Če­sto po­na­vlja­na kon­sta­ta­ci­ja da onaj ko jed­nom na­u­či da vo­zi bi­cikl to ne­će za­bo­ra­vi­ti do kra­ja ži­vo­ta pot­pu­no je pri­men­lji­va i na ri­bo­lov. Vr­sni obre­no­vač­ki va­ra­li­čar do­ka­zao je to na naj­u­be­dlji­vji mo­gu­ći na­čin, uhva­tiv­ši u pr­vom iz­la­sku na Sa­vu na­kon dve go­di­ne ri­bu te­šku sko­ro 80 ki­la

Ve­ru­jem da je sva­ko od nas ne­kad u ži­vo­tu čuo da se ne­ko­me ne­što de­si­lo za­to što mu je bi­lo su­đe­no. E pa to bi se mo­glo re­ći i za moj po­sled­nji ulov – je­di­ni u po­sled­nje dve go­di­ne, po­što ta­man to­li­ko ni­sam iz­la­zio u ri­bo­lov.

Po­sle te pa­u­ze od ri­bo­lo­va, ko­ja je tra­ja­la sko­ro 24 me­se­ca, 27. apri­la sam se igrom slu­ča­ja sa de­voj­kom ob­reo na svom spla­vu, na Sa­vi, bli­zu elek­tra­ne TENT A. Do­šli smo tu da bi­smo po­pi­li ne­ko pi­će i uži­va­li u le­pom i to­plom pro­leć­nom po­sle­po­dne­vu, ali je Iza­be­li u jed­nom tre­nut­ku pa­lo na pa­met da bi­smo mo­gli da se pro­vo­za­mo čam­cem mog dru­ga­ra, pri­ve­za­nim za splav, a me­ni je iz ne­kog raz­lo­ga do­šlo da us­put na To­ploj vo­di (ka­ko na­zi­va­mo iz­liv vo­de ko­jom se hla­de tur­bi­ne) ko­ji put za­ba­cim va­ra­li­cu. I do­ba da­na i go­di­ne i vo­do­staj su u tom tre­nut­ku bi­li ide­al­ni za pe­ca­nje so­ma na po­me­nu­toj lo­ka­ci­ji, ko­ja se na­la­zi na pet­sto­ti­nak me­ta­ra uz­vod­no od mog spla­va. Od dru­ga­ra či­jim smo čam­cem kre­nu­li na ovaj ma­li iz­let, pri­vre­me­no sam, za tu pri­li­ku, po­zaj­mio i pri­bor – štap He­arty Ri­se Pre­da­tor, du­ži­ne 2,66 m i t.b. do 100 g, sa ma­ši­ni­com Shi­ma­no Stel­la 6000 SW i upre­de­nom stru­nom Sun­li­ne X8, de­blji­ne PE 2 (preč­ni­ka, po mo­joj pro­ce­ni, do 0,20 mm) i pod­ve­zom od mo­no­fi­la pro­me­ra 0,50 mm, što je po »sav­sko-du­nav­skim« kri­te­ri­ju­mi­ma pri­bor za ne­ki sred­nje te­žak ri­bo­lov.

NA­KON KRAT­KE VO­ŽNJE čam­cem sti­gli smo na me­sto a ja sam si­dro ba­cio na de­se­tak me­ta­ra od oba­le. Sa­va je bi­la po­vi­še­na i be­li­ča­ste bo­je, da­kle sa­vr­še­na za lov so­ma. Iz ku­ti­je sa va­ra­li­ca­ma (ko­ju sam ta­ko­đe po­zaj­mio) oda­brao sam Mr­ša gla­vi­nja­ru od 30 g, iako sam od­mah se­bi re­kao da tro­kra­ke ko­je su na njoj ni­su po sna­zi baš pri­me­re­ne lo­vu so­ma.

Za­mah­nuo sam i za­ba­cio va­ra­li­cu ko­li­ko sam god mo­gao da­lje niz­vod­no i de­sno, ka oba­li po­plo­ča­noj ka­me­njem i po­to­plje­nom ba­grem­cu či­je su gra­ne iz­vi­ri­va­le iz­nad po­vr­ši­ne. Gla­vi­nja­ra je pa­la na ne­kih me­tar i po od oba­le, gde du­bi­na ni­je bi­la ve­ća od jed­nog me­tra, a ja sam za­tvo­rio pre­klop­nik ma­ši­ne te po­di­gao vrh šta­pa da va­ra­li­ca pro­ra­di i u tom tre­nut­ku ose­tio stra­ho­vit uda­rac, na ko­ji sam re­flek­sno od­go­vo­rio kon­trom, i od­mah sam znao da na šta­pu imam so­ma (a iskre­no dru­gu ri­bu tu ni­sam ni oče­ki­vao).

U PR­VIH NE­KO­LI­KO MI­NU­TA ri­ba se ni­je mno­go oti­ma­la već je pli­va­la uz­vod­no, ka čam­cu, ta­ko da je pri­vla­če­nje bi­lo la­ga­no, ot­pri­li­ke kao da je na šta­pu som od pet­na­e­stak ki­la. Tek ka­da je pri­šao čam­cu, pro­sto se uko­pao u du­bi­ni i kre­nuo da »hef­ta«, tj. si­lo­vi­to na­bi­ja gla­vom na­do­le. Po­ku­šaj da ga po­dig­nem sa dna ni­je us­peo i ta­da sam shva­tio da ipak imam po­sla sa znat­no ve­ćom ri­bom ne­go što sam is­pr­va pret­po­sta­vljao. Za­tim je usle­dio stra­ho­vit beg, pr­vo niz­vod­no a za­tim na vo­du (tj. ka sre­di­ni Sa­ve), pa je po­ma­lo kre­nu­la da me hva­ta pa­ni­ka. Iza­be­la je sve to sni­ma­la te­le­fo­nom, a ja sam jed­nom ru­kom upa­lio mo­tor i ne­ka­ko joj ob­ja­snio ka­ko da iz­va­di si­dro, što ni­ka­da ra­ni­je ni­je ra­di­la. Na­pro­sto ni­smo ima­li dru­go re­še­nje ne­go da kre­ne­mo za ri­bom ko­ja je i da­lje vu­kla niz­vod­no i ka dru­goj oba­li.

PO­ŠLO NAM JE ZA RU­KOM da to uči­ni­mo na vre­me, a ja sam ne­ka­ko ma­ne­vri­šu­ći mo­to­rom i isto­vre­me­no dr­že­ći štap us­peo da iz­beg­nem dru­gu opa­snu zo­nu u ova­kvim pri­li­ka­ma – stu­bo­ve mo­sta... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 584-)

 

 

fShare