Iako se smuđ u naj­ve­ćoj ve­štač­koj aku­mu­la­ci­ni na Bal­ka­nu mre­sti ra­ni­je ne­go u ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma ili je­ze­ri­ma u Sr­bi­ji, po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne ka­len­dar­ske zi­me još se mo­že vr­lo uspe­šno lo­vi­ti, do­du­še uz mno­go upor­no­sti, zna­nja i sprem­no­sti za sva­ko­dnev­no vi­še­ča­sov­no me­nja­nje me­sta i pre­tra­ži­va­nje te­re­na

Bi­leć­ko je­ze­ro po pr­vi put se pro­ču­lo me­đu ri­bo­lov­ci­ma ši­rom re­gi­o­na još pre vi­še od 20 go­di­na, naj­pre po ulo­vi­ma ve­li­kih ša­ra­na. Me­đu­tim, u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na po­sta­lo je još in­te­re­sant­ni­je za­hva­lju­ju­ći ogrom­nim so­mo­vi­ma i mno­štvu krup­nih smu­đe­va; osim i da­lje broj­nih ša­ra­na, u nje­mu ima, ka­ko se is­po­sta­vi­lo, i do­sta tol­sto­lo­bi­ka, kao i le­pih de­ve­ri­ka i bo­dor­ki, »ze­lje« (be­o­vi­ce), te stru­ga­ča, en­dem­ske vr­ste be­le ri­be i bli­skog srod­ni­ka kle­na, a u sa­mom je­ze­ru od­no­sno u re­ci Tre­bi­šnji­ci ima i ka­pi­tal­nih je­din­ki ka­li­for­nij­ske i po­toč­ne pa­strm­ke, pa se mo­že uspe­šno lo­vi­ti prak­tič­no ce­le go­di­ne, i to ra­znim teh­ni­ka­ma i mam­ci­ma.

PRO­ŠLOG JU­LA PRO­VEO SAM dva da­na na ovoj atrak­tiv­noj ri­bo­lov­noj de­sti­na­ci­ji sa dvo­ji­com Ni­šli­ja – vr­hun­skim va­ra­li­ča­rom i test-ri­bo­lov­cem For­ma­xa Mi­la­nom Pa­ni­ćem i Du­ša­nom Jo­va­no­vi­ćem – za­lju­blje­ni­kom u fi­der ri­bo­lov. Taj krat­ki bo­ra­vak na Bi­leć­kom je­ze­ru do­neo nam je od­lič­ne ulo­ve, pa smo se do­go­vo­ri­li da or­ga­ni­zu­je­mo i »zim­sku tur­ne­ju«, a to smo us­pe­li da re­a­li­zu­je­mo sre­di­nom fe­bru­a­ra, ka­da smo se na ovu vo­du za­pu­ti­li u pro­ši­re­nom sa­sta­vu, bu­du­ći da nam se pri­dru­žio Mi­lan Stan­ko­vić, još je­dan ni­ški maj­stor va­ra­li­ča­re­nja. Ovog pu­ta smo is­pla­ni­ra­li da osta­ne­mo ce­lu sed­mi­cu, a uz to smo do­vu­kli svoj ča­mac, sa ja­čim mo­to­rom od onog ko­ji smo pret­hod­ni put ko­ri­sti­li, ka­ko bi­smo mo­gli br­zo da pre­la­zi­mo s jed­nog me­sta na dru­go i obi­đe­mo što vi­še iz­gled­nih zo­na na ve­li­koj aku­mu­la­ci­ji po­vr­ši­ne oko 33 kva­drat­na ki­lo­me­tra.

IAKO RI­BE IMA U IZ­O­BI­LJU, Bi­leć­ko je­ze­ro da­le­ko je od re­vi­ra ko­je ri­bo­lov­ci na­zi­va­ju akva­ri­ju­mi­ma i mo­ra se ulo­ži­ti do­sta tru­da za iole bo­lji ulov. Nas tro­ji­ca va­ra­li­ča­ra kre­nu­li smo u obi­la­zak te­re­na od Če­pel­ni­ce i Vi­di­kov­ca pre­ko Ora­ha, Pa­ni­ka, Ma­log i Ve­li­kog ostr­va sve do dru­ge stra­ne i lo­ka­li­te­ta Mi­ru­še. Sve su to me­sta na ko­ji­ma su bi­la se­la po­to­plje­na na­kon iz­grad­nje bra­ne i hi­dro­e­lek­tra­ne na Tre­bi­šnji­ci, ta­ko da su sa­da ogra­de, te­me­lji ku­ća i pre­o­sta­li zi­do­vi sklo­ni­šta ri­ba­ma.

So­nar je tek po­ne­gde re­gi­stro­vao ri­bu, i to pri­lič­no ra­štr­ka­nu, tj. ma­lo gde nam je sig­na­li­zi­rao pri­su­stvo vi­še od dve je­din­ke, a če­šće čak sa­mo po jed­ne. Bu­du­ći da se pri­bli­ža­vao  mrest, ko­ji zbog vi­ših tem­pe­ra­tu­ra vo­de ov­de po­či­nje ne­što ra­ni­je ne­go na smu­đem na­sta­nje­nim re­ka­ma i je­ze­ri­ma u Sr­bi­ji, oče­ki­va­li smo da će smu­đe­vi pra­vi­ti gne­zda upra­vo u go­re po­me­nu­tim ru­še­vi­na­ma i da ih tu tre­ba tra­ži­ti, ali se is­po­sta­vi­lo da ta na­ša pret­po­stav­ka ni­je tač­na i vi­še smo ih na­šli i uhva­ti­li na po­to­plje­nim po­lji­ma ne­go u osta­ci­ma ne­ka­da­šnjih na­se­lja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 579-)