U Sr­bi­ji po­sto­ji dvo­ci­fre­ni broj ko­ri­sni­ka ri­bar­skih pod­ruč­ja i ri­bo­lov­nih vo­da na po­seb­nom re­ži­mu. Ne­ki od njih po­ve­re­na im pri­rod­na do­bra ču­va­ju bo­lje, ne­ki go­re, a ne­ki sko­ro ni­ka­ko. Ali ve­ći­ni je za­jed­nič­ko to da na­sto­je da se ako je ika­ko mo­gu­će ni na ko­ji na­čin ne pe­tlja­ju ni u ka­kve spo­ro­ve me­đu kup­ci­ma do­zvo­la, tj. ri­bo­lov­ci­ma, čak ni on­da ka­da do su­ko­ba do­đe zbog kr­še­nja pro­pi­sa i za­ko­na o za­šti­ti ri­bljeg fon­da. Ipak, ima i iz­u­ze­ta­ka...

Te­re­na na ko­ji­ma pro­se­čan srp­ski ri­bo­lo­vac ima ko­li­ko-to­li­ko re­al­ne šan­se da bez po­seb­ne pri­pre­me ne­što upe­ca na­kon što na­đe zgod­no me­sto - iz raz­li­či­tih raz­lo­ga ima sve ma­nje. Si­tu­a­ci­ja je de­lom ta­kva zbog lo­šeg upra­vlja­nja vo­da­ma, od­no­sno ne­do­volj­no do­brih si­stem­skih re­še­nja u do­me­nu za­šti­te ri­bljeg fon­da, de­lom zbog po­gor­ša­va­nja uslo­va za ži­vot ri­ba (du­go­traj­ne su­še, vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra, za­ga­đe­nja, sma­nji­va­nja bro­ja mre­sti­li­šta itd.), ali i zbog to­ga što se pri od­lu­či­va­nju o do­stup­no­sti i ko­ri­šće­nju jav­nog do­bra pri­vat­ni in­te­res če­sto pret­po­sta­vlja jav­nom. Zbog to­ga se i de­ša­va da se ne­ke re­ke tr­pa­ju u ce­vi zbog iz­grad­nje mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na (od ko­jih po­je­din­ci ima­ju ko­rist, a svi osta­li šte­tu) i da na mno­gim de­lo­vi­ma re­ka pe­ca­nje po­sta­je ne­mo­gu­će ili ote­ža­no usled kon­ti­nu­i­ra­ne (i po pra­vi­lu pre­ko­mer­ne) eks­plo­a­ta­ci­je pe­ska ili šljun­ka, a sve ve­ći pro­blem pred­sta­vlja­ju i raz­li­či­ti vi­do­vi uzur­pa­ci­je ze­mlji­šta ra­di grad­nje ko­je­ka­kvih obje­ka­ta (od skle­pa­nih nad­stre­šni­ca do luk­su­znih vi­la), či­ji vla­sni­ci po pra­vi­lu sma­tra­ju oba­lu is­pred svog objek­ta svo­jim pri­vat­nim po­se­dom i ka­da za to ne­ma ni­ka­kvog osno­va - npr. na Gru­žan­skom je­ze­ru, To­ploj Mla­vi, po­sled­njih tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra de­sne oba­le Sa­ve (a sve vi­še i le­ve), na je­ze­ru Pa­vlov­ci itd.

U TA­KVOJ SI­TU­A­CI­JI, PO­JE­DI­NI RI­BOM bo­ga­ti a svi­ma do­stup­ni re­vi­ri, na­ro­či­to oni sa pri­stu­pač­nim i pi­to­mim oba­la­ma, a bar re­la­tiv­no bli­zu ve­li­kih me­sta, iz­lo­že­ni su za­i­sta ve­li­kom ri­bo­lo­vač­kom pri­ti­sku i na nji­ma to­kom se­zo­ne go­di­šnjih od­mo­ra ni­je la­ko na­ći slo­bod­no me­sto ni rad­nim da­ni­ma, a to­kom vi­ken­da je to prak­tič­no ne­mo­gu­ća mi­si­ja. Oni ko­ji uz ta­kve te­re­ne ži­ve do­vi­ja­ju se sto­ga na raz­ne na­či­ne ka­ko bi mo­gli da svo­ju strast za ri­bo­lo­vom i da­lje za­do­vo­lja­va­ju na me­sti­ma na ko­ji­ma su to i ra­ni­je ra­di­li i na ko­ji­ma su na­vi­kli da pe­ca­ju. Jed­ni bi­ra­ju za­ba­če­ne i te­že do­stup­ne mi­kro­lo­ka­ci­je na ko­ji­ma pe­ca­ju ne pri­ča­ju­ći ni­ko­me o to­me i na­sto­je­ći da nji­ho­vu ak­tiv­nost ni­ko ne pri­me­ti; dru­gi se sa kom­ši­ja­ma i ko­le­ga­ma or­ga­ni­zu­ju i sme­nju­ju da­no­noć­no na oda­bra­nim po­zi­ci­ja­ma, spre­ča­va­ju­ći ta­ko "ulje­ze" da ih ma­kar i slu­čaj­no pri­vre­me­no za­po­sed­nu; tre­ći se sva­đa­ju a ho­će i da se po­bi­ju ako ne­kog za­tek­nu na me­stu ko­je sma­tra­ju svo­jim; če­tvr­ti sve če­šće po­ku­ša­va­ju da me­sto na ko­je po­la­žu pra­vo na ne­ki na­čin obe­le­že i ta­ko od­vra­te "pa­do­bran­ce" od po­ku­ša­ja da se tu sme­ste, u na­di da će taj "blef" pro­ći...

