Upr­kos sla­bom ape­ti­tu ri­be dvo­dnev­ni iz­la­zak na jed­nu od na­ših naj­a­trak­tiv­ni­jih štu­č­jih vo­da ni­je pro­šao bez za­ni­mlji­vih de­ša­va­nja i ne­ko­li­ko le­pih ri­ba, ali je to ostva­re­no uz ve­li­ku upor­nost, mno­go me­nja­nja me­sta i for­si­ra­nje tak­ti­ke ko­ja je ret­ko ka­da pr­vi iz­bor is­ku­snih ri­bo­lo­va­ca u ovom pe­ri­o­du

In­for­ma­ci­je o ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma i sne­žnim pa­da­vi­na­ma ko­je su to­kom mar­ta i apri­la sti­za­le sa Vla­sin­skog je­ze­ra uka­zi­va­le su na to da će se­zo­na lo­va štu­ke na toj ve­li­koj pla­nin­skoj aku­mu­la­ci­ji (ko­ja le­ži na nad­mor­skoj vi­si­ni od pre­ko 1.200 m) ove go­di­ne ka­sni­ti ne­ko­li­ko ne­de­lja. Te prog­no­ze su se i po­tvr­di­le, bu­du­ći da u pr­vim sed­mi­ca­ma po za­vr­šet­ku lo­vo­sta­ja go­to­vo da ni­je bi­lo ni­jed­ne ve­sti o uspe­šnom ri­bo­lo­vu. No ka­ko ni­smo u mo­guć­no­sti da na vi­še­dnev­no pe­ca­nje ide­mo on­da ka­da ri­ba ra­di već mo­ra­mo da ga pla­ni­ra­mo znat­no una­pred, i to zna­ju­ći da mo­guć­no­sti za po­me­ra­nje ter­mi­na prak­tič­no ne­ma, moj pri­ja­telj Pre­drag Ra­do­va­no­vić i ja ni­smo ni po­mi­šlja­li da od­la­že­mo od­la­zak na Vla­si­nu odav­no do­go­vo­ren za sam kraj apri­la.

Noć­ne tem­pe­ra­tu­re spu­šta­le su se tih da­na is­pod nu­le, a vr­ho­vi pla­ni­ne Var­de­nik (ko­ja se na­la­zi ju­go­za­pad­no od je­ze­ra) be­le­li su se od ne­tom na­pa­da­log sne­ga ka­da smo u ju­tar­njim sa­ti­ma 28. apri­la po pr­vi put ove go­di­ne čam­cem iza­šli na obo­ji­ci iz­u­zet­no dra­gu vo­du. Da smo do­šli dve-tri ne­de­lje pre­ra­no bi­lo je ja­sno i iz to­ga što osim nas, bar ko­li­ko smo mi vi­de­li, ni­ko ni­je pe­cao iz čam­ca, ali još vi­še to što su od pre­ko 70 plo­vi­la ko­ja ri­bo­lov­ci dr­že kod tzv. Ula­zne gra­đe­vi­ne u vo­di bi­la sa­mo 3-4. Iako je to de­lo­va­lo pri­lič­no obes­hra­bru­ju­će, a uz to je i se­ver­ni ve­tar po­ja­ča­vao ose­ćaj hlad­no­će, ipak smo slo­je­vi­to ob­u­če­ni kao za pla­ni­na­re­nje is­plo­vi­li i kre­nu­li u pre­tra­ži­va­nje iz­gled­nih me­sta na pre­la­zu du­bi­ne u pli­ćak duž za­pad­ne oba­le, ra­ču­na­ju­ći na to da bi štu­ka mo­gla da se mu­va u bli­zi­ni me­sta na ko­ji­ma se do­sko­ra mre­sti­la, a ko­ja je po po­u­zda­nim in­for­ma­ci­ja­ma ko­je smo ima­li već iz istog raz­lo­ga po­če­la da za­u­zi­ma krup­na ba­bu­ška.

USLO­VI ZA RI­BO­LOV NA Vla­sin­skom je­ze­ru ovog pro­le­ća di­ja­me­tral­no su su­prot­ni oni­ma od pre go­di­nu da­na. Ta­da je vo­do­staj bio tek oko po­la me­tra iz­nad mi­ni­mal­nog, a sa­da je po­la me­tra ma­nji od mak­si­mal­nog, tj. čak če­ti­ri me­tra vi­ši, ali mno­go nor­mal­ni­ji ne­go po­čet­kom se­zo­ne 2022, pa smo se na­da­li da će ne­ke ak­ci­je ipak bi­ti.

Ima­ju­ći u vi­du da je vo­da još vr­lo hlad­na i da u pli­ća­ci­ma ni­smo vi­de­li ni­ka­kvu sit­nu ri­bu već sa­mo ve­li­ke ba­bu­ške ko­je su se »lu­pa­le« u tra­vi i gra­nju na du­bi­ni ma­njoj od 30 cm, ne­ka­ko smo pret­po­sta­vlja­li da ni štu­ka ni­je na tim naj­pli­ćim po­zi­ci­ja­ma, pa smo je is­pr­va upor­no  tra­ži­li ma­lo da­lje od oba­le i ne­što du­blje.

