Ve­ći­na va­ra­li­ča­ra kle­na na re­ka­ma naj­ra­di­je lo­vi na ma­le kru­ška­ste vo­ble­re ili na lep­ti­re. Sve osta­le vr­ste ve­štač­kih ma­ma­ca su u dru­gom pla­nu, pa i ma­le ka­ši­ke, ko­je su na mno­gim te­re­ni­ma pro­sto neo­do­lji­ve za »gla­vo­nju« to­kom ce­le se­zo­ne, pa i u pe­ri­o­du naj­ve­ćih vru­ći­na i iz­ra­zi­to ni­ske i bi­stre vo­de

Sa­va, Dri­na, Bo­sna, Una, Sa­na, Pli­va, Ne­re­tva, Ukri­na, Uso­ra, Tre­bi­šnji­ca... sko­ro sve zna­čaj­ni­je ri­je­ke ko­je u Bo­sni na­sta­ju ili kroz nju pro­ti­ču ima­ju žen­ska ime­na. Jed­na od ri­jet­kih dru­ga­či­jih je Vr­bas, ka­ko je­dan čo­vjek na­pi­sa: »mom­či­na me­đu ri­je­ka­ma«. Osim ri­bo­lo­va­ca, svje­ža i bi­stra vo­da Vr­ba­sa u naj­to­pli­jem di­je­lu go­di­ne pri­vla­či i broj­ne ku­pa­če, po­go­to­vo u do­njem to­ku, na ko­ji sam i ja ovog lje­ta če­sto išao ra­di osvje­že­nja a ne­ka­da i sa­mo ra­di pe­ca­nja, ali uvi­jek no­se­ći va­ra­li­čar­ski štap, osnov­ni pri­bor (tj. ku­ti­ju sa ne­ko­li­ko va­ra­li­ca i ri­bo­lo­vač­ka kli­je­šta – da bih ulo­vlje­ne ri­be oslo­bo­dio udi­ce) te fo­to-apa­rat.

U do­njem to­ku Vr­ba­sa, u či­joj bli­zi­ni ži­vim, ova ri­je­ka do­sta me­an­dri­ra, for­mi­ra­ju­ći pru­do­ve (spru­do­ve) i šljun­ča­ne pla­že, a iako te­če kroz rav­ni­cu, vo­da mu je i lje­ti bi­stra i ne pre­vi­še to­pla, što ve­o­ma od­go­va­ra ri­bi ko­ju sam od­lu­čio ovog lje­ta lo­vi­ti – kle­nu. I zbog te od­lu­ke se ni­sam ni­ma­lo po­ka­jao, iako sam već u pr­vim iz­la­sci­ma uvi­dio da lov kle­na na Vr­ba­su ni­je ona­kav ka­kav sam oče­ki­vao i na ka­kav sam na­vi­kao.

NAJ­BO­LJE SAM NA Vr­ba­su pro­la­zio u plit­kim ru­kav­ci­ma sa spo­ri­jim to­kom, oto­ka­ma i  za­li­vi­ma ko­ji se for­mi­ra­ju ši­re­njem pru­do­va, dok su u »ži­vom to­ku« kle­no­vi uglav­nom bi­li gru­pi­sa­ni oko pre­pre­ka ko­je uspo­ra­va­ju tok i u du­bljem pri­o­ba­lju, na mje­sti­ma gdje se vr­be nad­vi­ja­ju ni­sko nad vo­dom. Kao i na sa­svim ma­lim te­ku­ći­ca­ma, po­put Po­ve­li­ča (o kom sam pi­sao u ne­ko­li­ko na­vra­ta, pa i u pro­šlom bro­ju), i na Vr­ba­su se klen lo­vi »no­mad­ski«, tj. pre­tra­ži­va­njem te­re­na, pje­ša­če­njem od jed­nog mje­sta do dru­gog i za­ba­ci­va­njem u naj­i­zgled­ni­je tač­ke na sva­koj lo­ka­ci­ji, a ka­ko je vo­da bi­stra, mo­ra­mo se i ov­dje tru­di­ti da bu­de­mo što ma­nje upa­dlji­vi.

Pri­li­kom tih mo­jih ri­bo­lov­nih šet­nji tu i ta­mo je bi­lo po­treb­no pre­ći ri­je­ku, što je iz­i­ski­va­lo ve­li­ki oprez jer je i pri naj­ni­žem vo­do­sta­ju du­bi­na na naj­pli­ćim dje­lo­vi­ma bi­la oko 80 cm, a vo­da je br­za i ni­je ni­ma­lo la­ko sta­ja­ti u njoj. Po­seb­no je ri­zik ve­li­ki ka­da na­i­la­zi po­rast iza­zvan otva­ra­njem bra­ne HE Bo­čac, a ta­da se vo­da osjet­no hla­di i ri­ba u glav­nom to­ku po­sta­je ma­nje ak­tiv­na, pa je tre­ba tra­ži­ti u ru­kav­ci­ma odvo­je­nim od ri­je­ke, gdje su tem­pe­ra­tur­ne osci­la­ci­je ma­nje (u glav­nom to­ku je ri­ba ra­di­la u sva­ko do­ba da­na ako je ni­vo bio sta­bi­lan ili u umje­re­nom opa­da­nju).

NAJ­ČE­ŠĆE SAM LO­VIO u oko­li­ni za­se­o­ka Tr­nja­ča­ni, gdje se auto­mo­bi­lom mo­že pri­ći do pla­že, od ko­je sam išao uz­vod­no, pre­ma ušću Po­ve­li­ča, pre­ko Ga­vra­no­vi­ća pru­da pa sve do Pje­sku­lja. Ti te­re­ni ni­su na­ro­či­to bo­ga­ti ri­bom zbog ve­li­kog ja­ta kor­mo­ra­na ko­je ope­ri­še na tom po­te­su, ali za utje­hu su bar još uvi­jek oču­va­ni i di­vlji bu­du­ći da su re­la­tiv­no ne­pri­stu­pač­ni za lju­de. Ne­ko­li­ko pu­ta sam do­la­zio i do se­la Raz­boj Ljev­čan­ski, uz­vod­no od Ša­ri­ća pru­da, gdje sam lo­vio krup­ni­je ri­be, ali mi ti te­re­ni ni­su le­gli jer ih je umno­go­me iz­mi­je­ni­lo va­đe­nje šljun­ka, usljed kog su ne­sta­le du­gač­ke šljun­ča­ne pla­že. U jed­nom iz­la­sku sam po­sje­tio i prud u se­lu Li­lić i Ste­gi­ća adu, no raz­o­ča­ran de­va­sta­ci­jom tog te­re­na tu ni­sam ni za­ba­cio.

VR­BA­SKIM KLE­NO­VI­MA NU­DIO sam sa­mo jed­nu vr­stu va­ra­li­ca – ka­ši­ke. Is­pr­va sam ko­ri­stio dvi­je jef­ti­ne ka­ši­ke, du­ge 4 cm, zlat­ne i sre­br­ne bo­je, ku­plje­ne na pi­ja­ci pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, a ka­sni­je sam pre­šao na Sa­va­ge Ge­ar Na­ils Mic­ro Spoon Kit, u ko­me je 10 ka­ši­ka, u pet de­ko­ra i u dvi­je ve­li­či­ne –28 mm (3,5 g) i 24 mm (2,5 g). Ma­nji mo­del mi je do­bro do­šao za plit­ka mje­sta i krat­ke za­ba­ča­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 540-)

 

fShare