dozvolu, iako to nije njihova dužnost ni obaveza jer odgovornost snosi samo ribolovac. Dozvolu često možete izvaditi u velikim trgovačkim lancima koji drže i ribolovačku opremu (kao što je npr. Volmart), u specijalizovanim ribolovačkim radnjama, ali i preko interneta. Učlanjenje u mičigenski ribolovački savez koštalo me je samo dolar, tj. 100 dinara, a važi neograničeno.
GDE PECATI? Na sreću, u SAD različitih voda ima na svakom koraku. Na vodama na kojima pecanje nije dozvoljeno to je eksplicitno naglašeno na tablama duž obale. Na primer, na dobrom delu jezera Sen Kler sportski ribolov sa obale nije dopušten. Zanimljivo, sami Amerikanci to pravilo ne poštuju, što se može videti i na jednoj od fotografija uz ovaj tekst, ali i po različitim sistemima sa vormovima, dingerima i drugim varalicama koji vise sa obližnjih grana.
Američke vode nisu previše napadnute, a čak i na sasvim malim vodenim površinama duž puteva lako možete videti riblju aktivnost na površini. Naravno, i u SAD su neki tereni poznatiji i bolji od drugih, a ribolov na njima, po rečima lokalnih ribolovaca, gotovo ne može biti promašaj. U isto vreme, možete pecati, na primer, na reci Čikago ili na jezeru Mičigen u samom centru Čikaga, i mnogi Amerikanci to rado čine.
ŠTA PECATI? Interesantno je da se i veoma slična jezera, na relativno maloj udaljenosti, međusobno mogu dosta razlikovati po sastavu ribljeg fonda, a to, naravno, naročito važi za međusobno udaljena jezera. Kao primer navodim dva meni privlačna: na jezeru Sen Kler, kad je reč o grabljivicama, vodiči u letnjim mesecima preporučuju lov maloustog basa i maskija, a na Ženevskom jezeru lov velikoustog basa i smuđa. Kao što i američka literatura naglašava, za svako jezero ponaosob najbolje je raspitati se kod lokalnih vodiča kada, gde i na šta loviti. Moje iskustvo je da su američki vodiči veoma srdačni prema strancima i da od vas neće kriti »poslovne tajne« čak i ako ih niste angažovali, već ste sa njima u marini gde drže čamce ili u lokalnoj ribolovačkoj prodavnici samo informativno popričali. Isto važi i za lokalne ribolovce. Jednostavno, tamo gde ima mnogo ribe – nema razloga da se bilo šta u ribolovu skriva (nažalost, važi i obrnuto, što znamo iz tužnih iskustava sa naših voda)! Tako sam veče pred svoj izlazak na vodu porazgovarao sa lokalnim blinkerašem koji se vraćao sa takmičenja u lovu basa na Ženevskom jezeru. Bio je razočaran jer je uhvatio samo 12 riba i nije imao dobar plasman. Preporučio mi je da lovim »gumama« (dingerima i vormovima) i spinerbejtovima zagasitih boja zbog izuzetno bistre vode. Ukoliko bas ne bude radio, dodao je, valja dan spasavati lovom krapija i sunčica (tj. »blu gila«, kako Amerikanci nazivaju tu ribu). Nisam želeo da razmišljam o takvom scenariju.
ŠTA SAM PECAO I ŠTA SAM NAUČIO? Jedva sam dočekao naredno jutro, stalno se budeći »da se ne uspavam«, što je osećaj koji verujem da dobro znate. Dočekala me je oblačna zora, praćena naglim padom atmosferskog pritiska na samo 988 milibara. Vodič je stigao na vreme i potvrdio da takav pad pritiska, naravno, nikako nije dobar.
Istovremeno, voda je bila toliko bistra da se dno videlo i na preko 3,5 metra dubine, pa smo posegli za izuzetno osetljivim priborom. Pecali smo na ultralajt opremu, drop-šot tehnikom, koristeći jednodelne štapove od 210 cm, stacionarne mašinice veličine 1000 (po Shimanu), tanke strune sa fluorokarbonskim predvezom debljine 0,22 mm i iznad olova od samo 6-7 grama izuzetno male udice, veličine kao za naše babuške, na kojima smo menjali različite »gume«, tražeći dobitnu.
Istovremeno, menjali smo i dubine na kojima smo tražili basa i smuđa. Krenuli smo u 6 sati, sa mesta na kojem je bilo čak 7 m dubine, prešli potom na samo 2 m, pa na 3 m, da bismo završili pecajući na dubini od 5,5 m, približavajući se obali i udaljavajući od nje i prelazeći brzim motorom velike razdaljine. Kratkotrajnu površinsku aktivnost basa u samu zoru nismo uspeli da materijalizujemo, uzalud zabacujući različite japanske voblere na mesta rauba. Očito je prebistra voda bila nepremostiva prepreka za uspešan lov voblerima. Zato smo se ubrzo fokusirali na pažljivo pretraživanje relativno ravnog dna, tek mestimično obraslog travom. Grabljivice su naše gumene mamce uzimale veoma »mrljavo« i verovatno bi se većina srpskih basolovaca razočarala takvim »udarcima«, ali sve je nadoknađivala fantastična borba prilikom izvlačenja riba iz veće dubine, i to ultralajt priborom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 539-)