Mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com u ra­znim okol­no­sti­ma ima niz pred­nosti u od­no­su na plov­ka­re­nje i kla­sič­ni du­bin­ka­ški pri­stup. Me­đu­tim, u nekim je si­tu­a­ci­jama ta­kvo pe­ca­nje skop­ča­no sa mno­gim pro­ble­mi­ma, ko­je tre­ba što br­že re­ši­ti ka­ko bi se mog­li ostva­ri­ti ma­kar so­lid­ni re­zul­ta­ti.

Vi­še vo­lim da idem na pe­ca­nje pre­ko ne­de­lje ne­go vi­ken­dom, jer ta­ko iz­be­ga­vam gu­žve i ne mo­ram da usta­jem kao vam­pir da bih na­šao ko­li­ko-to­li­ko iz­gled­no me­sto. I ovog pu­ta sam na­kon pre­po­dnev­ne sme­ne i ruč­ka u po­po­dnev­nim sa­ti­ma oti­šao do jed­ne sta­re šljun­ka­re bli­zu Ni­ša, či­je je dno či­sto i pe­sko­vi­to, pa se na njoj, za raz­li­ku od ve­ći­ne sta­ja­ći­ca na­do­mak gra­da, mo­že pe­ca­ti na fi­der. Ali po­sled­nji put sam tu bio kra­jem apri­la, a za me­sec da­na, ko­li­ko je od ta­da bi­lo pro­šlo, pri­ro­da je uči­ni­la svo­je – vo­de­na ve­ge­ta­ci­ja je mno­go na­bu­ja­la a uz to se po­vr­ši­na ba­re za­be­le­la od po­le­na sa to­po­la i la­ti­ca ba­gre­mo­vih cve­to­va. Uslo­vi za ri­bo­lov bi­li su baš lo­ši, no kad sam već odvo­jio vre­me za ri­bo­lov i do­šao tu, ni­sam uop­šte raz­ma­trao mo­guć­nost da od­u­sta­nem.

PE­CA­NJE U TE­ŠKIM USLO­VI­MA za me­ne je uvek iza­zov, a ovog pu­ta je on bio još ve­ći jer sam po­neo sa­mo fi­der štap i pri­bor, ta­ko da ni­sam ni mo­gao da lo­vim ne­kom dru­gom teh­ni­kom. Za­to sam po­čeo da pe­cam kao da je sve vaj­no i baj­no, iako je re­al­no si­tu­a­ci­ja bi­la da­le­ko od to­ga, bu­du­ći da sam u po­čet­ku po­sle sva­kog iz­vla­če­nja si­ste­ma iz vo­de mo­rao da ski­dam bu­sen tra­ve sa hra­ni­li­ce, to­po­li­nu »ma­cu« sa naj­lo­na i cver­gla­na sa udi­ce. Ta­ko pe­ca­ju­ći, iz­vu­kao sam za pr­vih sat vre­me­na po­ve­li­ku ko­li­či­nu tra­ve, a ka­ko sam sve vre­me za­ba­ci­vao na da­lji­nu od pet­na­e­stak me­ta­ra, na­pra­vio sam ru­pu u ve­ge­ta­ci­ji, pa sam od ta­da na­da­lje imao sa njom sve ma­nje pro­ble­ma.

NAJ­LAK­ŠU HRA­NI­LI­CU OTVO­RE­NIH KRA­JE­VA ko­ju sam imao pri ru­ci (AS Open End sa ote­ža­njem od 20 g) pu­nio sam za ba­bu­šku na­me­nje­nom pri­ma­mom slat­ka­ste aro­me, ko­ja mi je pre­o­sta­la od ne­dav­nog pe­ca­nja na Du­na­vu, ali je ona u pr­vo vre­me pri­vla­či­la sa­mo go­re­po­me­nu­te sit­ne cver­gla­ne. Tih ne­ko­li­ko de­se­ti­na bo­dlji­ka­va­ca je­dva ma­lo ve­ćih od pr­sta sko­ro da mi je ubi­lo vo­lju za da­ljim pe­ca­njem, ali mi je on­da neo­če­ki­va­no ja­če sa­vi­ja­nje fi­der vr­ha no­si­vo­sti 28 g (1 oz) do­ne­lo le­pu cr­ven­per­ku i da­lo pod­strek za na­sta­vak ri­bo­lo­va.

Me­đu­tim, br­zo sam po­mi­slio da... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 586-)

 

 

 

fShare