Na mno­gim vo­da­ma ši­rom Sr­bi­je u ja­nu­a­ru za­vla­da za­tiš­je, jer se ri­ba umi­ri i ve­o­ma sla­bo uzi­ma mam­ce, pa se ni ri­bo­lov­ci­ma ne iz­la­zi iz to­plih ku­ća i sta­no­va. Me­đu­tim, na pod­ruč­ju Kra­lje­va si­tu­a­ci­ja je uvek pot­pu­no obr­nu­ta – baš u ovom de­lu se­zo­ne po pra­vi­lu se naj­bo­lje lo­ve kru­pan sko­balj i le­pa mre­na, pa na udar­nim te­re­ni­ma na Ibru i Za­pad­noj Mo­ra­vi ni rad­nim da­ni­ma ni­je la­ko na­ći iz­gled­no me­sto. Ta­kva je si­tu­a­ci­ja i ovih da­na...

U hlad­ni­jem de­lu go­di­ne na Ibru i Za­pad­noj Mo­ra­vi kod Kra­lje­va naj­vi­še se pe­ca sko­balj. On je ri­bo­lov­ci­ma ši­rom Sr­bi­je, pa i u Ra­škom okru­gu, jed­na od omi­lje­nih vr­sta, i to iz vi­še raz­lo­ga, a pre sve­ga zbog svo­je bor­be­no­sti, br­zi­ne uzi­ma­nja mam­ca (ko­ja od ri­bo­lo­va­ca tra­ži br­ze re­flek­se), broj­no­sti i so­lid­ne pro­seč­ne te­ži­ne. Za pe­ca­nje je pod­jed­na­ko za­ni­mljiv i is­ku­snim pe­ca­ro­ši­ma i po­čet­ni­ci­ma ko­ji tek ot­kri­va­ju taj­ne lo­va te sport­ske ri­be s ko­jom je pra­vo uži­va­nje nad­mu­dri­va­ti se, po­seb­no za­to što ve­o­ma če­sto naj­krup­ni­je je­din­ke (a to su na Za­pad­noj Mo­ra­vi i u do­njem to­ku Ibra one te­ške pre­ko ki­lo­gra­ma) da­le­ko naj­bo­lje uzi­ma­ju ma­mac po­nu­đen na ve­o­ma ma­loj udi­ci i tan­kom pred­ve­zu.

ZI­MI SKO­BA­LJE NA­LA­ZI­MO U ZO­NA­MA sa mir­ni­jom vo­dom, tj. sa ne­što spo­ri­jim pro­to­kom i ve­ćom du­bi­nom, gde je ne­što to­pli­je ne­go u pli­ćim br­za­ci­ma. Na ta­kvim me­sti­ma tro­še ma­nje ener­gi­je i lak­še do­la­ze do hra­ne, što im je vr­lo bit­no ka­ko bi u što bo­ljoj kon­di­ci­ji do­če­ka­li pro­le­će i mre­snu mi­gra­ci­ju u pri­to­ke Ibra i Za­pad­ne Mo­ra­ve (i dru­gih ve­ćih re­ka u ko­ji­ma ži­ve). Uglav­nom za­u­zi­ma­ju po­zi­ci­je oko pri­rod­nih i ve­štač­kih pre­pre­ka (oko ste­na, po­to­plje­nih »lo­mo­va«, tj. na­go­mi­la­nog gra­nja i slič­nog kr­ša, iza spla­vo­va...), gde je pro­tok umi­ren i ne­što spo­ri­ji ne­go u naj­ja­čoj ma­ti­ci.