SVI TI PO­STUP­CI PO­JE­DI­NA­CA ILI ma­lih gru­pa lju­di (ko­ji bi ne­ka­ko da do­đu do pri­vi­le­go­va­nog po­lo­ža­ja u po­gle­du ko­ri­šće­nja ri­bo­lov­ne vo­de) do­ne­kle se i mo­gu raz­u­me­ti u ze­mlji u ko­joj mno­go to­ga ni­je ure­đe­no na ra­ci­o­na­lan, do­sle­dan i op­šte ko­ri­stan na­čin, što ne zna­či da se sve mo­že i pri­hva­ti­ti i oprav­da­ti. Ali ne­ma oprav­da­nja, bar ne pri­hva­tlji­vog, za to što ni dr­žav­ni or­ga­ni ni ko­ri­sni­ci ri­bo­lov­nih vo­da u Sr­bi­ji uglav­nom ne či­ne ni­šta da pro­ble­me uzur­pa­ci­je te­re­na za pe­ca­nje, tj. ri­bo­lov­nih vo­da ili nji­ho­vog pri­o­ba­lja, re­ša­va­ju u skla­du sa za­ko­nom i op­štim in­te­re­som, tj. in­te­re­som ve­ći­ne gra­đa­na Sr­bi­je, uklju­ču­ju­ći one ko­ji­ma pro­da­ju do­zvo­le za pe­ca­nje i na vo­da­ma na ko­ji­ma po­tom ne či­ne ni­šta efi­ka­sno da spre­če sa­mo­volj­no a ne­le­gal­no ote­ža­va­nje, ogra­ni­ča­va­nje ili spre­ča­va­nje pe­ca­nja bez ika­kvog prav­nog osno­va.

Bu­du­ći da se su­prot­ni pri­me­ri mo­gu iz­bro­ja­ti na pr­ste jed­ne ru­ke, mo­ram da na ovom me­stu po­hva­lim ko­ri­sni­ka o či­jem smo ra­du u vi­še na­vra­ta po­zi­tiv­no pi­sa­li - Ri­bo­lo­vač­ki sa­vez Voj­vo­di­ne, zbog efi­ka­snog, za­ko­ni­tog i do­ma­ćin­skog po­stup­ka u jed­nom slu­ča­ju u kom bi, pot­pi­su­jem, ma­lo ko­ri­sni­ka ri­bar­ski pod­ruč­ja re­a­go­va­lo, a ko­ji će RSV-u sva­ka­ko još po­di­ći rej­ting kod onih ko­ji ce­ne an­ga­žo­va­nje te fir­me-or­ga­ni­za­ci­je, ali vr­lo mo­gu­će i do­ne­ti ne­ke ne­pri­ja­te­lje. Na­i­me, u če­tvr­tak, 14. ju­la, na dru­štve­nim mre­ža­ma po­ja­vi­la se fo­to­gra­fi­ja ta­ble ko­ju vi­di­te uz ovaj tekst, ko­jom je ne­ko ko se pot­pi­sao kao "MZ Sa­ku­le" po­ku­šao da deo Ta­mi­ša "pri­va­ti­zu­je" tj. da od pe­ca­nja na nje­mu od­bi­je sve one ko­ji ne­ma­ju pre­bi­va­li­šte u tom na­da­le­ko ču­ve­nom ba­nat­skom se­lu. Da­ka­ko, od­mah na­kon što je ta sli­ka ob­ja­vlje­na kre­nu­la su na­ga­đa­nja o to­me ko je ta­blu po­sta­vio, a do­šlo je i do pot­pu­no oče­ki­va­ne po­la­ri­za­ci­je na one ko­ji su taj čin oce­ni­li kao ne­do­pu­stiv, ne­le­ga­lan i skan­da­lo­zan i na one ko­ji su na­la­zi­li raz­li­či­ta oprav­da­nja za li­ca ko­ja su to po­ku­ša­la da iz­ve­du po si­ste­mu "ako pro­đe - pro­đe".

A OVAJ TEKST PI­ŠEM BAŠ za­to što ni­je pro­šlo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 563-)

 

 

 

fShare