Eks­trem­no ni­zak vo­do­staj Du­na­va i iz­u­zet­no to­pla vo­da uti­ca­li su na to da mno­ge ri­be po­tra­že no­va pri­vre­me­na sta­ni­šta i da se u du­žem pe­ri­o­du hra­ne ma­nje in­ten­ziv­no ne­go što je nor­mal­no u ovom de­lu se­zo­ne. Ali ni­šta od to­ga ni­je spre­či­lo na­šeg du­go­go­di­šnjeg re­pre­zen­ta­tiv­ca da vi­še ne­go uspešno testira novu kom­bi­na­ci­ju hra­na, pe­ca­ju­ći ve­li­ke sko­ba­lje i prot­fi­še, kao i le­pe plo­ti­ce i šlji­va­re

Le­to bez pa­da­vi­na do­ve­lo je do to­ga da vo­do­sta­ji svih na­ših te­ku­ći­ca bu­du znat­no ni­ži ne­go ina­če. Me­te­o­ro­lo­zi ka­žu da Du­nav u po­sled­njih dva­de­set go­di­na ni­je bio ni­ži, u šta sam se uve­rio ka­da sam pre ne­ko­li­ko da­na zo­rom sti­gao u No­vi Sad. Me­sto na ko­me sam pe­cao i ra­ni­jih go­di­na u ovom pe­ri­o­du sa­da iz­gle­da pot­pu­no dru­ga­či­je. Oba­la je po­sta­la ve­o­ma pro­stra­na, pa po ova­kvom vo­do­sta­ju na tom po­te­su mo­že pe­ca­ti ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca. Ali to ovo­ga pu­ta ni­je bio slu­čaj – prem­da je vre­me bi­lo ve­o­ma le­po, na vo­di ni­je bi­lo ni­ko­ga!?

U PR­VI MAH BI­LO MI JE čud­no što sa­da sto­jim na me­stu gde sam pret­hod­nom pri­li­kom »vo­zio« plo­vak. Ipak, dve-tri prob­ne vo­žnje po­ka­za­le su da plo­vak le­po ide na no­voj li­ni­ji i da je du­bi­na tu i ne­što ve­ća od one na ko­joj sam tu ra­ni­je pe­cao, što je do­bro. Či­ni­lo mi se da sam sa no­vom li­ni­jom vo­žnje još bli­ži ma­ti­ci re­ke, što po­go­du­je ri­bo­lo­vu vr­sta ko­je vo­le ve­ći pro­tok i vo­du sa vi­še ki­se­o­ni­ka. 

Ta­ko sam i ba­zi­rao pri­ma­mu, pa sam za­me­šao hra­nu fir­me Cham­pion Feed za ta­kve uslo­ve. Miks je bio sa­či­njen od po 1 kg sme­sa Won­der He­avy i Vo­orn/Gar­don, 0,5 kg Big Fish, te čak 5 kg te­ške ze­mlje. Po­sle do­da­va­nja vo­de obo­ga­tio sam sme­su sa ma­njom ko­li­či­nom (par ka­fe­nih ka­ši­ka) adi­ti­va Cham­pion Feed Ro­ta­u­gen i on­da uba­cio 0,5 l za­le­đe­nih me­snih cr­vi­ća, oko 200 g ži­vih cr­va i 200 g pre­zle u bo­ji. Zbog ja­kog to­ka for­mi­rao sam ve­o­ma čvr­ste ku­gle (pri­li­kom me­ša­nja pri­ma­me do­dao sam ma­lo vi­še vo­de ne­go ina­če) ve­li­či­ne po­mo­ran­dže, ko­je sam pla­si­rao na ne­kih 25 m od oba­le i oko pet me­ta­ra niz­vod­no od me­sta na kom sam sta­jao. 

PR­VU RI­BU UPE­CAO SAM PO­SLE ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja. Bi­la je to ma­la no­sa­ra, a iste ta­kve do­bi­jao sam i u na­red­nih ne­ko­li­ko vo­žnji. To mi se ni­je do­pa­lo, po­što na ovom de­lu Du­na­va ra­ni­jih go­di­na ni­sam imao ta­ko ma­le ri­be, ko­je ni­su pre­te­ra­no za­ni­mlji­ve za pe­ca­nje. Do­hra­nio sam za­to sa još par ku­gli hra­ne i već u pr­voj vo­žnji imao znat­no krup­ni­ju ri­bu na šta­pu. U pr­vi mah, zbog ve­o­ma ja­kog to­ka i na­či­na na ko­ji se ri­ba bo­ri­la, po­mi­slio sam da je mre­na, ali bio je to prot­fiš te­žak vi­še od 1,5 kg... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 565-)

 

 

 

fShare