Ve­ći­na plov­ka­ro­ša ka­da u letnje doba kre­ne na vo­de mren­skog ti­pa ka­ko bi lo­vi­la sko­ba­lja, plo­ti­cu i dru­gu be­lu ri­bu sko­ro oba­ve­zno za ma­mac no­si cr­vi­će i hleb. A iako oni mo­gu bi­ti vr­lo efi­ka­sni, u ovom pe­ri­o­du nam za­pra­vo uop­šte ni­su neo­p­hod­ni da bi­smo se na­pe­ca­li

Pa­kle­ne vru­ći­ne do­ni­je­le su sa so­bom i (pre)ni­ske vo­do­sta­je ri­je­ka u ko­ji­ma krup­ni­je ri­be bez­volj­no mi­ru­ju usli­jed ne­do­stat­ka u vo­di oto­plje­nog ki­si­ka. Sko­ro sve je tro­mo i na­iz­gled uspa­va­no, osim iz­glad­nje­lih ukli­ja! Kre­ne­te li na ne­ku ri­je­ku mren­skog ti­pa uži­va­ti u ljet­nom plov­ka­re­nju is­pod sla­po­va i br­za­ka, za­bo­ra­vi­te ži­ve mam­ce, a po­go­to­vo cr­ve - za us­pje­šan ri­bo­lov bi­je­le ri­be do­stat­na će vam bi­ti tri zr­na i tra­va. Mi­slim, da­ka­ko, na tri vr­ste zr­ne­vlja i ze­le­nu vo­de­nu al­gu - kla­do­fo­ru. Ku­ha­nu pše­ni­cu, ko­no­plju i ku­ku­ruz še­će­rac ra­do uzi­ma­ju go­to­vo sve ci­pri­nid­ne vr­ste, pa od­lič­no mo­gu po­slu­ži­ti i kao do­da­ci ra­znim smje­sa­ma za pri­ma­mlji­va­nje ili kao sa­mo­stal­na pri­ma­ma i mam­ci. Za­jed­nič­ke oso­bi­ne su im la­ka do­stup­nost i ne od­vi­še vi­so­ka ci­je­na. Pše­ni­ca i ko­no­plja, već pri­pre­mlje­ne za ri­bo­lov i pa­ki­ra­ne u vre­ći­ce od jed­nog ki­lo­gra­ma ili ma­nje, mo­gu se ku­pi­ti u ri­bič­kim du­ća­ni­ma (po­sto­je i pa­ki­ra­nja u ko­ji­ma su po­mi­je­ša­ne raz­ne vr­ste zr­ne­vlja), a kon­zer­vi­ra­ni ku­ku­ruz še­će­rac na­ći će­te i u tr­go­vi­na­ma s pre­hram­be­nim ar­ti­kli­ma i u pro­da­va­o­ni­ca­ma ri­bo­lov­nog pri­bo­ra. A do tra­ve je još lak­še do­ći - sa­mo oti­đi­te do pr­vog sla­pa ili br­za­ka na te­ku­ći­ci u ko­joj ži­ve pod­u­sti (sko­ba­lji), mre­ne, plo­ti­ce i kle­no­vi i ta­mo će­te je na ka­me­nu sko­ro si­gur­no mo­ći pro­na­ći i na­bra­ti.

PŠE­NI­CA. Prem­da se ku­ha­na pše­ni­ca u ri­bo­lo­vu mo­že ko­ri­sti­ti ci­je­le go­di­ne, ka­ko na te­ku­ćim ta­ko i na sta­ja­ćim vo­da­ma, naj­bo­lje vri­je­me za nju je upra­vo lje­to. Zr­nu ili dva pše­ni­ce na ma­loj udi­ci i du­gom tan­kom pred­ve­zu te­ško će odo­lje­ti plo­ti­ce, pod­u­sti i je­zo­vi (prot­fi­ši), ali i mre­ne i kle­no­vi. Ne­vo­lja je sa­mo to što je po­ne­kad i ukli­je vo­le na­pa­da­ti. Pri­hra­nji­va­nje pše­ni­com u to­ku ri­bo­lo­va je oba­ve­zno, baš kao i osta­lim zr­na­tim mam­ci­ma na ko­je lo­vi­te. U tu svr­hu naj­bo­lje je po­slu­ži­ti se prać­kom, ali ne hra­ni­te pre­da­le­ko, da se zr­na pre­vi­še ne ra­si­pa­ju, jer će­te na taj na­čin raz­vu­ći i ri­bu u ši­ri­nu. Naj­bo­lje je u kra­ćim vre­men­skim in­ter­va­li­ma prać­ka­ti po de­se­tak zr­na rav­no is­pred se­be, na sta­zu ko­jom vam pro­la­zi plo­vak.

Ri­be će pše­ni­cu ku­pi­ti s dna, ali i u pro­pa­da­nju, pa će s ma­nje opre­zno­sti uze­ti i zr­no na udi­ci ko­je pro­la­zi kraj njih. Ka­ko se če­sto u br­za­ci­ma lo­vi iz vo­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 563-)

 

 

fShare