Ban­da­re je u ovom de­lu se­zo­ne na ve­ći­ni vo­da ne­što lak­še pro­na­ći ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ali se oni i sa­da kre­ću i čak u to­ku sa­mo jed­nog da­na po ne­ko­li­ko pu­ta pro­me­ne i me­sto i sloj vo­de u kom uzi­ma­ju hra­nu. Zbog to­ga mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i vla­da­ti ume­ćem »či­ta­nja« vo­de, ka­ko bi­smo što ma­nje vre­me­na tro­ši­li na tra­že­nje ri­be, a što vi­še na efi­ka­sno pe­ca­nje

Kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me ban­da­ri se na sta­ja­ćim vo­da­ma gru­pi­šu u ve­li­ka ja­ta i uglav­nom dr­že iz­ra­zi­to du­bo­kih me­sta. Ne­ki ri­bo­lov­ci sma­tra­ju da se oni ta­da mi­ni­mal­no kre­ću, za raz­li­ku od to­pli­jeg de­la go­di­ne, ka­da su ve­o­ma ak­tiv­ni i če­sto me­nja­ju me­sta prak­tič­no po ceo dan. Jed­no sta­ro is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no u Skan­di­na­vi­ji, u kom je pra­će­no i me­re­no kre­ta­nje obe­le­že­nih ri­ba (sa ugra­đe­nim oda­ši­lja­či­ma), to opo­vr­ga­va, bu­du­ći da je nji­me utvr­đe­no da se gr­ge­či zi­mi kre­ću jed­na­ko in­ten­ziv­no kao le­ti, te da u ovom pe­ri­o­du ma­nje pre­pli­va­ju sa­mo za­to što no­ću mi­ru­ju, a noć je na se­ver­noj he­mis­fe­ri mno­go du­ža zi­mi ne­go le­ti. Me­đu­tim, prak­sa sa na­ših vo­da na­vo­di na za­klju­čak da su ban­da­ri ipak u ovom de­lu se­zo­ne naj­sta­tič­ni­ji, po svoj pri­li­ci za­to što na ras­po­la­ga­nju ne­ma­ju mno­ge sit­ne vo­de­ne or­ga­ni­zme i na sve stra­ne ra­štr­ka­nu mlađ, već im je osnov­ni iz­vor hra­ne sit­na ri­ba kon­cen­tri­sa­na u zi­mov­ni­ci­ma, ko­ja se i sa­ma ve­o­ma ma­lo kre­će.

  1. ALI I TO MA­LO KRE­TA­NJA (u od­no­su na ono to­kom pro­le­ća, le­ta i pr­vog de­la je­se­ni) mo­že se i te ka­ko od­ra­zi­ti na naš uči­nak u ri­bo­lo­vu, jer i na sta­ja­ći­ca­ma či­ja je po­vr­ši­na je­dva ne­ko­li­ko hek­ta­ra mo­že bi­ti do­volj­no da na me­stu na kom smo pre ne­ki dan od­lič­no lo­vi­li sa­da do­bi­ja­mo tek po­ne­ku ri­bu ili da ona is­pr­va od­lič­no ra­di, a da on­da pre­sta­ne da se ja­vlja (po­ste­pe­no ili od­jed­nom) jer se po­me­ri­la, bi­lo po­do­sta ili tek ko­ju de­se­ti­nu me­ta­ra, no u oba slu­ča­ja to­li­ko da bu­de van do­me­ta na­ših ma­ma­ca, pa da ima­mo uti­sak da je pro­sto is­pa­ri­la.

Ali raz­li­ke mo­že bi­ti i na pro­sto­ru ko­ji mo­že­mo da po­kri­je­mo za­ba­ča­ji­ma sa me­sta na kom sto­ji­mo, u smi­slu da na ne­koj mi­kro­lo­ka­ci­ji ri­ba uda­ra mno­go če­šće ne­go sa­mo ne­ko­li­ko me­ta­ra oda­tle. Baš to se ne­dav­no de­si­lo na jed­nom od ri­bo­lo­va na ko­ji­ma su na­pra­vlje­ne sli­ke ob­ja­vlje­ne uz ovaj tekst – če­ti­ri ri­bo­lov­ca sta­ja­la su na ukup­nom ra­sto­ja­nju od je­dva de­se­tak me­ta­ra (od kraj­nje le­vog do kraj­nje de­snog), a ri­be je bi­lo znat­no vi­še, tj. oko dva sa­ta je ra­di­la mno­go bo­lje, na le­voj po­lo­vi­ni »te­re­na«, na ko­joj je uz to je­la na raz­li­či­tim da­lji­na­ma, dok je na de­snoj stra­ni bi­la gru­pi­sa­na sa­mo na ma­lom pro­sto­ru bli­zu oba­le, a da­lje od nje se ret­ko ja­vlja­la. Me­đu­tim, po­sle dva sa­ta se kao na »pre­ki­dač« ne­gde po­me­ri­la sa ce­log tog po­te­sa i vi­še je uop­šte ni­je bi­lo. Za­to i za lov gr­ge­ča u ovom pe­ri­o­du va­ži pra­vi­lo da tre­ba bi­ti spre­man na tra­že­nje ri­be i na ra­znim me­sti­ma i na ra­znim da­lji­na­ma u okvi­ru iste po­zi­ci­je, a na du­bljim vo­da­ma i na raz­li­či­tim du­bi­na­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 546-)

 

 

fShare