Če­sto ne­mo­guć­nost da u pro­da­ji na­đu sit­ni­cu ko­ja bi im omo­gu­ći­la da na za­mi­šlje­ni na­čin ri­bi pre­zen­tu­ju mam­ce na­ve­de is­ku­sne pe­ca­ro­še da im­pro­vi­zu­ju. A to opet za po­sle­di­cu mo­že ima­ti i vr­lo do­bra re­še­nja, ko­ja se i ka­da su ve­oma jed­no­stav­na ne­ret­ko po­ka­žu kao bo­lja i prak­tič­ni­ja od uobi­ča­je­nih i se­rij­ski pra­vlje­nih

Drop-šot teh­ni­ku, iz­mi­šlje­nu u SAD, lov­ci na gra­blji­vi­ce u za­pad­noj i se­ver­noj Evro­pi ko­ri­ste in­ten­ziv­no već sko­ro dve de­ce­ni­je, a po­sled­njih go­di­na ra­ste nje­na po­pu­lar­nost i kod nas. Ona ima dve ključ­ne spe­ci­fič­no­sti u od­no­su na dru­ge va­ri­jan­te va­ra­li­ča­re­nja: 1. uteg od olo­va ili tung­ste­na (ili ne­kog me­ta­la slič­ne te­ži­ne) uvek je na kra­ju si­ste­ma i ta­kve je kon­struk­ci­je (sa spe­ci­jal­nom me­tal­nom »šti­palj­ki­com« ko­ja hva­ta stru­nu) da ga mo­že­mo la­ko i br­zo po­me­ra­ti u od­no­su na udi­cu i ti­me re­gu­li­sa­ti ra­sto­ja­nje mam­ca od dna, tj. tra­ži­ti sloj vo­de u kom ga ri­ba naj­ra­di­je uzi­ma; 2. udi­ca je ve­za­na di­rekt­no za stru­nu, ta­ko da sto­ji pod uglom od oko 90 ste­pe­ni u od­no­su na nju, pa je de­tek­ci­ja tr­za­ja od­lič­na, a kon­tri­ra­nje efi­ka­sno.

 UTE­ZI ZA DROP-ŠOT PRA­VE se u iz­u­zet­no ši­ro­kom spek­tru te­ži­na, bu­kval­no od 1-1,5 g pa sve do 30-40 g, ta­ko da je ta teh­ni­ka, ina­če pr­ven­stve­no na­me­nje­na lo­vu gru­pi­sa­ne a ne pre­te­ra­no ak­tiv­ne ri­be (vi­di okvir) pri­men­lji­va za lov na raz­li­či­tim da­lji­na­ma i du­bi­na­ma, ka­ko na sta­ja­ći­ca­ma ta­ko i na re­ka­ma. No ma­da sve vi­še rad­nji ima u po­nu­di i udi­ce i ute­ge i si­li­kon­ce za drop-šot, još uvek ni­je la­ko na­ći u pro­da­ji ote­ža­nja sa »šti­palj­kom«.

To, na­rav­no, za po­sle­di­cu ima ak­ti­vi­ra­nje na­še tra­di­ci­o­nal­no ve­li­ke do­mi­šlja­to­sti, tj. tra­že­nje i na­la­že­nje al­ter­na­tiv­nih re­še­nja za uteg, a kao jed­no od vr­lo do­brih po­ka­za­la se upo­tre­ba »ti­rol­skog drv­ce­ta«, ko­je je pre­vas­hod­no osmi­šlje­no za lov ve­štač­kim mu­ši­ca­ma pri dnu, uz upo­tre­bu va­ra­li­čar­skog pri­bo­ra. Ta­kvo ote­ža­nje od svih osta­lih raz­li­ku­je se po to­me što osim  olo­va, ko­je je, na­rav­no, na do­njem kra­ju, ima i gor­nji, pli­va­ju­ći deo, ori­gi­nal­no pra­vljen od dr­ve­ta (zbog če­ga je uteg, bu­du­ći da je na­stao u austrij­skoj po­kra­ji­ni Ti­rol, i do­bio ime »ti­rol­sko drv­ce, tj. na ne­mač­kom »Ti­rol Holtz«), a ka­sni­je, kad su se po­ja­vi­li mo­der­ni­ji ma­te­ri­ja­li, sa šu­pljim te­lom od pro­vid­ne me­ka­ne pla­sti­ke od­no­sno si­li­ko­na. Za­hva­lju­ju­ći ta­kvoj kon­struk­ci­ji »drv­ce« u vo­di sto­ji (ma­nje ili vi­še) us­prav­no i te­ško za­pi­nje za pre­pre­ke, a ako se to i de­si, po pra­vi­lu ga ni­je te­ško ot­ka­či­ti.

NA­KON ŠTO JE VI­DEO DA SU DVO­JI­CA ko­le­ga na DTD ka­na­lu kod No­vog Sa­da uspe­šno lo­vi­la na drop-šot sa »ti­rol­ci­ma«, naš po­vre­me­ni sa­rad­nik i sve­stra­ni ri­bo­lo­vac Vla­do Ma­ti­je­vić (ko­ji jed­na­ko ra­do pe­ca va­ra­li­ča­re­njem, fi­der teh­ni­kom i na plo­vak), do­se­tio se da bi ul­tra­la­ko »drv­ce« za drop-šot mo­gao da na­pra­vi od bu­ži­ra za sve­tle­ću am­pu­lu (ko­ja se mon­ti­ra na plo­vak ili vrh šta­pa kao po­ka­zi­vač tr­za­ja u noć­nom ri­bo­lo­vu), na­men­ski na­pra­vlje­nog no­sa­ča tog bu­ži­ra i olov­nih sač­mi­ca ko­je se ko­ri­ste za ote­ža­va­nje plov­ka­ro­ških si­ste­ma. Na­rav­no, olo­vo je uti­snuo u do­nji kraj me­ka­ne cev­či­ce, ko­ju je sa gor­nje stra­ne za­tvo­rio uba­cu­ju­ći dr­žač bu­ži­ra, i to okre­nut ta­ko da kroz fa­brič­ki na­pra­vlje­ni otvor u sre­di­ni dr­ža­ča mo­že da se pro­vu­če stru­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 576-)

 

 

fShare