Gli­ste su je­dan od naj­vi­še ko­ri­šće­nih i naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za sko­ro sve vr­ste mir­nih ri­ba i za mno­ge gra­blji­vi­ce. Pro­da­ju se u sko­ro sva­koj ri­bo­lo­vač­koj pro­dav­ni­ci, ni­su pre­te­ra­no sku­pe i ima ih pre­ko ce­le go­di­ne. Ali sva­ki ri­bo­lo­vac mo­že ko­li­či­nu do­volj­nu za vla­sti­te po­tre­be pro­iz­vo­di­ti uz mi­ni­mal­no ula­ga­nje nov­ca, ma­lo tru­da, i to na po­la kva­drat­nog me­tra

Ču­ve­ni grč­ki fi­lo­zof Ari­sto­tel na­zvao je gli­ste »cre­vi­ma ze­mlje«. Bez tih ma­lih bi­ća ze­mlji­šte ne bi bi­lo plod­no, jer ona pre­ra­đu­ju or­gan­sku ma­te­ri­ju u ob­lik ko­ji je bilj­ka­ma po­tre­ban za pra­vi­lan raz­voj. Za­to je upra­vo pri­su­stvo gli­sta in­di­ka­tor da ze­mlja ni­je is­po­šće­na i da je zdra­va, a hu­mus ko­ji one pro­iz­ve­du iz­lu­či­va­njem pre­ra­đe­ne ma­te­ri­je efi­ka­sni­je je đu­bri­vo od ma kog ve­štač­ki pro­iz­ve­de­nog.

Na­rav­no, gli­ste su i je­dan od naj­bo­ljih ma­ma­ca za ri­bo­lov i uze­će ih go­to­vo sva­ka ri­blja vr­sta. Slič­no ko­le­ga­ma ko­je pe­ca­ju na va­ra­li­ce sop­stve­ne iz­ra­de, jed­nog da­na ose­tio sam po­tre­bu da sam pro­iz­ve­dem mam­ce na ko­je ću lo­vi­ti. Sem to­ga, u dvo­ri­štu imam i ba­štu i do­sta cve­ća, pa je gli­star­nik po­ten­ci­jal­no do­no­sio dvo­stru­ku ko­rist: em ću uvek ima­ti do­bru za­li­hu ma­ma­ca, em ću ima­ti hu­mus.

Farma u koritu

Pra­va pro­iz­vod­nja ma­ma­ca ni­je isto što i pro­iz­vod­nja u kuć­nim uslo­vi­ma, za vla­sti­te po­tre­be. »Bi­znis va­ri­jan­ta« tra­ži znat­na ma­te­ri­jal­na sred­stva, pro­stor, rad, a i ve­li­ko zna­nje, jer sva­ka ma­sov­na pro­iz­vod­nja ima svo­je fi­ne­se. Me­đu­tim, u ogra­ni­če­noj ko­li­či­ni i me­ri ko­ja će obez­be­di­ti do­bar deo uobi­ča­je­nih po­tre­ba za mam­ci­ma, gli­ste mo­že uz­ga­ja­ti go­to­vo sva­ko (čak i de­ca, ko­ji­ma je ceo pro­ces uglav­nom ve­o­ma in­te­re­san­tan). Ako ne­ma­te po­drum, mo­že­te svo­ju »mi­kro far­mu« dr­ža­ti i u ga­ra­ži ili u ne­koj dru­goj pro­sto­ri­ji u ko­joj ne­ma pre­vi­še sve­tlo­sti. Ova­kva pro­iz­vod­nja je za­bav­na, ne zah­te­va ne­ki na­ro­či­ti rad i bri­gu, ali tra­ži da stal­no uči­mo, za­pa­ža­mo i eks­pe­ri­men­ti­še­mo.

OSNOV­NA STVAR PO­TREB­NA za kuć­nu pro­iz­vod­nju gli­sta je od­go­va­ra­ju­ći sud, ko­ji će omo­gu­ći­ti la­ku ma­ni­pu­la­ci­ju. Pla­stič­na ko­ri­ta (ka­di­ce ili dru­ge pra­vo­u­ga­o­ne po­su­de) za­pre­mi­ne bar 30 li­ta­ra u sva­kom su po­gle­du od­li­čan iz­bor. Na ne­ko­li­ko me­sta na dnu, kao na sak­si­ja­ma, tre­ba pro­bu­ši­ti ru­pe, ka­ko bi even­tu­al­ni vi­šak vo­de is­te­kao, či­me ot­kla­nja­mo mo­guć­nost da nam se gli­ste po­da­ve. Na­i­me, nji­ma je po­treb­na vla­žna sre­di­na, ali ne pre­te­ra­no. Pra­va me­ra je da ze­mlja bu­de na­vla­že­na to­li­ko da ka­da je uzme­mo u ru­ke i sti­sne­mo po­put sun­đe­ra iz nje is­ce­di­mo ne­ko­li­ko ka­pi vo­de. .. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 356-)