Pa­si­o­ni­ra­nim ri­bo­lov­ci­ma ni­šta ni­je te­ško ka­da je nji­hov ho­bi u pi­ta­nju. Ako ne­kog bit­nog de­la pri­bo­ra ne­ma u pro­da­ji u nji­ho­vom okru­že­nju, jed­ni će se i te ­ka­ko po­tru­di­ti da na­đu na­čin da ono što im je po­treb­no na­ba­ve, a dru­gi da to na­pra­ve, pri če­mu po­ne­kad do­đu i do bo­ljih re­še­nja od do ta­da po­sto­je­ćih

Ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje sve je po­pu­lar­ni­je u Sr­bi­ji, ali rast bro­ja onih ko­ji na taj atrak­tiv­ni na­čin pe­ca­ju ni­je pra­ćen i sra­zmer­nim ra­stom po­nu­de za to po­treb­nog pri­bo­ra, pa u mno­gim na­šim rad­nja­ma (iz­me­đu osta­log) ne­ma ni ma­lih džig udi­ca sa naj­lak­šim gla­va­ma (od 1 g ili lak­šim). Sre­ćom, taj pro­blem pri­lič­no je la­ko re­šiv na ne­ko­li­ko na­či­na, a na pri­lo­že­nim fo­to­gra­fi­ja­ma pri­ka­za­li smo tri naj­pro­sti­ja a pro­ve­re­no efi­ka­sna.

PR­VI JE DA NA DO­NJI KRAJ PRED­VE­ZA na­vu­če­mo udi­cu sa ok­ce­tom na ko­ju će­mo mon­ti­ra­ti va­ra­li­cu (ili ne­ki pri­rod­ni ma­mac, što nam ta­ko­đe mo­že do­ne­ti vr­lo za­ni­mlji­vo i pro­duk­tiv­no pe­ca­nje), a da on­da is­pod udi­ce steg­ne­mo obič­nu olov­nu sač­mi­cu od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne i da is­pod nje ve­že­mo obi­čan čvor (ko­ja će spre­či­ti da even­tu­al­na krup­ni­ja ri­ba svu­če dra­mli­ju i udi­cu sa stru­ne i ot­pli­va). Do­bra stra­na ovog re­še­nja, osim nje­go­ve jed­no­stav­no­sti, je­ste to što su sač­mi­ce vr­lo jef­ti­ne i la­ko do­stup­ne, bu­du­ći da se mo­gu ku­pi­ti u baš sva­koj ri­bo­lo­vač­koj rad­nji. Uz to dra­mli­ju mo­že­mo la­ko za­me­ni­ti (te­žom od­no­sno lak­šom) ili čak sta­vi­ti dva olov­ce­ta jed­no uz dru­go, ako nam za­tre­ba ve­ća te­ži­na.

Al­ter­na­tiv­no, mo­že­mo udi­cu ve­za­ti za kraj a sač­mi­cu steg­nu­ti iz­nad nje, ka­ko bi­smo je po po­tre­bi mo­gli po­me­ra­ti duž stru­ne (uda­lja­va­ju­ći je od udi­ce i mam­ca ili je nji­ma pri­bli­ža­va­ju­ći), za­vi­sno od to­ga ka­ko pro­ce­ni­mo da će pre­zen­ta­ci­ja bi­ti naj­bo­lja tj. za ri­bu naj­in­te­re­sant­ni­ja. Na­rav­no, pri po­me­ra­nju sač­mi­ca i nji­ho­vom ste­za­nju od­no­sno ši­re­nju ra­di (de)mon­ta­že tre­ba da bu­de­mo vr­lo opre­zni ka­ko... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 577-)