Dobitna kombinacija

Ne­do­sta­tak vre­me­na je je­dan od glav­nih ogra­ni­ča­va­ju­ćih fak­to­ra u ri­bo­lo­vu, ma ko­ju teh­ni­ku da upra­žnja­va­mo i ko­ju god ri­bu da pe­ca­mo. Taj pro­blem je, me­đu­tim, na­ro­či­to iz­ra­žen ka­da lo­vi­mo smu­đa na va­ra­li­cu, bu­du­ći da je on u to­pli­jem de­lu se­zo­ne ret­ko ka­da iz­ra­zi­to ak­ti­van pre­ko ce­log da­na, pa se mo­ra­mo po­tru­di­ti da onih ne­ko­li­ko sa­ti ko­ji su nam na ras­po­la­ga­nju što bo­lje is­ko­ri­sti­mo.

To va­ži za sve ri­bo­lov­ce, pa i za me­ne, ko­ji ži­vim po­red Du­na­va i dr­žim ča­mac na sto­ti­nak me­ta­ra od ku­će. Bu­du­ći da ni­sam ra­no­ra­ni­lac i da ret­ko idem na vo­du uju­tru, raz­ra­dio sam mak­si­mal­no efi­ka­san pri­stup po­po­dnev­nom ri­bo­lo­vu, ko­ji se sa­sto­ji u kom­bi­no­va­nju tri teh­ni­ke.

PO PRA­VI­LU PO­ČI­NJEM lo­ve­ći ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem iz čam­ca no­še­nog sna­gom to­ka. Ta pre­zen­ta­ci­ja, ko­ju mi ko­sto­lač­ki ri­bo­lov­ci zo­ve­mo »in­di­ja­nac« (zbog ti­hog »pri­kra­da­nja« po­ten­ci­jal­nom ple­nu), od­lič­na je za br­zu pre­tra­gu te­re­na, kao i za nje­go­vo upo­zna­va­nje. Ve­ći­na mo­jih ko­le­ga »in­di­jan­cem« lo­vi na ke­de­ra, a ja is­klju­či­vo va­ra­li­ča­rim, i to do­ka­za­no efi­ka­snu Smu­ki La­stu od 15 cm, ko­ju mon­ti­ram na džig udi­cu sa olov­nom gla­vom te­škom od 15 do 25 g, u za­vi­sno­sti od br­zi­ne to­ka i du­bi­ne na kon­kret­nom me­stu. Na­kon što La­stu spu­stim na dno, po­dig­nem je za 10-15 cm i on­da na­iz­me­nič­nim la­ga­nim odi­za­njem i spu­šta­njem, sa po­vre­me­nim sa­svim sit­nim cim­ka­njem, pro­vo­ci­ram smu­đa. Po­treb­no je ma­lo prak­se... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 325-)