To­kom ne­tom mi­nu­log ja­nu­a­ra vo­do­staj Ibra i Z. Mo­ra­ve bio je pre­te­žno sta­bi­lan, tj. ni­je mno­go osci­li­rao, što po­volj­no uti­če na ape­tit sko­ba­lja, tj. či­ni da se on in­ten­ziv­no hra­ni. U svim po­zna­tim zi­mov­ni­ci­ma vla­da­le su pri­lič­ne gu­žve od ra­nih ju­tar­njih sa­ti do pred mrak i ne­ret­ko se tra­ži­lo me­sto vi­še, i to ne sa­mo vi­ken­dom već i rad­nim da­ni­ma. Na ru­ku je ri­bo­lov­ci­ma išlo i to što ni­je bi­lo mno­go eks­trem­no hlad­nih da­na, ma­da ni oštra zi­ma naj­ve­ćim lju­bi­te­lji­ma lo­va sko­ba­lja – ka­ko plov­ka­ro­ši­ma ta­ko i na Mo­ra­vi sve broj­ni­jim fi­de­ra­ši­ma, a i ko­le­ga­ma ko­je ko­ri­ste kla­sič­nu du­bin­sku teh­ni­ku – ni­je smet­nja da iz­la­ze na vo­du, pa smo one naj­za­gri­že­ni­je vi­đa­li na oba­la­ma i u vre­me ka­da se ži­va u ter­mo­me­tru spu­šta­la čak 12 ste­pe­ni is­pod nu­le.

JE­DAN OD NAJ­PO­SE­ĆE­NI­JIH ZI­MOV­NI­KA na kra­lje­vač­kom de­lu Ibra bio je (po tra­di­ci­ji) onaj u stro­gom cen­tru gra­da, kod ka­ja­ka­škog klu­ba i po­pu­lar­nih spla­vo­va. Na ovom po­te­su i dve-tri sto­ti­ne me­ta­ra uz­vod­ni­je ka no­vom mo­stu i sport­sko eko­lo­škom dru­štvu Že­ne­va sko­ro sva­ko­dnev­no je to­kom ja­nu­a­ra bi­la gu­žva kao na iz­u­zet­no ma­sov­nim ri­bo­lo­vač­kim tak­mi­če­nji­ma.

Na Za­pad­noj Mo­ra­vi do­sta se pe­ca­lo u zi­mov­ni­ku u se­lu Sir­ča, kod vi­se­ćeg, tzv. Mag­no­hrom­skog mo­sta. Plov­ka­ro­ša je bi­lo naj­vi­še, ali se ov­de uspe­šno ko­ri­sti i fi­der teh­ni­ka, ko­ja se po­sled­njih go­di­na i te ka­ko odo­ma­ći­la me­đu kra­lje­vač­kim ri­bo­lov­ci­ma, po­seb­no oni­ma ko­ji­ma je Mo­ra­va dra­ža od Ibra, jer je ona, bu­du­ći da joj je tok ne­što spo­ri­ji, po­god­ni­ja za pe­ca­nje si­ste­mi­ma ko­ji tre­ba da sto­je ne­po­mič­no na dnu.

KAD JE REČ O PRI­BO­RU za lov sko­ba­lja plov­ka­re­njem, već du­go ne­ma su­štin­skih pro­me­na. Uglav­nom se ko­ri­ste bo­lo­nje­ze šta­po­vi du­ži­ne 5 ili 6 m, ko­ji omo­gu­ća­va­ju pot­pu­nu kon­tro­lu si­ste­ma i na ve­ćim da­lji­na­ma i br­zo za­ma­ra­nje upe­ca­ne ri­be. Ma­ši­ni­ce tre­ba da do­bro sla­žu sra­zmer­no ta­nak naj­lon te da ima­ju pre­ci­znu koč­ni­cu i me­ha­ni­zam sa pre­no­snim od­no­som od bar 5:1 (a ni­je smet­nja ni ako je pre­nos ve­ći) – ra­di što br­žeg sa­ku­plja­nja vi­ška naj­lo­na pri vo­đe­nju plov­ka, ali i br­zog iz­vla­če­nja kom­plet­nog si­ste­ma da bi se po­no­vo za­ba­ci­lo. Do­bro je i da im špul­na bu­de ši­ro­ka i plit­ka ka­ko bi stru­na lak­še sle­ta­la pri za­ba­ci­va­nju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 551-)

 

 

fShare