Se­ri­ja eko­lo­ških in­ci­de­na­ta ra­znih raz­me­ra po­ga­đa i te­ku­će i sta­ja­će vo­de u Sr­bi­ji i dru­gde u Evro­pi, pod­se­ća­ju­ći nas na to ko­li­ko je pri­ro­da ra­nji­va, a i na to da tre­ba te­melj­no da pre­i­spi­ta­mo svoj od­nos pre­ma njoj uko­li­ko že­li­mo da i da­lje uži­va­mo u nje­nim bla­go­de­ti­ma

Sta­ra iz­re­ka da jed­no zlo ni­ka­da ne ide sa­mo do­bi­la je ko zna ko­ju po­tvr­du, po­seb­no bol­nu za nas ri­bo­lov­ce, još jed­nim po­mo­rom ri­be, ovog pu­ta u Bač­koj, na aku­mu­la­ci­o­nom je­ze­ru Kri­va­ja (Mo­ra­vi­ca). Po­sle du­gog pe­ri­o­da ve­li­ke su­še, usled ko­je je ni­vo vo­da ši­rom Sr­bi­je bio iz­u­zet­no ni­zak, po­ne­gde to­li­ko da ni pro­gla­še­nje van­red­nog sta­nja ne bi bi­la pre­te­ra­na me­ra, mno­ge kra­je­ve ze­mlje je u po­sled­njoj de­ka­di av­gu­sta za­hva­ti­lo oluj­no ne­vre­me, ko­je je na ne­ma­lom bro­ju re­ka, otvo­re­nih sta­ja­ći­ca i rib­nja­ka do­ve­lo do na­gle i ve­li­ke pro­me­ne pri­ti­ska, oslo­ba­đa­nja ga­so­va i »pre­vr­ta­nja« vo­de, što je na Kri­va­ji (Mo­ra­vi­ci) za po­sle­di­cu ima­lo ugi­nu­će ve­li­ke ko­li­či­ne ri­be, pre sve­ga ose­tlji­vi­jih vr­sta i po­go­to­vo naj­krup­ni­jih je­din­ki, či­je su po­tre­be za ki­se­o­ni­kom naj­ve­će.

NA­RAV­NO, OVAJ TRA­GIČ­NI DO­GA­ĐAJ sve je pod­se­tio i na to da je ova aku­mu­la­ci­ja sa­mo jed­na od mno­gih u ko­ji­ma to­kom su­šnog de­la go­di­ne, a u pe­ri­o­du ka­da se aku­mu­li­ra­na vo­da in­ten­ziv­no ko­ri­sti za na­vod­nja­va­nje, ni­je iz­vr­še­na odav­no neo­p­hod­na ko­rek­ci­ja bi­o­lo­škog mi­ni­mu­ma, u skla­du sa re­al­nim sta­njem. Na­i­me, du­bi­na aku­mu­la­ci­ja se sma­nju­je iz go­di­ne u go­di­nu zbog kon­ti­nu­i­ra­nog ta­lo­že­nja mu­lja i nji­me iza­zva­nog iz­di­za­nja dna, pa pre vi­še de­ce­ni­ja od­re­đe­ni mi­ni­mal­ni vo­do­sta­ji za­pra­vo zna­če da vo­de ima mno­go ma­nje ne­go što se sma­tra neo­p­hod­nim, te bi bi­lo po­treb­no ili po­di­za­nje bi­o­lo­škog mi­ni­mu­ma ili iz­mu­lja­va­nje ako se že­le sa­ču­va­ti bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svet, tj. pri­rod­na rav­no­te­ža. Ri­bo­lo­vač­ki sa­vez Voj­vo­di­ne je na ovo uka­zao re­sor­nom po­kra­jin­skom se­kre­ta­ri­ja­tu pre iz­ve­snog vre­me­na i čak iz­dej­stvo­vao do­no­še­nje od­lu­ke o ob­u­sta­vlja­nju na­vod­nja­va­nja, ali ni to ni­je po­mo­glo da »pre­vr­ta­nje« vo­de ne do­ve­de do po­mo­ra u kom je pre­ma pr­vim po­da­ci­ma stra­da­lo oko 130 ko­ma­da tol­sto­lo­bi­ka (pro­seč­ne te­ži­ne 10 kg), osam­de­se­tak smu­đe­va (pro­seč­no te­ških 1 kg), 7 so­mo­va (pro­sek – 10 kg), 6 amu­ra (pro­sek – 6 kg) i jed­na štu­ka od oko 2,5 kg.

NA­ŽA­LOST, ČI­NI SE DA NI­SU BEZ osno­va pe­si­mi­stič­ne pro­ce­ne lju­di iz RSV-a da bi­smo na­red­nih go­di­na ova­kve pri­zo­re mo­gli i sve vi­še i če­šće vi­đa­ti za­hva­lju­ju­ći to­me što se ve­ći­na svet­skih in­du­strij­skih ve­le­si­la po­na­ša (za šta god se for­mal­no za­la­ga­la) kao da kli­mat­ske pro­me­ne ne po­sto­je i, uže gle­da­no, ja­lo­voj po­li­ti­ci Evrop­ske uni­je, či­je su vo­de­će čla­ni­ce po­sled­njih me­se­ci do­šle u si­tu­a­ci­ju da im ne­ke od naj­ve­ćih re­ka sko­ro sa­svim pre­su­še ili opad­nu do ni­voa ka­kvi ve­ko­vi­ma ni­su za­be­le­že­ni.

A ko­li­ko sa opa­da­njem ni­voa ra­ste re­al­na opa­snost od po­mo­ra i ka­kve oni po­sle­di­ce mo­gu ima­ti, vi­di se i iz bez pre­te­ri­va­nja za­stra­šu­ju­ćih fo­to­gra­fi­ja i vi­deo-za­pi­sa sa 840 km du­ge re­ke Od­re... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 566-)

 

 

 

fShare