Čim se vo­do­staj Ta­mi­ša sta­bi­li­zo­vao na pro­seč­nom pro­leć­nom ni­vou, lju­bi­te­lji ove ba­nat­ske re­ke po­hr­li­li su na nje­ne oba­le, u po­tra­zi za ba­bu­škom i be­lom ri­bom. Na jed­nom od naj­po­pu­lar­ni­jih te­re­na u do­njem to­ku, naš sa­rad­nik se za krat­ko vre­me le­po na­pe­cao špi­cer­ke, bo­dor­ke i dru­gih sit­ni­jih ci­pri­ni­da

tamis

Po­sle du­žeg vre­me­na, na sa­mom po­čet­ku dru­ge de­ka­de apri­la, uka­za­la mi se pri­li­ka da pe­cam na Ta­mi­šu vo­žnjom plov­ka, teh­ni­kom ko­ju naj­vi­še vo­lim. Po­sle ma­lo pre­mi­šlja­nja oko kon­kret­nog me­sta, od­lu­čio sam se za Opo­vo i po­pu­lar­ni lo­ka­li­tet Pe­sak. Na svu sre­ću, ko­li­ma sam mo­gao da do­đem do sa­me vo­de. Vo­do­staj je bio uobi­ča­jen za ovo do­ba go­di­ne, a s vre­me­na na vre­me ri­ba je svo­ju ak­tiv­nost oda­va­la iz­ba­cu­ju­ći se na po­vr­ši­nu i sve je uka­zi­va­lo na to da bi ovo mo­glo bi­ti le­po pe­ca­nje.

ČIM SAM ODA­BRAO ME­STO i ras­pa­ko­vao se, pri­hva­tio sam se pri­pre­ma­nja pri­ma­me. Opre­de­lio sam se za me­ša­vi­nu dve­ju 100% Catch hra­na – De­ve­ri­ka i Win­ning Li­ne Ba­bu­ška, te joj do­dao obo­je­ne hleb­ne mr­vi­ce (pre­zlu) i mi­kro­pe­le­te istog pro­iz­vo­đa­ča, a ne­po­sred­no pred ba­ca­nje i iz­ve­snu ko­li­či­nu me­snih cr­va. On­da sam na de­se­tak me­ta­ra od oba­le, gde je du­bi­na bi­la oko 4 m, pla­si­rao če­ti­ri ku­gle hra­ne preč­ni­ka 7-8 cm.

Pe­cao sam na bo­lo­nje­ze štap Mar­shall Hur­ri­ca­ne od 5 m, de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 15–45 g, ne­što ve­će od one na ko­ju sam na­vi­kao (tim vi­še me je za­ni­ma­lo da vi­dim ka­ko će se po­ka­za­ti, po­što nji­me ra­ni­je ni­sam imao pri­li­ke da se slu­žim, a de­lo­vao mi je vr­lo do­bro u od­no­su na ma­lo­pro­daj­nu ce­nu od 3.790 di­na­ra). Od pri­bo­ra sam još ko­ri­stio naj­lon Mar­shall Stri­ker preč­ni­ka 0,16 mm, pred­vez pro­me­ra 0,14 mm, udi­ce VMC 9210 ve­li­či­ne 14, plo­vak Pro­fis­hing no­si­vo­sti 4 g i ma­ši­ni­cu Da­i­wa Crossfi­re 1550.

U PR­VIH PO­LA SA­TA ni­je se de­ša­va­lo go­to­vo ni­šta, a po­tom je po­la­ko po­če­la da se ja­vlja kru­pa­ti­ca. Pro­šao je pun sat od ba­ca­nja pri­ma­me do mo­men­ta ka­da sam na udi­ci imao pr­vu špi­cer­ku, ali je on­da ta ri­ba le­po pro­ra­di­la. Obič­no je uzi­ma­la ma­mac ta­ko što bi plo­vak po­čeo la­ga­no da tre­pe­ri, bez ka­rak­te­ri­stič­nog po­ta­pa­nja. Se­ri­ja je po­tra­ja­la oko dva sa­ta i za to vre­me sam ostva­rio sko­ro sav ulov. Je­di­ni ma­mac za ko­ji je ri­ba bi­la za­in­te­re­so­va­na ovog pu­ta bi­la su dva me­sna cr­vi­ća... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 400-)