Ri­bo­lo­vač­ka strast na­go­ni mno­ge od nas da ce­log ži­vo­ta tra­ga­mo za ide­al­nim me­stom, šta­pom, udi­com, mam­cem, teh­ni­kom, pri­hra­nom... i da im­pro­vi­zu­je­mo ka­da ne­što što nam se či­ni po­ten­ci­jal­no efi­ka­snim ne mo­že­mo na­ći u rad­nja­ma. Ne­nad Ta­na­si­je­vić pra­vi za svo­je po­tre­be pri­hra­nu na ko­ju pe­ca fi­der teh­ni­kom bez upo­tre­be hra­ni­li­ca!

Odav­no sam mi­slio da je u ri­bo­lo­vu sve što je bit­no iz­mi­šlje­no i da me ni­šta no­vo ne mo­že iz­ne­na­di­ti. A on­da sam pre ne­kog vre­me­na sreo svog sta­rog po­zna­ni­ka Ne­na­da Ta­na­si­je­vi­ća Ta­na­sa, sve­stra­nog ri­bo­lov­ca ko­ji je to de­man­to­vao. Da ne bu­de ne­spo­ra­zu­ma, ne že­lim ovim tek­stom da do­ka­zu­jem da je on iz­mi­slio to­plu vo­du, ali re­še­nje ko­je je pr­vi po­nu­dio do­ka­zu­je da kre­a­tiv­nost za­i­sta ne­ma gra­ni­ce i da ne­ke stva­ri mo­že­mo uspe­šno ko­ri­sti­ti i na sa­svim dru­gi na­čin od onog ko­ji ve­ći­na sma­tra je­di­no mo­gu­ćim.

TA­NAS NI­JE SA­MO US­PE­ŠAN ri­bo­lo­vac, ko­ji se pod­jed­na­ko do­bro sna­la­zi u lo­vu ra­znih ri­ba raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma, već je i vešt maj­stor i ino­va­tor, kom je pa­lo na pa­met da iz­vr­ši pre­na­me­nu »ta­ble­ta« za tol­sto­lo­bi­ka, ko­je je u kuć­noj ra­di­no­sti pra­vio ruč­no za svo­je po­tre­be, i da pro­ba da nji­ma, za­pra­vo, za­me­ni hra­ni­li­ce. Te »ta­ble­te«, ko­je su, na­rav­no, dru­ga­či­jeg sa­sta­va od onih za »bi­ka«, mon­ti­ra na po­se­ban si­stem sa kli­ze­ćom an­ti­tengl cev­či­com, olov­nim ute­gom, če­lič­nom ži­com kao no­sa­čem i si­li­kon­skim sto­pe­rom.

OVA­KO PRE­SO­VA­NA PRI­MA­MA spo­ri­je se raz­la­že od one ko­ja se upo­tre­blja­va za pu­nje­nje hra­ni­li­ca ili ba­ca u for­mi ku­gli i »spo­ri­ja« je, tj. sla­bi­je ak­tiv­na, što je do­bro u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se pe­ca na ve­ćim du­bi­na­ma, u br­žem to­ku, ka­da se ci­lja­no ide na krup­ni­ju ri­bu a u zo­ni lo­va ima mno­go one sit­ne ko­ju tre­ba iz­be­ći, kao i on­da ka­da ri­ba sla­bi­je ra­di. Pred­no­sti ova­kve pri­ma­me su i to što se ne gu­bi vre­me na pri­pre­mu hra­ne (vla­že­nje, me­ša­nje i pro­se­ja­va­nje), a mon­ta­ža je jed­no­stav­na i br­za.

VRE­ME RAS­PA­DA­NJA JE U PRO­SE­KU iz­me­đu 10 i 15 mi­nu­ta, a Ta­nas je do sa­da pra­vio svo­je »ta­ble­te« sa aro­ma­ma ja­go­de, ko­ri­jan­de­ra i kom­bi­no­va­nim mi­ri­som ko­ri­jan­de­ra i de­te­li­ne, ali... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 583-)

 

 

 

fShare