U ne­pre­gled­nom ša­re­ni­lu šta­po­va ra­znih du­ži­na, te­ži­na ba­ca­nja, ak­ci­ja i na­me­na ni naj­i­sku­sni­ji ri­bo­lov­ci ne mo­gu uvek da se sna­đu la­ko i br­zo, a još je to te­že ko­le­ga­ma sa kra­ćim sta­žom. Iako je iz­bor u sva­kom kon­kret­nom slu­ča­ju bar de­lom i re­zul­tat lič­nih sklo­no­sti a ne bi­lo ka­kvih objek­tiv­nih kri­te­ri­ju­ma, ipak o po­ne­če­mu tre­ba i raz­mi­sli­ti pre ku­po­vi­ne no­vog va­ra­li­ča­rca

Jed­no od naj­če­šćih pi­ta­nja ko­ja po­čet­ni­ci ili ma­nje is­ku­sni va­ra­li­ča­ri po­sta­vlja­ju na dru­štve­nim mre­ža­ma u gru­pa­ma ko­je oku­plja­ju lju­bi­te­lje lo­va gra­blji­vi­ca ve­štač­kim mam­ci­ma ot­pri­li­ke gla­si: Ko­ji mi štap za smu­đa i štu­ku (bu­co­va, so­ma, ban­da­ra, kle­na...) pre­po­ru­ču­je­te, a da ko­šta do 7.000 di­na­ra? Pri­tom, ret­ko će ko od onih ko­je tra­že pre­po­ru­ku na­ve­sti bar još ne­ki de­talj ko­ji bi mo­gao po­mo­ći da se pru­ži pre­ci­zni­ji i ko­ri­sni­ji od­go­vor, pa onaj ko že­li da ko­le­gu po­sa­ve­tu­je in­for­ma­ci­je o teh­ni­ci i ve­štač­kim mam­ci­ma ko­je naj­če­šće ko­ri­sti, te­re­ni­ma na ka­kvi­ma uglav­nom pe­ca i slič­nim va­žnim po­je­di­no­sti­ma even­tu­al­no mo­že do­bi­ti tek po­sle po­sta­vlje­nih pot­pi­ta­nja a ne­ret­ko čak ni ta­da. Uz­gred, če­sto se de­ša­va i da ri­bo­lo­vac tek na­kon što ku­pi štap kre­ne da na in­ter­ne­tu za­pit­ku­je is­ku­sni­je ko­le­ge o nje­mu, i to ma­hom ta­ko što po­sle na­vo­đe­nja na­zi­va, mo­de­la i spe­ci­fi­ka­ci­ja na­pi­še sa­mo još jed­nu reč: »Mi­šlje­nje?« (što sva­ko­ga ko iole raz­mi­šlja ne­mi­nov­no vo­di ka za­pi­ta­no­sti o lo­gič­no­sti ta­kvog re­do­sle­da po­te­za).

Da stvar bu­de kom­pli­ko­va­ni­ja, i is­ku­sni ri­bo­lov­ci ko­ji ima­ju is­kre­nu že­lju da po­mog­nu po­ne­kad mo­gu vi­še da od­mog­nu, jer mo­del ko­ji je za ne­ko­ga po sve­mu ide­a­lan za ne­kog dru­gog mo­že iz ve­o­ma raz­li­či­tih raz­lo­ga bi­ti pot­pu­no neo­d­go­va­ra­ju­ći. A pri­li­kom iz­bo­ra ku­pac is­prav­nu od­lu­ku ne­će nu­žno do­ne­ti ni ako se pre­vi­še oslo­ni na ka­ta­lo­ške po­dat­ke, tek­sto­ve, pri­ka­ze ili po­pu­lar­ne vi­deo-kli­po­ve ob­ja­vlje­ne na in­ter­ne­tu. Isti­na, to mo­gu bi­ti vr­lo ko­ri­sne smer­ni­ce, ali ko­nač­ni sud bi tre­ba­lo do­ne­ti tek na­kon što štap vi­di­mo uži­vo, tj. uzme­mo ga u ru­ke. Tek­stom ko­ji sle­di pro­ba­ću da uka­žem na to o če­mu sve tre­ba vo­di­ti ra­ču­na ka­da se­bi bi­ra­mo štap za va­ra­li­ča­re­nje.

BU­DŽET JE SVA­KA­KO VE­O­MA va­žna stav­ka. Pra­vi­lo »ako ne znaš šta je do­bro, ku­pi sku­po« va­ži i ov­de, ali ga ni­po­što ne tre­ba po­sma­tra­ti kao »sve­to pi­smo«. Uzmi­mo, na pri­mer, ne­ki vr­hun­ski štap za dži­go­va­nje smu­đa na ve­li­kim re­ka­ma, ko­ji mo­že da ko­šta i vi­še sto­ti­na evra. Ta­kva »mot­ka«, ko­ju bi sko­ro sva­ki smu­đa­roš sa Du­na­va, Sa­ve ili Ti­se po­že­leo, go­to­vo je ne­u­po­tre­blji­va za va­ra­li­ča­re­nje štu­ke na sta­ja­ćim vo­da­ma, čak i ako bi nje­na te­ži­na ba­ca­nja bi­la od­go­va­ra­ju­ća, pre sve­ga za­to što bi­smo zbog »lju­te« vr­šne ak­ci­je ta­kvog šta­pa gu­bi­li mno­go štu­ka, a slič­no je i sa mno­gim dru­gim sku­pim (i ne­spor­no za ne­što iz­u­zet­no do­brim) mo­de­li­ma uskog spek­tra pri­me­ne.

S dru­ge stra­ne, za­hva­lju­ju­ći raz­vo­ju teh­no­lo­gi­je i eks­pan­zi­ji pro­iz­vod­nje sve­ga i sva­če­ga pa i ri­bo­lo­vač­ke opre­me u Ki­ni i osta­lim azij­skim ze­mlja­ma, do­bar pri­bor vi­še ni­je skup kao ne­ka­da, pa da­nas ne­spor­no kva­li­tet­ne šta­po­ve mo­že­mo ku­pi­ti i za... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 591-)

 

 

 

 

fShare