Ma­lo šta mo­že bi­ti ta­ko de­pri­mi­ra­ju­će kao ka­da do­đeš na iz­gle­dan re­vir, na kom si ne ta­ko dav­no ve­o­ma uspe­šno pe­cao, a sa­če­ka­ju te dra­stič­no dru­ga­či­ji uslo­vi, ko­ji ne de­lu­ju ni­ma­lo obe­ća­va­ju­će. No i u ta­kvim okol­no­sti­ma mo­žemo le­po pe­ca­ti ako do­bro »pro­či­ta­mo« vo­du i po­tru­di­mo se da se pri­la­go­di­mo na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin

Kao i pro­šle go­di­ne u ovo do­ba, po­no­vo sam na ne­ko vre­me do­šao u Fran­cu­sku i tu pri­li­ku ću is­ko­ri­sti­ti za pe­ca­nje na ka­na­lu Šam­panj – Bur­gonj. I po­no­vo me onaj isti ose­ćaj ma­mi, jer sa­da već iz pr­ve ru­ke znam ka­kve se avan­tu­re mo­gu oče­ki­va­ti na ovoj krup­nom ri­bom pre­bo­ga­toj vo­di. Za­to se ni­sam ni ras­pa­ko­vao a već sam seo na bi­cikl i upu­tio se ka ka­na­lu.

Ali ve­o­ma br­zo mi je po­čet­ni na­boj spla­snuo ka­da sam vi­deo da su dve me­ni naj­bli­že dvo­ki­lo­me­tar­ske sek­ci­je ka­na­la is­pra­žnje­ne do bi­o­lo­škog mi­ni­mu­ma zbog ra­do­va na tzv. vo­de­nom mo­stu. Na­sta­vio sam za­to da­lje, sta­zom ko­ja vo­di duž ce­log ka­na­la, do me­ni omi­lje­nog me­sta na kri­vi­ni kod se­la Ve­kvil, ali i tu me je do­če­kao hla­dan tuš. Ova de­o­ni­ca je pot­pu­no za­ra­sla u tra­vu, do te me­re da bu­kval­no ni­je bi­lo ni naj­ma­nje ru­pe u ko­ju bi se even­tu­al­no mo­gao za­ba­ci­ti plov­ka­ro­ški si­stem. Zbog ra­do­va na go­re­po­me­nu­tom mo­stu ka­nal ne­ko vre­me ni­je plo­van, pa ni tra­va ni­je ko­še­na, ta­ko da mi ni­je osta­lo ni­šta dru­go sem da po­tra­žim ne­ko no­vo me­sto, na kom je ri­bo­lov mo­guć.

VEĆ SU­TRA­DAN SAM PO­NO­VO KRE­NUO u ak­ci­ju, ovog pu­ta ka­na­lom uz­vod­no od mog pre­bi­va­li­šta. I tu je bi­la ista pri­ča, ali sam pro­na­šao ko­li­ko-to­li­ko zgod­no me­sto (uda­lje­no oko 6  km od mog sta­na), na kom sam i pro­šle go­di­ne pe­cao i uhva­tio pu­no le­pih de­ve­ri­ka i li­nja­ka, a jed­nog krup­nog ša­ra­na sam imao par tre­nu­ta­ka na udi­ci, ali se na­ža­lost ot­ka­čio. Us­put sam od­lu­čio da mi re­zer­vna po­zi­ci­ja bu­de na tak­mi­čar­skoj sta­zi, ka­ko bih imao al­ter­na­ti­vu za slu­čaj da na onoj »glav­noj« ne­što kre­ne na­o­pa­ko. Na­kon to­ga sam po­to­nju dva da­na za­re­dom pri­hra­nji­vao, a tre­ćeg sam pr­vi put oti­šao da pe­cam i tri sa­ta pro­veo na vo­di, ali ni­sam imao ni pi­pa­nje.

SLE­DE­ĆEG DA­NA IMAO SAM VI­ŠE vre­me­na, pa sam pr­vo svra­tio do »re­zer­vnog po­lo­ža­ja«, na kom sko­ro uvek ima ri­bo­lo­va­ca. Tu sam vr­lo br­zo na ku­va­ni ku­ku­ruz (ko­ji ko­ri­stim i za pri­hra­nu i kao ma­mac) do­bio jed­nog krup­nog li­nja­ka i ne­ko­li­ko bo­dor­ki i cr­ven­per­ki, ali po­sle dva sa­ta pe­ca­nja, ne­što me je ma­mi­lo da odem do pri­mar­ne po­zi­ci­je, te sam se ubr­zo ta­mo i upu­tio. Sti­gao sam oko 16 č, što je zna­či­lo da su pre­da mnom oko 4 sa­ta po­po­dnev­nog ri­bo­lo­va do mra­ka. Za raz­li­ku od pro­šle go­di­ne, ka­da su mi pe­ca­nje na tom me­stu ome­ta­le sit­ne ri­be, ovo­ga pu­ta bi­lo je mir­no; je­di­no bi s vre­me­na na vre­me ogrom­ni ša­ra­ni pro­šli po­vr­ši­nom vo­de na jed­nu ili na dru­gu stra­nu. Na­dao sam se da će se ne­ka od tih gr­do­si­ja za­in­te­re­so­va­ti za mo­je na­mam­če­ne udi­ce, ko­je su le­ža­le na dnu, me­đu zr­ni­ma ku­ku­ru­za ba­če­nim za pri­ma­mu, i tač­no dva sa­ta na­kon što sam za­ba­cio, je­dan od plo­va­ka iz­ne­na­da po­to­nu.

U PR­VOM TRE­NUT­KU NA­KON KON­TRE po­mi­slih da sam za­peo za ne­ku pre­pre­ku, ali on­da je ša­ran jur­nuo ka­na­lom i ubr­zo se... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 595-)

 

fShare