Mno­gi pe­ca­ro­ši u Sr­bi­ji ža­le se već de­ce­ni­ja­ma na ne­do­volj­no ak­tiv­ne ri­bo­ču­var­ske slu­žbe, na po­pu­stljiv od­nos pre­ma ri­bo­kra­di­ca­ma, pa i na to da pojedini kon­tro­lo­ri sa­ra­đu­ju sa lo­po­vi­ma. O to­me šta se de­ša­va ka­da slu­ča­je­vi kr­še­nja za­ko­na o Za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da stig­nu do su­da mno­go se ma­nje pri­ča, čak i u dra­stič­nim slu­ča­je­vi­ma po­put ovog

Za­hva­lju­ju­ći br­zom pro­to­ku in­for­ma­ci­ja, nji­ho­voj sve ve­ćoj do­stup­no­sti i osvo­je­nim gra­đan­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma, ži­vi­mo u vre­me­nu u kom mo­že­mo jed­no­stav­no i br­zo što­šta sa­zna­ti, pa i to ka­ko su ši­rom sve­ta re­še­na raz­li­či­ta pi­ta­nja, iz­me­đu osta­log i to ka­ko se jav­nost i dr­žav­ni or­ga­ni ra­znih ze­ma­lja od­no­se pre­ma za­šti­ti ri­bljeg fon­da i pri­ro­de uop­šte. 

TA­KO SU DO ME­NE po­sled­njih ne­de­lja pot­pu­no ne­za­vi­sno jed­na od dru­ge do­pr­le dve pri­če, od ko­jih je jed­na po­zi­tiv­na, dok je dru­ga pot­pu­no su­prot­nog ka­rak­te­ra. Ona pr­va sti­gla nam je, za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma, iz Šved­ske, dok je dru­ga ne­for­mal­nim ka­na­li­ma pro­cu­ri­la iz Svi­lajn­ca. Ta pr­va ka­že da se ak­tu­el­ni pred­sed­nik vla­de po­me­nu­te skan­di­nav­ske ze­mlje na­šao na uda­ru kri­ti­ka opo­zi­ci­je i de­la jav­no­sti na­kon što se is­po­sta­vi­lo da je kao sa­vet­ni­ka pro­šlog ok­to­bra za­po­slio Pe­tra Mag­nu­sa Nil­se­na iako je znao da je ovaj ra­ni­je pre­kr­šio za­kon ile­gal­no lo­ve­ći je­gu­lje ne­do­zvo­lje­nim ri­bo­lov­nim ala­ti­ma. U svo­ju od­bra­nu šved­ski pre­mi­jer iz­ja­vio je da je po­na­ša­nje sa­vet­ni­ka bi­lo glu­po, ali da to ne zna­či da on ni­je bio od­go­va­ra­ju­ća oso­ba za po­sao za ko­ji je an­ga­žo­van, a sam sa­vet­nik se jav­no iz­vi­nio za svo­je »ne­do­lič­no po­na­ša­nje«. Opo­zi­ci­o­na stran­ska So­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja po­zva­la je Nil­se­na da pod­ne­se ostav­ku na funk­ci­ju sa­vet­ni­ka, dok je je­dan od funk­ci­o­ne­ra te par­ti­je iz­ja­vio za šved­sku te­le­vi­zi­ju da je ne­pri­hva­tlji­vo da sa­vet­nik pre­mi­je­ra la­že po­li­ci­ju u ve­zi s »ozbilj­nim zlo­či­nom« ko­ji je po­či­nio. So­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja je za­tra­ži­la vi­še in­for­ma­ci­ja o za­po­šlja­va­nju po­me­nu­tog slu­žbe­ni­ka, uklju­ču­ju­ći i one o bez­bed­no­snoj pro­ve­ri ko­ju je mo­rao pro­ći da bi ta­kav po­sao do­bio. Iz ono­ga što je ob­ja­vlje­no u me­di­ji­ma mo­že se za­klju­či­ti i da će bi­ti for­mi­ra­na po­seb­na dr­žav­na ko­mi­si­ja ko­ja će na­red­nih me­se­ci ana­li­zi­ra­ti ovaj slu­čaj.

