Na­vi­ke na­ših štu­ka­ro­ša u po­gle­du vr­sta i ve­li­či­na va­ra­li­ca ko­je ko­ri­ste pro­me­ni­le su se do­ne­kle u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na. Ali i da­lje ima mno­go ko­le­ga ko­je sa ne­ve­ri­com gle­da­ju na one ko­ji ba­ca­ju ve­li­ke vo­ble­re, džer­ko­ve, si­li­kon­ce i dru­ge ve­štač­ke mam­ce

Iako se od is­ku­snih ri­bo­lo­va­ca če­sto mo­že ču­ti da ni­jed­na va­ra­li­ca ni­je to­li­ko ve­li­ka da je štu­ka zbog di­men­zi­ja ne­će na­pa­sti, mno­go ko­le­ga sko­ro is­klju­či­vo tu gra­blji­vi­cu lo­vi na ma­le ve­štač­ke mam­ce, kao što su lep­ti­ri ve­li­či­na 2 i 3, še­do­vi du­gi 10-12 cm itd. U tek­stu ko­ji sle­di po­ku­ša­ću da na objek­ti­van na­čin sa­gle­dam i pred­no­sti i ma­ne upo­tre­be ve­li­kih va­ra­li­ca za »slat­ko­vod­nu ba­ra­ku­du«.

NAJ­VA­ŽNI­JA PRED­NOST VE­LI­KOG ve­štač­kog mam­ca za štu­ku je to što će ga ona lak­še re­gi­stro­va­ti ne­go ne­ki ma­li, pre sve­ga vi­dom, ali i boč­nom li­ni­jom (ko­jom pri­ma in­for­ma­ci­je o stru­ja­nju vo­de uslo­vlje­nom po­kre­ti­ma u nje­noj bli­zi­ni). A kao i svi dru­gi pre­da­to­ri i štu­ka se tru­di da sto­mak na­pu­ni uz što ma­nji na­por i ri­zik, jer joj in­stinkt »go­vo­ri« da je bo­lje i po nju bez­bed­ni­je da po­je­de jed­nu ili dve krup­ni­je ri­be i da bu­de mir­na du­že vre­me, ne­go da tro­ši ener­gi­ju na mu­ko­trp­no hva­ta­nje sit­nog ple­na, na­ro­či­to ako ni­je »me­tra­ši­ca« ko­ja je u svo­joj ba­ri ili ka­na­lu na sa­mom vr­hu lan­ca is­hra­ne i ne­ma če­ga da se pla­ši.

OSIM VI­ZU­EL­NO, ve­li­ka va­ra­li­ca će lak­še pri­vu­ći lov­ca i svo­jim ra­dom, što po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja u za­mu­će­noj vo­di i u uslo­vi­ma ka­da štu­ka naj­bo­lje re­a­gu­je na ja­ku vi­bra­ci­ju, na pri­mer ra­no uju­tru, u su­mrak itd. Ovo se na­ža­lost od­no­si i na ma­le je­din­ke, ali o to­me će­mo de­talj­ni­je ne­što ka­sni­je.

VE­ĆE I TE­ŽE VA­RA­LI­CE LAK­ŠE se i da­lje za­ba­cu­ju, što je če­sto ogrom­na pred­nost u od­no­su na ina­če iz­u­zet­no efi­ka­sne ali la­ke mam­ce, na či­ju lov­nost lo­še uti­če to što ni­smo u sta­nju da ih za­ba­ci­mo da­le­ko. Od­li­čan pri­mer za ovo je re­ci­mo le­gen­dar­ni fran­cu­ski lep­tir Mepps Lu­sox: bez olov­nog ote­ža­nja (ko­je mu u mno­gim uslo­vi­ma sma­nju­je mo­guć­nost upo­tre­be) te­žak je sve­ga ne­ko­li­ko gra­ma, pa ga je i naj­pa­žlji­vi­je sa­sta­vlje­nim va­ra­li­čar­skim kom­ple­tom te­ško za­ba­ci­ti da­lje od dva­de­se­tak me­ta­ra. Ta či­nje­ni­ca ovom ubi­tač­nom spi­ne­ru znat­no ogra­ni­ča­va pri­me­nu na re­la­tiv­no ma­le vo­de, bu­du­ći da ne mo­že­mo da ga ko­ri­sti­mo ta­mo gde su da­le­ki za­ba­ča­ji od pre­sud­nog zna­ča­ja. S dru­ge stra­ne, mno­gi džer­ko­vi, čak i re­la­tiv­no la­ki, pli­va­ju­ći mo­de­li, za­tim ve­li­ki broj ka­ši­ka, ne­ki po­vr­šin­ci i raz­ne dru­ge va­ra­li­ce bez ika­kvih pro­ble­ma le­te i po 70-80 me­ta­ra, što is­ku­snom va­ra­li­ča­ru omo­gu­ća­va da sa jed­nog me­sta pre­tra­ži ogro­man te­ren.

PRA­VI JE ČAS DA SE PO­ZA­BA­VI­MO ma­kar i sa­svim ukrat­ko te­o­ri­jom po ko­joj su ve­li­ki mam­ci se­lek­tiv­ni, tj. ta­kvi da nji­ho­vim ko­ri­šće­njem iz­be­ga­va­mo ne­do­ra­sle je­din­ke, o če­mu sam i ja mno­go pu­ta pi­sao. U naj­kra­ćem, ovo ipak tre­ba uze­ti sa re­zer­vom i ra­ču­na­ti na to da će nam na ve­li­ke va­ra­li­ce sit­ne štu­ke uda­ra­ti re­đe, ali da nji­ho­ve na­pa­de ne­će­mo u pot­pu­no­sti iz­be­ći. U tom smi­slu Mepps 5 je sva­ka­ko bo­lji iz­bor od po­je­di­nim ko­le­ga­ma i da­lje omi­lje­ne »troj­ke«, baš kao što je i šed od 18 cm bo­lje re­še­nje od gu­me­ne ri­be du­ge sa­mo 10 cm, ali tre­ba zna­ti da su ma­le štu­ke po­ne­kad to­li­ko agre­siv­ne i na­sr­tlji­ve da će­mo ih u pot­pu­no­sti od­vra­ti­ti od na­pa­da mo­žda je­di­no onim ču­do­vi­šnim »po­me­tar­skim« še­do­vi­ma na­me­nje­nim za tro­ling.

NA­ŽA­LOST, UPO­TRE­BA VE­LI­KIH ve­štač­kih ma­ma­ca ima i svo­je lo­še stra­ne. Pre sve­ga, za to nam je neo­p­ho­dan jak pri­bor, ko­jim će­mo bez stra­ha mo­ći da za­ba­cu­je­mo i vr­lo ga­ba­rit­ne i po­sle­dič­no (naj­če­šće) te­ške va­ra­li­ce. Ma­nje is­ku­sne ko­le­ge, ali i va­ra­li­ča­ri ko­ji do sa­da ni­su raz­mi­šlja­li o lo­vu ve­li­kim mam­ci­ma, iz­ne­na­di­će se ka­da sa­zna­ju da čak i po­je­di­ni še­do­vi od me­ke gu­me, pla­sti­so­la i slič­nih ma­te­ri­ja­la, du­gač­ki ne vi­še od dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, mo­gu ima­ti 60-70 gra­ma pa i vi­še, dok te­ži­na ve­li­kih to­nu­ćih džer­ko­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 574/575-)

 

 

fShare