Ni­smo se de­mo­ra­li­sa­li ni na­kon što smo u pr­va tri sa­ta, tj. do po­sle po­dne­va, ima­li sa­mo je­dan udar­čić sit­ne ri­be, ko­ja je na 15 cm du­gom še­du osta­vi­la je­dva vi­dljiv trag zu­ba, po če­mu smo za­klju­či­li da je reč o štu­ki iz pro­šlo­go­di­šnjeg mre­sta. Me­nja­li smo če­sto me­sta, vr­ste va­ra­li­ca, du­bi­nu vo­đe­nja i pre­zen­ta­ci­je, na­da­ju­ći se da će na­ša upor­nost pre ili ka­sni­je bi­ti na­gra­đe­na ne­kim ulo­vom po obra­scu ko­ji smo oče­ki­va­li, ali smo u jed­nom tre­nut­ku do­go­vor­no od­lu­či­li da pro­ba­mo da su­prot­no lo­gi­ci po­tra­ži­mo štu­ku u vo­di pli­ćoj od me­tra, tj. u zo­ni ko­ju smo is­pr­va sve­sno pre­sko­či­li, iako smo od jed­nog od­lič­nog ri­bo­lov­ca ko­ji je na je­ze­ru bio se­dam da­na pre nas do­bi­li in­for­ma­ci­ju da je je­di­no baš na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma uop­šte vi­deo štu­ke to­kom dva da­na in­ten­ziv­nog ri­bo­lo­va.

DO TA­DA SMO IZ­ME­NJA­LI VA­RA­LI­CE ra­znih ti­po­va – ve­će i sred­nje ve­li­ke vo­ble­re (od 10 do 17 cm), še­do­ve i šed-tvi­ste­re du­ge od 15 do 22 cm (mon­ti­ra­ne i na ve­li­ke džig udi­ce sa olov­nim gla­va­ma od 7,5 do 15 g i na si­ste­me sa dve tro­kra­ke i iz­men­lji­vim ote­ža­njem), vi­še mo­de­la ka­ši­ka, če­ter­bej­to­ve, lep­ti­re, jed­no­del­ne i vi­še­del­ne svim­bej­te od tvr­dog ma­te­ri­ja­la, pa čak i par džer­ko­va. Ka­ko ni­šta od to­ga ni­je da­lo re­zul­tat, i da­lje smo obo­ji­ca is­pro­ba­va­li sve što nam je pa­da­lo na pa­met, ali je br­zo po­sta­lo ja­sno da je vo­de­na ve­ge­ta­ci­ja već uve­li­ko po­če­la da iz­bi­ja i da upr­kos vr­lo vi­so­koj i hlad­noj vo­di na pli­ćim po­zi­ci­ja­ma (ne du­bljim od 1,5 m) do­se­že sko­ro do pe­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra is­pod po­vr­ši­ne, te da je va­ra­li­ce bez za­šti­će­nih (»an­ti­trav­nih«, eng. »we­e­dless«) udi­ca sva­ki čas ku­pe. Na­rav­no, to pe­ca­nje se vr­lo br­zo pre­tvo­ri u mu­če­nje i na­te­ra ve­ći­nu ri­bo­lo­va­ca da pre­đu na ne­ki ve­štač­ki ma­mac sa sa­kri­ve­nom udi­com, ko­ji ne­će baš sva­ki put po­ku­pi­ti ne­ku »sa­la­tu« već će če­sto sti­za­ti do čam­ca bez nje, pro­du­ža­va­ju­ći nam »lov­no vre­me« i ta­ko da­ju­ći ve­će šan­se da is­pro­vo­ci­ra­mo ne­ku za je­lo ma­kar po­lu­za­in­te­re­so­va­nu štu­ku.

ZA PLIT­KU VO­DU I SLA­BO AK­TIV­NU ri­bu je­dan od mo­jih adu­ta je šed svim­bejt ti­pa YUM Mo­ney Min­now, i to u ve­li­či­ni od 15 cm (ko­ja se iz ne­kog raz­lo­ga već par go­di­na ne pro­iz­vo­di i prak­tič­no ju je ne­mo­gu­će na­ći u pro­da­ji). Na­mon­ti­ran na VMC 7346 udi­cu vorm ti­pa i ve­li­či­ne 11/0, sa iz­ra­zi­to ši­ro­kim lu­kom, na­li­ve­nim olov­nim ote­ža­njem od 7 g i spi­ral­no uvi­je­nom ži­com ko­ja se uvr­će u gla­vu, ovaj šed i pri sa­svim spo­rom vo­đe­nju ide plit­ko, a pri­tom ne ra­di sa­mo re­pom već se i ceo »te­tu­ra« s jed­nog bo­ka na dru­gi. Uz to mu je te­lo ne sa­mo vi­so­ko ne­go i pri­lič­no de­be­lo, ta­ko da ga štu­ka i sa ve­će da­lji­ne mo­že vi­de­ti, bi­lo da je is­pod nje­ga ili u li­ni­ji s njim.

Ka­ko sam na tu va­ra­li­cu (ko­ja se mo­že mon­ti­ra­ti i na ve­li­ke džig udi­ce i na si­ste­me sa jed­nom ili dve spo­lja po­sta­vlje­ne tro­kra­ke, bez do­dat­nog ote­ža­nja ili sa ma­lim ute­gom) imao uspe­ha na ra­znim vo­da­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 584-)