NA­ŽA­LOST, SVI­LAJ­NAC NI­JE U Šved­skoj, ni­ti u ne­koj dr­ža­vi slič­nog ni­voa ure­đe­no­sti i sve­sti o va­žno­sti za­šti­te pri­rod­nih re­sur­sa, pa se valj­da za­to mo­glo de­si­ti da pre ne­što vi­še od me­sec da­na u ta­mo­šnjem ode­lje­nju pre­kr­šaj­nog su­da u Ja­go­di­ni u ime na­ro­da bu­de do­ne­ta pre­su­da ko­jom se osum­nji­če­no li­ce oslo­ba­đa od­go­vor­no­sti za kr­še­nje čla­na 22, stav 1, tač­ka 12 Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da, ko­jim je pro­pi­sa­no da onaj ko ni­je pri­vred­ni ri­bar ni­ti se ba­vi na­uč­no­i­stra­ži­vač­kim ra­dom ne sme na ri­bo­lov­noj vo­di, te u objek­ti­ma i vo­zi­li­ma u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni, ima­ti ala­te i sred­stva za pri­vred­ni ri­bo­lov i elek­tro­ri­bo­lov. Pri­tom je kon­sta­to­va­no da su u vi­ken­di­ci (tj. u nje­nom po­moć­nom objek­tu) na oba­li Ve­li­ke Mo­ra­ve, ko­ja je u vla­sni­štvu osum­nji­če­nog, pri­li­kom pre­tre­sa oba­vlje­nog na osno­vu ured­no iz­da­tog na­lo­ga, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci u pri­su­stvu ri­bo­ču­va­ra za­po­sle­nih kod ko­ri­sni­ka ri­bar­skog pod­ruč­ja »Ve­li­ka Mo­ra­va 1« pro­na­šli 10 mre­ža, dva pre­tva­ra­ča za stru­ju sa 12 na 220 V, me­re­dov sa ka­blom i pre­tva­ra­čem, struj­ne ka­blo­ve od ko­jih je­dan sa olov­nim ote­ža­njem, ča­mac, mo­tor itd. Osim što je pod­no­si­lac tu­žbe (fir­ma Bal­kan Eco Te­am, ko­ja ga­zdu­je go­re­po­me­nu­tim pod­ruč­jem) pre­su­dom oba­ve­zan da pla­ti sve tro­ško­ve spro­ve­de­nog sud­skog po­stup­ka, na­lo­že­no mu je da sve od­u­ze­te pred­me­te, uklju­ču­ju­ći i mre­že, pre­tva­ra­če za stru­ju i me­re­dov sa struj­nim ka­blom vra­ti vla­sni­ku, sa obra­zlo­že­njem da, ci­ti­ram: »... u kon­kret­nom slu­ča­ju ni­je mo­glo na ne­sum­njiv na­čin bi­ti utvr­đe­no da su pred­met­ni objek­ti... na­la­ze na ri­bo­lov­nom pod­ruč­ju, od­no­sno u nje­go­voj ne­po­sred­noj bli­zi­ni, od­no­sno ni­je se mo­glo pre­ci­zno utvr­di­ti uda­lje­nost istih od ri­bo­lov­ne vo­de, a što je bi­tan ele­ment pre­kr­ša­ja ko­ji su okri­vlje­nom sta­vlje­ni na te­ret, te po oce­ni ovog su­da u rad­nja­ma okri­vlje­nog ka­ko su one opi­sa­ne u zah­te­vu za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka ne sti­ču se bit­ni ele­men­ti pre­kr­ša­ja ko­ji su okri­vlje­nom sta­vlje­ni na te­ret...«. Da ne bu­de ni naj­ma­njeg ne­spo­ra­zu­ma, u obra­zlo­že­nju ko­je po­me­nu­toj pre­su­di pret­ho­di, a ko­ju pot­pi­snik ovog tek­sta ima u ce­li­ni, spor­ni ni­su bi­li ki­lo­me­tri; su­di­ja je kon­sta­to­vao da je okri­vlje­ni re­kao da je šu­pa u ko­joj su ne­do­zvo­lje­na sred­stva pro­na­đe­na uda­lje­na od vo­de 15-20 me­ta­ra, dok je je­dan od ri­bo­ču­va­ra iz­ja­vio da su vi­ken­di­ca i po­moć­ni objek­ti na 5 do 10 me­ta­ra od vo­de.

OSTA­VLJAM VA­MA, DRA­GI ČI­TA­O­CI, da sa­mi pro­ce­ni­te oprav­da­nost od­lu­ke da se op­tu­žba za po­se­do­va­nje sred­sta­va kri­vo­lo­va od­ba­ci i da se mre­že i ure­đa­ji za lov ri­be stru­jom – za­to što ni­je BI­LO MO­GU­ĆE (?!) pre­ci­zno utvr­di­ti da li su se na­la­zi­li na 5 ili 20 me­ta­ra od ri­bo­lov­ne vo­de – vra­te li­cu ko­je ni po jed­nom osno­vu ne bi sme­lo da ih ko­ri­sti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 577-)

 

 

fShare