Klen je jed­na od naj­broj­ni­jih ri­ba na­ših vo­da ko­je se lo­ve va­ra­li­ča­re­njem, a uz to ima ve­o­ma ra­zno­vr­stan je­lov­nik. Me­đu­tim, ni jed­no ni dru­go ne zna­či da ga je uvek la­ko pro­na­ći i na­ve­sti da uzme ve­štač­ki ma­mac, po­go­to­vo u pe­ri­o­di­ma ka­da je vo­da ma­la i bi­stra. Iz pr­ve ru­ke vam pre­no­si­mo dra­go­ce­na is­ku­stva jed­nog od na­ših naj­u­spe­šni­jih kle­na­ro­ša

Za lov reč­nog kle­na na va­ra­li­ce je­sen je je­dan od naj­pro­duk­tiv­ni­jih pe­ri­o­da. Po­go­to­vo ka­sna je­sen, ka­da pro­men­lji­vi me­te­o­ro­lo­ški uslo­vi u ve­li­koj me­ri od­re­đu­ju ak­tiv­nost ri­be, pa se če­sto de­ša­va da jed­nog da­na klen ne je­de uop­šte, a da već sle­de­ćeg »po­lu­di« i na­pa­da sko­ro sva­ki ve­štač­ki ma­mac ko­ji mu po­nu­di­mo. Pad tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha, hlad­ne ki­še i ja­ki ve­tro­vi po­ste­pe­no hla­de vo­du, što kle­na i te ka­ko pod­sti­če da se gru­pi­še i in­ten­zi­vi­ra is­hra­nu pred zi­mu. Ovaj pe­riod ne tra­je du­go, a bu­du­ći sve lo­ši­ji vre­men­ski uslo­vi ne olak­ša­va­ju ri­bo­lov, sva­ki to­pao i sun­čan dan tre­ba shva­ti­ti kao do­bru pri­li­ku za iz­la­zak na vo­du i va­ra­li­ča­re­nje kle­na i is­ko­ri­sti­ti ga što je bo­lje mo­gu­će.

Osim ne­sta­bil­nog vre­me­na, fak­to­ri ko­je sva­ka­ko mo­ra­mo uze­ti u ob­zir su i ni­zak vo­do­staj i bi­stra vo­da, ta­ko da su šu­nja­nje do me­sta za ri­bo­lov i ti­hi pri­stup sva­koj iole iz­gled­ni­joj po­zi­ci­ji od pre­sud­nog zna­ča­ja. Bit­nu pre­pre­ku pri­li­kom pre­zen­ta­ci­je va­ra­li­ce pred­sta­vlja opa­lo li­šće ko­je re­ka no­si po po­vr­ši­ni i is­pod nje. Ali ka­da se svi po­volj­ni uslo­vi po­klo­pe, ri­bo­lov mo­že bi­ti ve­o­ma iz­da­šan.

PRI­BOR I OPRE­MA MO­RA­JU BI­TI mak­si­mal­no pri­la­go­đe­ni ovom zah­tev­nom ri­bo­lo­vu. Za va­ra­li­ča­re­nje kle­na ja ko­ri­stim dva kom­ple­ta, od ko­jih je pr­vi za ma­nje te­ku­ći­ce, a dru­gi za ve­će.

Za re­či­ce i po­to­ke kra­tak i ose­tljiv va­ra­li­čar­ski štap ma­le te­ži­ne ba­ca­nja je go­to­vo oba­ve­zan. Du­ži­na šta­pa ko­ja ne pre­la­zi 2 me­tra (a mo­že bi­ti i ma­nja) je­ste op­ti­mal­na jer omo­gu­ća­va re­la­tiv­no ko­mot­ne krat­ke za­ba­ča­je na ogra­ni­če­nom pro­sto­ru, ko­ji uz to mo­ra­ju bi­ti pre­ci­zni. Dru­ga pred­nost krat­kih šta­po­va je što ri­bo­lov­cu olak­ša­va­ju pro­vla­če­nje kroz ve­ge­ta­ci­ju (ši­blje, ku­ku­ruz, žbu­nje, či­čak itd.) pri­li­kom kre­ta­nja (oba­lom ili, još bo­lje, kroz vo­du, gde je to mo­gu­će, na­rav­no u du­bo­kim či­zma­ma ili ri­bo­lo­vač­kom kom­bi­ne­zo­nu). Za kle­no­lov va­ra­li­com na ma­lim re­ka­ma ja kon­kret­no ko­ri­stim 183 cm dug dvo­de­lac We­stin W3 Stre­et­stick, te­ži­ne ba­ca­nja 1–5 g. Ovaj va­ra­li­ča­rac is­pu­nja­va sva oče­ki­va­nja ko­ja imam od šta­pa za ri­bo­lov kle­na – od­li­ku­je ga udob­nost, nji­me se la­ko i pre­ci­zno za­ba­cu­je, ima ose­tljiv vrh ko­ji omo­gu­ća­va do­bru de­tek­ci­ju sve­ga što se de­ša­va sa mam­cem, a uz to i re­zer­vnu sna­gu, ko­ja pru­ža si­gur­nost u bor­bi sa krup­ni­jim i ni­ma­lo na­iv­nim kle­no­vi­ma. Na nje­mu mi je ma­ši­ni­ca ve­li­či­ne 1000 po Shi­ma­nu (ka­pa­ci­te­ta špul­ne 140m/0,20mm) na ko­ju je na­mo­ta­na upre­de­na stru­na no­si­vo­sti 6 lb (2,724 kg), tj. de­kla­ri­sa­nog preč­ni­ka oko 0,10 mm. Za pred­vez ko­ri­stim flu­o­ro­kar­bon de­blji­ne 0,16 mm ili 0,18 mm. De­blji pred­vez ni­je sa­da po­že­ljan zbog ni­skog vo­do­sta­ja i ve­o­ma bi­stre vo­de. Na kra­ju pred­ve­za je ve­za­na sa­svim ma­la kop­ča, ve­li­či­ne »du­ple nu­le«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 546-)